|
...
Šest stepeni razdvajanja
Stenli Milgrim, sociolog sa Univerziteta Harvard, izveo je još 1967. godine svoj čuveni eksperiment – sasvim nalik ideji nasumičnog slanja mejlova – kojim je prvi ispitao koliko je svet zaista „mali”. Nasumično izabranim pojedincima iz Omahe u Nebraski Milgrim je podelio identična pisma bez adrese i svakog zamolio da svoje pismo pošalje izvesnom berzanskom posredniku u Boston, identifikovanom samo imenom, zanimanjem i grubo određenim položajem. Pošiljaocima je rečeno da ako samog brokera ne poznaju, pisma proslede osobama za koje smatraju da bi mogle više znati o njemu, kako bi ih one, po istom principu, prosledile dalje. Kada je Milgrim započeo eksperiment, smatralo se da će pisma proći kroz stotine i hiljade ruku pre nego što (i ako) stignu do svog odredišta. Međutim, ogled je pokazao da je, u proseku, broj potrebnih koraka samo šest. To bi značilo da između svake dve slučajno odabrane osobe postoji samo „šest stepeni razdvajanja”. Ovaj intrigantni podatak prerