offline
- Pridružio: 18 Jun 2003
- Poruke: 576
|
MURPHIJEV ZAKON:
Ako nešto može poći naopako, poći će naopako.
Pouka:
1. Ništa nije tako lako kao što izgleda.
2. Sve traje duže nego što misliš.
3. Od svih stvari koje mogu da krenu naopako, uvek krene ona koja izaziva najveću štetu.
4. Ako primetiš da postoje četiri načina da stvari podu naopako, pa ih izbeg-neš, odmah će se pojaviti peti.
5. Prepuštene same sebi, stvari od loših postaju još gore.
6. Kad rešiš da ozbiljno zasučeš rukave, primetiš da nisi obukao košulju.
7. Svako rešenje rada nove probleme.
8. Nemoguće je postići otpornost na budale, jer budale su tako inventivne.
9. Priroda je uvek na strani skrivenih grešaka.
10. Majka priroda je kučka.
MURPHIJEVA FILOZOFIJA
Smeši se ... sutra će biti gore.
MURPHIJEVA KONSTANTA
Svaka stvar će biti oštećena direktno srazmerno svojoj vrednosti.
KVANTITATIVNA REVIZIJA MURPHIJEVOG ZAKONA
Sve ide naopako odjednom.
HILLOVI KOMENTARI MURPHIJEVOG ZAKONA
1. Ako mnogo gubiš kad stvari idu naopako, preduzmi sve moguće mere.
2. Ako promenom ne gubiš ništa, opusti se.
3. Ako promenom dobijaš sve, opusti se,
4. Ako nema veze, nema veze.
O'TOOLEOV KOMENTAR MURPHI-JEVOG ZAKONA
Murphy je bio optimista.
ZYMURGYJEV SEDMI IZUZETAK MUR-PHIJEVOG ZAKONA
Kada kiši, onda kvasi.
BOLINGOV POSTULAT
Ako se osećaš dobro, ne brini. Proći će.
WHITEOV STAV
Ne gubi srce ...
Oivenov komentar Whiteouog staua:
... možda ti ga žele iščupati ...
Byrdoua dopuna Ouuenovog komentara
Whiteouog staua:
... a mrzi ih da dugo traže.
ILESOV ZAKON
Gvek postoji lakši način da se nešto uradi.
Pouka:
1. Ako gledaš pravo u taj lakši način, naročito duže vreme, nećeš ga videti.
2. A neće ni Iles.
CHISHOLMOV DRCIGI ZAKON
Kada stvari idu dobro, nešto će poći
loše.
Pouka:
1. Kada stvari prosto ne mogu poći loše, to se ipak dogodi.
2. Kadgod ti se čini da stvari kreću nabolje, nešto si prevideo.
CHISHOLMOV TREĆI ZAKON
Predlozi se nikad ne shvate onako kako
je želeo predlagač.
Pouka:
1. Objasniš li nešto tako jasno da niko ne može pogrešno razumeti, neko će ipak pogrešno shvatiti.
2. CJčiniš li nešto za šta si siguran da će naići na svačije odobravanje, nekome se to ipak neće dopasti.
3. Sva sredstva ne vode uvek ka cilju.
SCOTTOV PRVI ZAKON
Štogod krene naopako, nama se čini da ide kako treba.
SCOTTOV DRCIGI ZAKON
Kada se greška otkrije, a zatim ispravi,
ustanoviće se da je u stvari na početku
sve bilo tačno.
Pouka:
Pošto se ispostavi da je ispravka bila
pogrešna, nemoguće je ponovo postavi-
ti prvobitnu jednačinu.
FINALGEOV PRVI ZAKON
Ako eksperiment uspe, negde se pogrešilo.
FINAGLEOV DRCIGI ZAKON
Bez obzira na dobijeni rezultat, uvek će se naći neko spreman da ga: a) loše protumači, b) falsifikuje, c) pripiše nekoj svojoj omiljenoj teoriji.
FINAGLEOV TREĆI ZAKON
G svakom skupu podataka onaj podatak koji je najočiglednije ispravan, bez ikakve potrebe za proverom, jeste greška. Pouka:
1. Onaj od koga zatražiš pomoć neće videti grešku.
2. Svako ko ti u prolazu daje savete koje nisi tražio, videće je iz cuga.
FINAGLEOV ČETVRTI ZAKON
Kad se jednom nešto pokvari, svako nastojanje da to popraviš samo će pogoršati stvar.
FINAGLEOVA PRAVILA
1. Jedan predmet najbolje izučiš, ako ga prethodno detaljno shvatiš.
2. tlvek vodi beleške - to pokazuje da si radio.
3. (Jvek najpre crtaj grafikone, a tek onda unosi svoja očitavanja.
4. Ako je sumnjivo, potrudi se da deluješ ubedljivo.
5. Eksperimente treba ponavljati - tako da budu pogrešni na isti način.
6. Ne veruj u čuda - računaj na njih.
WINGOV AKSIOM
Svi Finagleovi zakoni mogu se izvrdati tako što se savlada jednostavna veština rada bez razmišljanja.
GUMPERSONOV ZAKON
Verovatnoća da se nešto desi obrnuto je srazmerna želji da se desi.
ISSAWIJEVI ZAKONI NAPRETKA
Tok napretka:
Stvari svakog dana postaju sve gore i
gore.
Put napretka:
Prečica je najveće rastojanje izrnedu dve
tačke.
Dijalektika napretka:
Direktna akcija izaziva direktnu reakciju.
Hod napretka:
Društvo je mazga, ne automobil... poteraš li ga previše, ritnuće se i zbaciti svog jahača.
SODDOV PRVI ZAKON
Kada neko pokušava da nešto učini, biće u tome ometen mešanjem nekog drugog uticaja (živog ili neživog). Neke stvari se, uprkos tome, ipak dovrše, budući da intervenišući uticaj i sam nešto pokušava, pa je, naravno, podložan ometanju.
SODDOV DRGGI ZAKON
Pre ili kasnije mora se desiti najgori mogući splet okolnosti.
Pouka:
Svaki sistem mora biti tako napravljen
da podnese najgori mogući splet okol-
nosti.
SIMONOV ZAKON
Sve što sastaviš raspadne se pre ili kasnije. RODINOV ZAKON
G krizama koje teraju ljude da biraju izmedu alternativnih smerova delovanja, većina Ijudi se opredeli za najgori.
GINSBERGOVA TEOREMA
1. Ne možeš pobediti.
2. Ne možeš izvući nerešeno.
3. Ne možeš čak ni prekinuti igru.
FREEMANOV KOMENTAR GINSBER-GOVE TEOREME
Sve vodeće filozofije koje pokušavaju da osmisle naš život, zasnivaju se na negaciji nekog dela Ginsbergove teoreme:
1. Kapitalizam se zasniva na pretpostav-ci da možeš pobediti.
2. Socijalizam se zasniva na pretpostavci da možeš izvući nerešeno.
3. Misticizam se zasniva na pretpostavci da možeš prekinuti igru.
EHRMANOV KOMENTAR
1. Stvari će otići nagore pre nego krenu nabolje.
2. Ko kaže da će stvari krenuti nabolje?
EVERITTOV DRCIGI ZAKON TERMO-DINAMIKE
Zbrka u društvu stalno raste. Samopre-gornim radom može se ta zbrka raščisti-ti na ograničenom području. Gprkos tome, taj trud će ipak izazvati uvećanje opšte zbrke u celom svetu.
MCIRPHVJEV ZAKON TERMODI-NAMIKE
Pod pritiskom stvari postaju još gore.
COMMONEROV DRUGI ZAKON EKOLOGIJE
Ništa nikad ne nestaje. PUDDEROV ZAKON
Sve što dobro počne, loše se svrši. Sve što loše počne, svrši se još gore.
STOCKMAVEROVA TEOREMA
Ako izgleda lako, frka je.
Ako se čini da je frka, onda je sasvim
nemoguće.
HOWEOV ZAKON
Svako ima plan koji ne pali.
WYNNEOV ZAKON
„Lako ćemo" je teška zaraza.
ZYMURGYJEV PRVI ZAKON DINAMIKE SISTEMA (I RAZVOJCI
Kad jednom otvoriš konzervu s crvima, jedini način da ih ponovo zatvoriš je da upotrebiš veću konzervu.
STCIRGEONOV ZAKON
90% svega je sranje. ZAKON NEIZRICANJA:
Čim nešto pomeneš ... ... ako je dobro, nestane. ... ako je loše, dogodi se.
NERECIPROCNI ZAKONI OCEKIVANJA
Negativna očekivanja daju negativne
rezultate.
Pozitivna očekivanja daju negativne
rezultate.
BOOKEROV ZAKON
Gram prakse jednak je toni teorije.
KLIPSTEINOVI ZAKONI
Primenjeni na opšti inženjering:
1. Prijavu patenta preduhitriće za nedelju dana slićna prijava od strane konkurencije.
2. Tačnost datuma isporuke obrnuto je srazmerna napregnutosti plana.
3. Veličine će uvek biti izražene u naj-manje upotrebljivom obliku. Brzina će, na primer, biti izražena u osmina-ma milje na dve nedelje.
4. Svaka žica odsečena na traženu dužinu biće prekratka.
Primenjeni na prototipove i proizvodnju:
1. Dopuštena odstupanja jednosmerno se gomilaju tako da maksimalno otežavaju montažu.
2. Ako je za projekat potrebno ,,n" delo-va, na skladištu će ih biti „n-1".
3. Motor će se okretati u pogrešnom smeru.
4. Zaštitno električno kolo uništiće sve ostalo.
5. Tranzistor zaštićen brzim osiguračem štiti osigurač tako što prvi pregori.'
6. Kvar se ne javlja sve dok sklop ne prode završnu kontrolu.
7. Kupljeni element ili uredaj zadržava date karakteristike samo dok ga ne uključiš.
8.Nakon što se s poklopca odvije poslednji od šesnaest zavrtnjeva, ustanoviće se da je skinut pogrešan poklopac.
9.Nakon što se poklopac učvrsti sa šesnaest vijaka, ustanoviće se da nije postavljen zaptivač.
10.Makon što se instrument sklopi, na radnom stolu naći će se višak delova.
PREPORUČENI UNIVERZALNI ZAKONI ZA NAIVNE INŽENJERE IZVRŠNOG ODBORA MEĐONARODNOG UDRUŽENJA INŽENJERA FILOZOFA
1. G svakom proračunu svaka greška koja se može potkrasti, potkrašće se.
2. Svaka greška u ma kojem proračunu, dovešće do najveće štete.
3. G svakoj formuli konstante (posebno one iz inženjerskih priručnika) treba tretirati kao promenljive.
4. Najbolja simulacija radnih uslova u jednoj laboratoriji ni približno ne zado-voljava uslove date u praksi.
5. Najvažnija dimenzija nekog plana ili crteža ima najveće šanse da bude ispuštena.
6. Ako projekat ima bar jednog stvarno zainteresovanog investitora, cena mu ludački skače.
7. Ako probna instalacija funkcioniše savršeno, svi sledeći proizvodni sklopovi neće funkcionisati.
8.Sva obećanja u vezi sa rokom isporuke moraju se pomnožiti fak-torom dva.
9. Velike konstrukcijske izmene uvek će se zahtevati onda kad je izrada već gotovo dovršena.
10. Delovi koji se nikako ne mogu sklo-piti pogrešnim redosledom, biće sklopljeni upravo tako.
11. Međusobno zamenljivi delovi neće.
1 2. Radne karakteristike koje navodi proizvođač treba podeliti sa dva.
13.Gveravanja prodavca o radnim karakteristikama treba podeliti sa četiri.
14. Oputstva za instaliranje i rukovanje, isporučena s uredajem, prijemno odeljenje će smesta baciti.
15.Svaki deo koji treba servisirati ili podesiti biće najmanje dostupan.
16. Gslovi održavanja su uvek teži nego što to preciziraju specifikacije.
17. Ako je više od jedne osobe odgo-vorno za pogrešan proračun, niko neće biti kriv.
18. Identični sklopovi koji se pri testira-nju ponašaju na identičan način, neće se tako ponašati na terenu.
19.Ako je, u inženjerskoj praksi, iskustvom kroz upotrebu dobijena
konačna vrednost stepena sigurnosti, neki će dovitljivi idiot smisliti način kako da prekorači navedeni stepen.
2O.Garantne klauzule poništavaju se plaćanjem računa.
ATWOODOVA ČETRNAESTA POUKA
Pozajmljivanjem se knjige ne gube, osim onih koje si posebno želeo sačuvati.
JOHNSONOV TREĆI ZAKON
Ako ti nedostaje jedan broj nekog
časopisa, to će biti baš onaj broj u kojem | je članak, priča ili nastavak koji si jj najviše želeo pročitati.
Pouka:
Svi tvoji prijatelji časopis nisu kupili ili su
ga izgubili ili bacili.
ZAKON ČASOPISA HARPER'S MAGAZME
Članak nećeš naći sve dok ga ne zameniš novim.
RICHARDOVA DOPUNSKA PRAVILA VLASNIŠTVA
1. Ako nešto čuvaš dovoljno dugo, možeš ga baciti.
2. Čim ga baciš, odmah će ti zatrebati.
GLATUMOV ZAKON MATERIJALNOG STICANJA
Gočena korisnost artikla obrnuto je srazmerna njegovoj stvarnoj upotre-bljivosti nakon što si ga kupio i platio.
LEWISOV ZAKON
Ono oko čega se dugo pogadaš i što skupo platiš, naći ćeš na drugom mestu na rasprodaji.
PERLSWEIGOV ZAKON
Ljudi koji ne mogu da plate kiriju,
obavezno je plaćaju.
Ljudi koji mogu da plate kiriju, izdaju stanove.
ZAKONI VRTLARSTVA
1. Tudi alat radi samo u tudoj bašti.
2. Pomodne novotarije ne rade.
3. Ako ih niko ne koristi, za to postoji razlog.
4. Nekorisno bilje najlepše cveta.
McLAUGHRVJEV ZAKON (IRBANI-STIČKOG PLANIRANJA
Tamo gde urbanističko planiranje nije potrebno, funkcionisaće savršeno. Tamo gde je očajnički potrebno, cveta divlja gradnja.
AVIONSKI ZAKON
Kada avion kojim dolećeš kasni, onaj
kojim želiš da nastaviš let poleteće na
vreme.
Draganova posledica:
Nikad nije kasno da se stigne kasno.
PRVI ZAKON BICIKLIZMA
Bilo kojim putem da voziš, to je uzbrdo i protiv vetra.
PRVI ZAKON BRIDŽA
Gvek je partner taj koji greši. PRAVILO MAČJE FRUSTRACIJE
Uvek kada ti zadovoljna i slatka mačkica zaspi u krilu, iznenada moraš u WC.
KITMANOV ZAKON
Najgore dubre nastoji istisnuti obično dubre sa TV ekrana.
JOHNSONOV I LAIRDOV ZAKON
Zubobolja uvek započinje u subotu uveče.
ETORREOVO OPAŽANJE
Drugi red se kreće brže. BOOBOV ZAKON
Gvek nešto nadeš na zadnjem mestu na kojem si tražio.
OSBORNOV ZAKON
Promenljive neće a konstante nisu.
KLIPSTEINOV ZAKON SPECIFIKACI-JA
G specifikacijama Murphyjev zakon nad-vladava Ohmov.
PRVI ZAKON REVIZIJE
Informacija o izmeni projekta biće prene-ta projektantu posle - i jedino posle -završetka projekta. (Često nazivan i „Sad nam to kažete!" zakon) Pouka:
G prostim slučajevima, kada se treba odlučiti između očigledno ispravnog i očigledno pogrešnog načina, mudrije je izabrati onaj pogrešni, kako bi se ubrza-la sledeća revizija.
DRUGI ZAKON REVIZIJE
Što ispravka plana deluje naivnije, to je njen uticaj veći, a raste i broj crteža koje treba ponovo nacrtati.
TREĆI ZAKON REVIZIJE
Ako te, pred kraj projekta, obaveste da
su dimenzije terena drugačije od pret-
postavljenih, najbolje je sve početi iz
početka.
Poaka:
FSije praktično unapred brinuti o smet-
njama - ako ih baš nemaš, neko će ti ih
sigurno napraviti.
ZAKON IZGCJBUENOG SANTIMETRA
Pri projektovanju bilo koje konstrukcije,
nijedan zbir dimenzija ne može se tačno
sračunati petkom popodne posle pola tri.
Pouka:
1. Pod istim uslovima, sve dimenzije date
u stotim delovima santimetra, uopšte
se ne mogu sračunati. 2.Tačan iznos postaće očigledan u
ponedeljak ujutru u 7.01 h.
ZAKON PRIMENJENE ZBRKE
1. Deo koji fabrika zaboravi da isporuči upravo je onaj koji nosi 75% vrednosti isporuke.
Pouka:
1. Ne samo da je fabrika zaboravila da ga isporuči, već je u 50% slučajeva za-boravila i da ga proizvede.
2. Kamionska isporuka koja obično traje jedan dan trajaće pet dana ako je željno očekuješ.
3. Nakon što planu isporuke dodaš dve nedelje za neočekivane zastoje, dodaj još dve za neočekivano neočekivane zastoje.
4. Ako uočiš u nekoj konstrukciji onaj deo koji ne bi smeo da bude pogrešno označen, očekuj od fabrike da te zau-vek precrta.
Pouka:
1. G svakoj grupi montažnih delova sa istom oznakom, jedan od njih ne bi smeo da nosi tu oznaku.
2. To se neće otkriti sve dok ne pokušaš da ga staviš tamo gde oznaka kaže da treba da stoji.
3. Nikad se ne svadaj sa proizvodačem zbog neke greške. Kontrola je svuda udarila svoj pečat, čak i na rupe kojih nema.
TEOREMA WYSZKOWSKOG
Bez obzira na merne jedinice koje koriste dobavljač ili kupac, proizvođač će koris-titi svoje sopstvene proizvoljne jedinice, koje se mogu pretvoriti u jedinice dobav-ljača ili kupca samo pomoću perverznih i neprirodnih konverzionih faktora.
SSNS1 JEDNAČINE
1. Svaki problem zadat sa ,,n" jednačina, uvek će imati ,,n+l" nepoznatih.
2. Najpotrebnija stvar ili informacija biće najmanje dostupna.
3. Nakon što bezuspešno iscrpiš sve mogućnosti, ostaće jedno rešenje, koje vide svi osim tebe.
4. Zlo nailazi u talasima.
SNSS = Situacija normalna - sve sjebano; od engl. SNAFU Situation normal - all fucked up. (prim. prir.)
SKINNEROVA KONSTANTA (FLAN-NAGANOV FINAGLACUSKI FAKTOR)
Ona veličina kojom treba pomnožiti ili podeliti dobijeni odgovor da bi se dobio očekivani rezultat.
MIKSCHOV ZAKON
Ako konac ima jedan kraj, onda ima i drugi kraj.
ZAKON KOMPJUTERSKOG PRO-GRAMIRANJA
1. Svaki dati program je u času kad se koristi već zastareo.
2. Svaki dati program košta više i traje duže.
3. Ako je program koristan, znači da ga treba menjati.
4. Ako je program beskoristan, moraće da se radi dokumentacija.
5. Svaki dati program širiće se dok ne ispuni svu raspoloživu memoriju.
6. Vrednost programa srazmerna je teži-ni papira sa izlaznim rezultatima.
7. Kompleksnost programa raste dok ne premaši sposobnost programera koji ga održava.
TROUTMANOVI POSTCILATI PRO-GRAMIRANJA
1. Ako probna instalacija savršeno funkcioniše, svi sledeći sistemi neće funkcionisati.
2. Sve dok program ne bude u radu bar šest meseci, najpogubnija greška neće se otkriti.
3. Kontrolne kartice koje se nikako ne mogu složiti pogrešnim redosledom, složiće se upravo tako.
4. Međusobno zamenljive trake neće.
5. Ako je ulazni editor podešen da odbacuje sav loš unos, neki dosetljivi idiot će naći način da pogrešni podaci ipak udu.
6. Psovke su jezik koji svi programeri najbolje poznaju.
GILBOVI ZAKONI NEPOUZDANOSTI
1. Kompjuteri su nepouzdani, ali su ljudi još nepouzdaniji.
2.Svaki sistem koji zavisi od ljudske pouzdanosti je nepouzdan.
3. Neprimetne greške beskonačne su u svojoj raznovrsnosti, za razliku od primetnih grešaka koje su već po definiciji ograničene.
4. Glaganja u pouzdanost rastu sve dok ne premaše izdatke za korekcije ili dok neko ne počne insistirati da se uradi i nešto korisno.
BROOKOVZAKON
Ako softverski projekat koji kasni pojačaš dodatnim ljudima, kasniće još više.
ZAKONI KOMPJGTERAŠENJA PO GOLUBCI
1. Mutni ciljevi projekta služe da se izbegne neugodnost procene odgo-varajućih troškova.
2. Za izvodenje aljkavo planiranog projekta treba tri puta više vremena nego što je predvideno; za brižljivo planiran projekat treba samo dva puta više vremena.
3. Trud potreban za ispravku kursa geometrijski raste s vremenom.
4. Projektni tim gnuša se nedeljnog izveštaja o ostvarenom, zato što ovaj živopisno pokazuje nedostatak napre-dovanja.
ZAKON LCIBARSKOG O KIBER-NETIČKOJ ENTOMOLOGIJI
Gvek ima još jedan ,,bag". SHAWOVO NAČELO
Napravi sistem koji i budala može da koristi, pa će ga samo budala i hteti da koristi.
IBM POLLVANA NACELO
Mašine treba da rade, a ljudi da misle. ZAKON IZOPAČENOSTI PRIRODE
Ne možeš unapred uspešno odrediti koju stranu hleba treba namazati puterom.
ZAKON SELEKTIVNE GRAVITACIJE
Predmet pada tako da prouzrokuje najveću štetu.
Jenningova pouka:
Verovatnoća da hleb padne na stranu namazanu puterom direktno je srazmerna ceni tepiha.
Klipsteinoua pouka:
Najlomljiviji deo je onaj koji će pasti.
SPRINKLEOV ZAKON
Stvari uvek padaju pod pravim uglom.
ANTHONVJEV RADNICKI ZAKON
Svaki ispušten alat otkotrljaće se u najnepristupačniji ugao radionice.
Pouka:
Na putu do ugla, svaki ispušteni alat uvek će te prvo raspaliti po nožnim prstima.
PRINCIP REZERVNIH DELOVA
Dohvatljivost sitnih delova palih sa radnog stola direktno je srazmerna nji-hovoj veličini, a obrnuto srazmerna rtji-hovom značaju za završetak započetog posla.
PAULOV ZAKON
Sa poda ne možeš pasti.
JOHNSONOV PRVI ZAKON
Svaki mehanički uredaj otkaže u najnepovoljnijem trenutku.
ZAKON NERVIRANJA
Kad nešto radiš, pa odložiš alat za koji si siguran da ti više neće trebati, zatrebaće ti istog časa.
WATSONOV ZAKON
Pouzdanost mašine obrnuto je srazmer-na broju i važnosti ljudi koji je nadgleda-
WYSZKOWSKIJEV DRCIGI ZAKON
Sve može da proradi ako se s tim dovoljno dugo zezaš.
SATTINGEROV ZAKON
Radi bolje ako ga uključiš.
LOWERYJEV ZAKON
Ako se zaglavi - primeni silu. Ako se slomi, ionako ga je trebalo zameniti.
SCHMIDTOV ZAKON
Ako se s nekom stvari dovoljno dugo zezaš, slomiće se.
FUDDOV PRVI ZAKON SCIPROTNOSTI
Gurneš li nešto dovoljno snažno, prevr-nuće se.
ANTHONVJEV ZAKON SILE
Nemoj silom, uzmi veći čekić.
HORNEROV ŠEGRTSKI POSTULAT
Iskustvo direktno zavisi od količine slomljenog alata.
CAHNOV AKSIOM
Kad sve ostalo otkaže, pročitaj uputstvo.
PRINCIP VIŠEFCINKCIONALNIH UREĐAJA
Što se manje funkcija traži od nekog uredaja, to će ih on savršenije obavljati.
COOPEROV ZAKON
Sve mašine su pojačivači. JENKINSONOV ZAKON
Neće upaliti.
GORDONOV PRVI ZAKON
Ako istraživački projekt nije vredan da se radi, nije zaslužio ni da se uradi dobro.
MURPHVJEV ZAKON ISTRAŽIVANJA
Dovoljno dugo istraživanje imaće sklonost da podrži tvoju teoriju.
MAIEROV ZAKON
Ako činjenice ne potvrduju teoriju, treba ih odbaciti.
Pouka:
1. Što veća teorija, to bolje.
2. Eksperiment se može smatrati uspešnim ako se mora odbaciti manje od 50% dobijenih merenja da bi se dobila podudarnost sa teorijom.
ZAKON WILLIAMSA I HOLLANDA
Ako se prikupi dovoljno podataka, može se statističkim metodama dokazati bilo šta.
EDINGTONOVA TEORIJA
Broj različitih hipoteza za objašnjenje odredenog biološkog fenomena obrnuto je srazmeran postojećem znanju.
PEEROV ZAKON
Rešenje problema menja prirodu samog problema.
ZAKON HARVARDA
Pod najstrožije kontrolisanim uslovima pritiska, temperature, zapremine, vlažnosti i ostalih promenljivih, organi-zam će se ponašati kako mu padne na pamet.
ČETVRTI ZAKON REVIZIJE
Nakon teške i brižljive analize uzoraka, uvek ispadne da je uzorak bio pogrešan i da se ne odnosi na problem.
PRAVILO AZURNOSTI
Kad radiš na rešenju nekog problema, uvek pomaže ako znaš odgovor.
VOUNGOV ZAKON
Do svih velikih otkrića došlo se greškom.
Pouka:
Što je fond veći, to ti više vremena treba da napraviš grešku.
HOAREOV ZAKON KRUPNIH PROB-LEMA
G svakom krupnom problemu krije se mali problem koji se bori da izade van.
FETTOV LABORATORIJSKI ZAKON
Nikad ne ponavljaj uspešan eksperi-ment.
WYSZOWSKUEV PRVI ZAKON
Nijedan eksperiment nije ponovljiv.
FAKTOR UZALUDNOSTI
Nijedan eksperiment nije potpuni promašaj - uvek može da služi kao negativan primer.
ZAKON GOSPODINA COOPERA
Ako ne razumeš neku reč u tehničkom opisu, ignoriši je. Tekst i bez nje ima smisla.
PARKINSONOV ZAKON ZA MEDICIN-SKA ISTRAŽIVANJA
Gspešno istraživanje se nagraduje većom finansijskom podrškom, koja onemogućava dalje istraživanje.
PARKINSONOV ŠESTI ZAKON
Napredak nauke je obrnuto srazmeran broju objavljenih naučnih radova.
PRINCIP KOMPLETNE SLIKE
Istraživači su tako zaćoreni u svoje uskostručne oblasti da ne mogu da steknu kompletnu sliku o bilo čemu, uključujući i njihovo sopstveno istraži-vanje.
Pouka:
Poželjno je da rukovodilac što manje zna o istraživanju kojim rukovodi.
BROOKEOV ZAKON
Kad god sistem postane potpuno defi-nisan, neka zamlata otkrije nešto što ili ukine sistem ili ga izmeni tako da se više ne može prepoznati.
CAMPBELLOV ZAKON
Priroda zazire od praznoglavog eksperimentatora.
MESKIMENOV ZAKON
Mikad nema vremena da to učiniš kako valja, ali uvek ima vremena da to učiniš ponovo.
HELLEROV ZAKON
Prvi mit o upravi je da ona postoji. Johnsonova pouka:
Niko stvarno ne zna šta se dešava bilo gde u organizaciji.
PETEROVO NAČELO
U hijerarhiji svaki činovnik teži da napreduje do nivoa svoje nesposobnosti.
Pouka:
l.Vremenom, svako radno mesto zauzme činovnik nesposoban za izvršavanje odgovarajućih dužnosti.
2. Posao obavljaju oni činovnici koji još nisu dostigli nivo svoje nesposobnosti.
PETEROVA INVERZIJA
Principijelnost se vrednuje više od samo-pregornog rada.
PETEROV SKRIVENI POSTULAT PO GODINCI
Svaki činovnik počinje karijeru sa nivoa svoje sposobnosti.
PETEROVO OPAŽANJE
Preterana sposobnost nepoželjnija je od nesposobnosti.
PETEROV ZAKON EVOLUCIJE
Sposobnost uvek sadrži klicu nesposob-nosti.
PETEROVO PRAVILO KREATIVNE NESPOSOBNOSTl
Stvori utisak da si već dostigao svoj nivo nesposobnosti.
PETEROVA TEOREMA
Nesposobnost plus nesposobnost jed-nako nesposobnost.
PETEROV ZAKON SUPSTITCICIJE
Pobrini se za buve, slonovi će se već pobrinuti sami za sebe.
PETEROVA PROGNOZA
Gtrošiti dovoljno vremena da proveriš potrebu i potreba će nestati.
PETEROV PLACEBO
Grarn imidža vredi kao tona stvarnih sposobnosti.
GODINOV ZAKON
Širina nesposobnosti direktno je srazmerna položaju u hijerarhiji.
FREEMANOVO PRAVILO
Okolnosti mogu naterati svestranog nes-posobnjakovića da postane sposoban, bar za neko usko područje.
VAILOV AKSIOM
U svakoj ljudskoj delatnosti rad teži ka najnižem hijerarhijskom nivou.
IMHOFFOV ZAKON
Organizacija svake birokratije mnogo liči na septičku jamu: najkrupniji komadi uvek isplivaju do vrha.
PARKINSONOV TRECI ZAKON
Ekspanzija znači kompleksnost, a kom-pleksnost se raspada.
PARKINSONOV ČETVRTI ZAKON
Broj ljudi u bilo kojoj radnoj grupi ima tendenciju porasta bez obzira na količinu posla koji treba obaviti.
PARKINSONOV PETI ZAKON
Ako postoji način da se odloži važna odluka, dobra birokratija će ga pronaći.
PARKINSONOVI AKSIOMI
1. Službenici umnožavaju podredene, a ne suparnike.
2. Službenici prave posao jedni drugima.
SOCIOLOŠKI GVOZDENI ZAKON OLI-GARHIJE
U svakoj organizovanoj delatnosti, bez obzira na oblast, manjina dominira, a ostali slede.
OESEROV ZAKON
Kod svih ljudi na položaju prisutna je ten-dencija da radno vreme provode disku-tujući na sastancima ili potpisujući pisma.
CORNUELLEOV ZAKON
Nadležni su skloni da zadatke poverava-ju onima koji su najmanje sposobni da ih obave.
ZYMURGYJEV ZAKON DOBRO-VOLJNOG RADA
Ljudi su uvek orni za rad, samo ne danas.
ZAKON KOMCINIKACIJA
Što više komuniciranja, to veće ne-razumevanje.
DOWOV ZAKON
U hijerarhijskoj organizaciji, što je viši nivo, to je veća zbrka.
BUNUELOV ZAKON
Preterivanje je škodljivo u svim slučajevi-ma, čak i kad je delotvorno.
SPARKOVKH DESET PRAVILA ZA ROKOVODIOCA PROJEKTA
1. Trudi se da izgledaš strašno važno.
2. Pokušaj da budeš viden sa značajnim ljudima.
3. Govori autoritativno; u svakom slučaju, izlažl jedino očigledne i
proverene činjenice.
4. Me ulazi u rasprave; all ako te pritisnu, postavi neko nevažno pitanje, a onda se zavali zadovoljno se smešeći dok tvoj protivnik pokušava da razume o čemu se radi - zatim brzo promeni temu.
5. Pažljivo služaj dok drugi raspravljaju o problemu. Ohvati se za neku sitnicu i njome ih pokopaj.
6. Ako tl podredeni postavi umesno pitanje, pogledaj ga kao da je sišao s uma. Kad obori pogled, postavi mu isto pitanje drugim rečima.
7. Dokopaj se sjajnog položaja, aii se sklanjaj iz vidokruga i ne budi u centru pažnje.
8. Koračaj hitro kad si izvan kancelarije - to svodi pitanja podredenih i nadređenih na minimum.
9. Ovek drži vrata kancelarije zatvorena. To posetioce stavlja u podređeni položaj i stvara utisak da si stalno u važnom poslu.
lO.Sve naredbe izdaj usmeno. Ne zapisuj ništa što bi moglo ući u „Dosije Pearl Harbour".
ISTINE O RUKOVOĐENJU
1. Razmisli pre nego što počneš; nije to tvoj novac.
2. Svako dobro upravljanje izraz je jedne velike ideje.
3. Nijedan izvršilac se ne trudi da dokaže da greši.
4. Ako su za opravdanje neke akcije potrebni komplikovani proračuni, nemoj da je sprovodiš.
JAYOV PRVI ZAKON LIDERSTVA
Menjanje postojećeg stanja je obeležje svakog pravog vode; menjanje pre drugih je kreativnost.
RADNIČKA DILEMA
1. Ma koliko radio, nikad ne uradiš dovoljno.
2. Ono što ne uradiš, uvek je važnije od onoga što si uradio.
MATCHOVA MAKSIMA
Budala na visokom položaju je kao čovek na vrhu visoke planine; njemu se sve čini malim, a i on se svima čini mali.
GVOZDENI ZAKON RASPODELE
Oni koji imaju, dobijaju.
ZAKON H. L. MENCKENA
Oni koji mogu čine. Oni koji ne mogu podučavaju.
Martinovo proširenje:
Oni koji ne mogu da podučavaju - rukovode.
ARMIJSKI AKSIOM
Svaka naredba koja se može pogrešno razumeti, pogrešno će se razumeti.
JONESOV ZAKON
Čovek koji se smeši kad stvari idu naopako, dosetio se na koga može da svali krivicu.
PRVI ZAKON SOCIOEKONOMIKE
G hijerarhijskm sistemu plata raste u obrnutoj srazmeri sa neprijatnošću i teži-nom posla.
HARRISOVA JADIKOVKA
Sve dobro je već razgrabljeno.
PUTTOV ZAKON
Tehnologijom dominiraju dve vrste ljudi: Oni koji razumeju ono čime ne upravljaju.
Oni koji upravljaju onim što ne razume.
ZAKON OLDA I KAHNA
Gspešnost sastanka obrnuto je srazmer-na broju učesnika i vremenu utrošenom na raspravljanje.
SHANAHANOV ZAKON
Dužina sastanka raste sa kvadratom broja prisutnih.
ZAKON TRIVIJALNOSTI
Vreme utrošeno na neku tačku dnevnog reda obrnuto je srazmerno svoti o kojoj se raspravlja.
ISSAWIJEVI ZAKONI SASTANKODI-NAMIKE
1. Sastanci, sastanci i samo sastanci.
2. Što manje voliš da sastančiš, to će te I u više komisija gurnuti.
HENDRICKSONOV ZAKON
Ako problem zahteva brojne sastanke, na kraju sastanci postaju važniji od problema.
PRAVILO LORDA FALKLANDA
Kada nije neophodno da se odluka donese, neophodno je da se odluka ne donese.
FAIRFAXOV ZAKON
I loša činjenica je dobra ako u raspravi daje željeni rezultat.
McNAUGHTONOVO PRAVILO
Svaka rasprava sa birokratijom ima smisla samo ako svoj stav možeš izraziti prostom potvrdnom rečenicom koja je više nego očigledno istinita.
TRUMANOV ZAKON
Ako ih ne možeš ubediti, zbuni ih.
PRVI DEBATNI ZAKON
Nikad ne raspravljaj sa budalom - ljudi možda neće uočiti razliku.
ZAKONI ODUGOVLAČENJA
1. Odugovlačenjem se posao smanjuje, a odgovornost za izvršenje prebacuje na nekog drugog (nadležne koji su odredili rok).
2. Ono smanjuje nervozu time što sma-njuje traženi kvalitet posla, od najbol-jeg na prihvatljivi, koji se može postići u tom ograničenom vremenu.
3. Odugovlačenjem rasteš u tudim i sop-stvenim očima, jer se logično pret-postavlja da značaj posla raste sa pri-tiskom koji se na tebe vrši.
4. Obično te više ne ometaju i ne daju druge poslove da bi se, kao očigledno opterećen radnik, mogao koncen-trisati na jedan jedini radni zadatak.
5. Odugovlačenje leči dosadu; nikad nemaš utisak da radiš nešto nevažno.
6. I na kraju krajeva, odugovlačenje može da te u potpunosti oslobodi zadatog posla, ako je, ko zna zbog čega, prestala potreba za njim.
NAVBURNOVO PRAVILO
Ako želiš da napreduješ, slaži se.
BORENOVI ZAKONI
1. Kad si u nedoumici, mumlaj.
2. Kad si u neprilici, nadi zamenu.
3. Kad si odgovoran, procenjuj.
SWIPPELEOVO PRAVILO REDA
Najgrlatiji uvek imaju reč.
PARKEROVO PRAVILO PARLAMEN-TARNOG POSTUPKA
Predlog za odlaganje je uvek na mestu.
PATTONOV ZAKON
Bolje dobar plan danas nego savršen plan sutra.
FROTHINGHAMOVA ZABLUDA
Vreme je novac.
CRANEOV ZAKON
Nema takve stvari kao što je besplatan ručak.
PARKINSONOV PRVI ZAKON
Posao se širi dok ne ispuni vreme koje je na raspolaganju za njegovo dovršenje; prividna važnost i složenost onoga što treba uraditi raste direktno srazmerno vremenu koje će se na to utrošiti.
PARKINSONOV DRUGI ZAKON
Troškovi su tu da bi dostigli visinu prihoda.
PARKINSONOV ZAKON ODLAGANJA
Odlaganje je najgori oblik odbijanja. WIKEROV ZAKON
Vlada se širi dok ne pojede državni pri-hod, i još više.
TUCCILLEOV PRVI ZAKON REALNOSTI
Industrija je uvek zakrpa za rupe u privredi.
WESTHEIMEROVO PRAVILO
Da bi procenio vreme potrebno za izvršenje nekog zadatka proceni koliko je vremena zaista potrebno, pomnoži to sa dva, a jedinicu mere zameni za sledeću višu jedinicu. Tako odredujemo dva dana za posao od jednog sata.
GRESHAMOV ZAKON
Trivijalne stvari rešavaju se odmah a važne nikad.
GRAVOV ZAKON PROGRAMIRANJA
Očekuje se da ,,n+l" trivijalnih zadataka završiš za isto vreme kao i ,,n" zadataka.
LOGGOVO POBIJANJE GRAVOVOG ZAKONA
,,n+l" trivijalnih zadataka zahteva dvostruko više vremena od „n" trivijalnih zadataka.
PRAVILO „90-90" ZA PLANIRANJE PROJEKATA
Ma prvih devedeset posto zadatka utroši se deset posto vremena, a na poslednjih deset posto utroši se preostalih devedeset posto vremena.
WEINBERGOV PRVI ZAKON
Napredak se postiže svakog drugog petka.
PRINCIP NARCIČIVANJA
Sredstva neophodna za jučerašnji eksperiment treba naručiti najkasnije sutra u podne.
CHEOPSOV ZAKON
Nikad se ništa ne uradi na vreme niti u okviru predviđenog budžeta.
PROŠIRENI EPSTEIN-HEISENBER-GOV PRINCIP
G istraživanju i razvoju samo se dva do tri postojeća parametra mogu odrediti istovremeno. Parametri su: zadatak, vreme i sredstva.
1. Ako je zadatak poznat i postoji vre-mensko ograničenje za dovršenje zadatka, ni približno se ne zna koliko će to koštati.
2. Ako su vreme i sredstva jasno odredeni, nemoguće je znati koji će deo posla biti obavljen.
3. Ako je jasno definisan cilj i odreden iznos novca, proračunat kao potreban za završetak posla, ne možeš pred-videti da li i kada će cilj biti ostvaren.
Ako imaš sreću da tačno odrediš sva tri parametra, onda se ne radi o oblasti istraživanja i razvoja.
PARETOV ZAKON (ZAKON 20/80)
20% posto mušterija pravi 80% prometa. 20% delova čini 80% cene, itd.
OBRIENOVO NAČELO (teorija 357,73$)
Finansijska inspekcija nikad ne priznaje račune čiji je krajnji iznos deljiv sa 5 ili 10.
ISAWIJEVO ZAPAŽANJE O POTROŠNJI PAPIRA
Svaki sistem ima svoj način trošenja ogromnih količina papira: u socijalističkim zemljama ispunjavanjem opširnih obrazaca u četiri primerka, u kapitalističkim zemlja-ma lepljenjem velikih plakata i pakovanjem svakog artikla u četiri sloja kartona.
BROWNOV ZAKON POSLOVNOG (ISPEHA
Kad naša mušterija troši vreme sa papi-rima, to je profit. Naše bavljenje papiri-ma je gubitak.
JOHNOVA KOLATERALNA POUKA
Da bi dobio kredit, moraš najpre da dokažeš da ti nije potreban.
BRIENOV PRVI ZAKON
G nekom trenutku životnog ciklusa prak-tično svake organizacije, njena sposob-nost da se održi uprkos sebi samoj, nes-taje.
ZAKON O INSTITUCIJAMA
Raskoš prijemne kancelarije u obrnutoj je srazmeri sa solventnošću firme.
PACILGOV ZAKON
Sve manje je važno koliko nešto košta, nego koliko si kupovinom uštedeo.
JCIHANIJEV ZAKON
Kompromis je uvek skuplji od bilo koje
alternative.
ZLATNO PRAVILO (IMETNOSTI I NACIKE
Ko ima zlato, odreduje pravila. GCIMMIDGEOV ZAKON
Vrednost stručnog mišljenja je u obrnutoj srazmeri sa brojem rečenica koje su svi razumeli.
DUNNEOV ZAKON
Teritorija koja se prostire iza retorike, često je minirana dvosmislenošću.
MALEKOV ZAKON
Svaka jednostavna ideja biće izrečena na najkomplikovaniji mogući način.
ALLISONOVA POCIKA
Najbolji jednostavni test o stručnosti za neku oblast jeste sposobnost da zaradiš novac kladeći se na buduće dogadaje u toj oblasti.
WEINBERGOVA POUKA
Stručnjak je osoba koja izbegava sitne greške dok srlja u veliku zabludu.
POTTEROV ZAKON
Žestina paljbe kojom se nešto kritikuje direkt-no je srazmerna pravoj vrednosti te stvari.
ROSSOV ZAKON
Mikad se unapred ne izjašnjavaj o značaju neke izjave.
PRAVILO IZVLAČENJA
Gvek ostavi prostor za dodatno objašnjenje ukoliko stvar ne upali.
CLARKEOV ZAKON REVOLUCIONAR-NIH IDEJA
Svaka revolucionarna ideja - u nauci, politici, umetnosti ili bilo čemu - izaziva tri stepena reakcije. Oni se mogu sažeti u tri rečenice:
1. „To jenemoguće - ne traćimo vreme".
2. „Moguće je, ali ne vredi truda".
3. „Sve vreme sam govorio da je to dobra ideja".
CLARKEOV PRVI ZAKON
Kada istaknuti stariji naučnik tvrdi da je nešto moguće, gotovo je uvek u pravu. Kad izjavi da je nešto nemoguće, najverovatnije je pogrešio.
CLARKEOV DRUGI ZAKON
Jedini način da otkriješ granice mogućeg je da pokušaš nemoguće.
CLARKEOV TREĆI ZAKON
Izuzetno razvijena tehnologija ne razliku-je se od magije.
ZAKON SUPERIORNOSTI
Prvi primer superiornog principa uvek je inferioran poslednjem primeru inferi-ornog principa.
BLAAUWOV ZAKON
Postojeća tehnologija teži da opstane uprkos novoj tehnologiji.
COHENOV ZAKON
Ono što je zaista važno jeste termin
kojim si nazvao činjenice, a ne same činjenice.
FITZ-GIBBONOV ZAKON
Kreativnost opada srazmerno broju babi-ca uključenih u porodaj.
PRAVILO VELIKANA
Kad neko koga izuzetno poštuješ izgleda zadubljen u misli, verovatno razmišlja o ručku.
BARTHOVA DISTINKCIJA
Postoje dve vrste ljudi: oni koji dele ljude u dve vrste i oni koji to ne čine.
RUNAMOKOV ZAKON
Postoje četiri vrste ljudi: oni koji mirno sede i ne rade ništa, oni koji govore o tome da bi mirno sedeli ne radeći ništa, oni koji rade, i oni koji samo pričaju o tome kako bi radili.
LEVVJEV OSMI ZAKON
Ni najveći genije ne može nadvladati zaokupljenost detaljima.
LEVVJEV DEVETI ZA&ON
Jedino Bog ima pravo na proizvoljne odluke.
SEGALOV ZAKON
Čovek s jednim satom zna koliko je sati. Čovek s dva sata nikad nije siguran.
MILLEROV ZAKON
Nikad ne znaš koliko je bara duboka dok ne staneš u nju.
KAMINOV ŠESTI ZAKON
Kada pokušavaš da po ponašanju političara predvidiš i unapred proceniš rnakroekonom-ska kretanja, neka te ne zavedu njegove reči; bolje gledaj šta on radi.
WEILEROV ZAKON
Ništa nije nemoguće za čoveka koji to ne mora da uradi sam.
LaCOMBEOV ZAKON O PKOCENTIMA
Verovatnoća da se desi nešto vredno pažnje je ili 15-25% ili 80-90%.
Dudenhoeferova pouka:
50% pozitivnih odgovora je dobar procenat za 40-60% ispitanika.
WEINBERGOV DRGGI ZAKON
Kad bi graditelji gradili zgrade kao što programeri pišu programe, prvi detlić koji naide uništio bi civilizaciju.
PRVI ZAKON SOCIOGENETIKE
Celibat nije nasledan.
BEIFELDOVO NAČELO
Verovatnoća da mladić sretne poželjnu mladu ženu raste geometrijskom progre-sijom kada je on već u društvu sa: (1) svojom devojkom, (2) svojom ženom, (3) zgodnijim i bogatijim muškim pri-jateljem.
FARBEROV ČETVRTI ZAKON
Nužda spaja najčudnije cimere.
HARTLEVEV DRUGI ZAKON
Nikad ne spavaj s luđima od sebe.
BECKHAPOV ZAKON
Proizvod lepote i pameti je konstantan.
PARDOOVI POSTULATI
1. Sve što je dobro u životu ili je neza-konito ili nemoralno ili goji.
2. Tri verne stvari u životu su novac, pas i stara žena.
3. Ne brini jesi li bogat ili nisi sve dok živiš udobno i imaš sve što poželiš.
PARKEROV ZAKON
Lepota nije dublja od kože, ali ružnoća prodire do kostiju.
ZAKON KAPETANA PENNYJA
Sve ljude možeš da foliraš neko vreme, neke ljude i sve vreme, ali nikad ne možeš da isfoliraš svoju MAMU.
ISSAWIJEV ZAKON O ODRŽANJU ZLA
(Jkupna količina zla u bilo kom sistemu je konstantna. Stoga je svako umanjenje u jednom smeru - na primer, smanjenje siromaštva ili nezaposlenosti - praćeno uvećanjem u drugom, npr. kriminala ili zagadenosti.
KATZOV ZAKON
Ljudi i narodi postupaće razumno kad sve druge mogućnosti budu iscrpljene.
PARKEROV ZAKON O POLITIČKIM IZJAVAMA
Istinitost nekog predloga nema nikakve veze sa njegovom uverljivosću i obratno.
AKSIOM GOSPODINA
Gkupna količina inteligencije na planeti je konstantna; stanovništvo se uvećava.
ZAKON POJEDINCA
Nikog živog nije briga niti razume šta ostali rade.
STEELEOV PLAGIJAT N^ČIJE FILO-ZOFIJE
Svako treba u nešto da verujea verujem da ću popiti još jedno piće.
LEVVJEV TREĆI ZAKON
Onaj segment društva za koji liberal gaji najveće simpatije, neminovno će se pokazati kao jedan od najuskogrudijih i najnazadnijih segmenata drijštva.
Kellijjeva reformulacija: Fini momci loše prolaze u žiVotu.
KENNEDVJEVA KONSTANTA
Ne šizi - uzvrati.
MOTO CANADA BILL JONESA
Nije moralno dozvoliti naivčinama da zadrže svoj novac.
Dodatak:
„Smit & Wesseon" tuče četiri asa.
JONESOV MOTO
Prijatelji dodu i odu, ali neprijatelji ostaju.
McCLAUGHRVJEV DODATAK JONESOVOM MOTU
Da bi sebi stvorio neprijatelja, učini nekom veliku uslugu.
VIQCIEOV ZAKON
Covek ber religije je kao riba bez bicikla.
PETO PRAVILO
Preozbiljno si sam sebe shvatio.
METAZAKONI
METAZAKON LES MISERABLESA
Svi zakoni, bili oni dobri, loši ili osrednji, moraju se doslovce poštovati.
PERSIGOV POSTCILAT
Broj razumnih hipoteza kojima se može objasniti neki fenomen je beskonačan.
LILLVJEV METAZAKON
Svi zakoni su imitacije stvarnosti.
KRAJNJE NAČELO
Po definiciji, kad istražuješ nešto nepoz-nato, nikad ne znaš na šta ćeš naleteti.
COOPEROV METAZAKON
Gmnožavanje novih zakona izaziva umnožavanje novih rupa u zakonu.
DRAGANOV ZAKON
Samo je zezanje prava stvar. Sve ostalo je zezanje.
WALLACEOVO ZAPAŽANJE
Situacija je krajnje čupava.
HARTLEVEV PRVI ZAKON
Nije teško dovesti konja na pojilo, ali ga naučiti da pliva ledno, e to je već nešto.
WEAWEROV ZAKON
Kada više novinara krene istim taksijem na zadatak, onaj na prednjem sedištu plaća za sve.
Doyleoua poruka:
Bez obzira koliko novinara deli taksi i ko od njih plaća, svako podnosi svojoj firmi ukupan račun za prevoz.
JOHNSONOV DRUGI ZAKON
Ako se u toku jednog meseca očekuje više značajnih društvenih dogadaja, svi će se desiti iste večeri.
MATSCHOV ZAKON
Bolje je doživeti užasan kraj nego trpeti užase bez kraja.
JACQCIINOV POSTULAT O DEMOKRATSKOJ VLADI
Ničiji život, sloboda ili imovina nisu si-gurni dok zakonodavac zaseda.
FOWLEROVA OPASKA
Jedino nesavršeno biće u prirodi jeste čovek.
TERMANOV ZAKON INOVACIJE
Ako želiš da tvoj tim pobedi u skoku uvis, nadi jednog koji može da preskoči dva i po metra, a ne petoricu koji skaču po pola metra.
HALDANEOV ZAKON
Svemir nije samo čudniji nego što zamišljamo, on je čudniji nego što i možemo zamisliti.
KERR-MARTINOV ZAKON
1. Prilikom rešavanja sopstuenih proble-ma, fakultetski nastavnici su krajnji konzervativci.
2. Prilikom rešavanja tuđih problema postaju krajnje liberalni.
BUCVJEVZAKON
Razuman čovek nikada ništa nije posti-gao.
CHURCHILLOV KOMENTAR O ČOVEKU
S vremena na vreme čovek se saplete o istinu, ali se u većini slučajeva pribere i produži.
TRISCHMANOV PARADOKS
Pametnom čoveku lula omogućava da razmisli, a budali samo zapušuje usta.
ZAKON OPAŽANJA
Izbliza ništa ne izgleda tako dobro kao izdaleka. Ili izdaleka ništa ne izgleda tako dobro
kao izbliza.
AQUINOV AKSIOM
Što uspeva bogovima, ne uspeva volovi-ma.
NEWTONOV SLABO POZNAT SEDMI ZAKON
Bolje vrabac u ruci nego iznad glave.
WHITEOVA TEOREMA ZABEZEKNUTOSTI
Što pre i što detaljnije saopštiš loše vesti, to bolje po tebe.
http://www.lowculture.org/marfi1.htm
|
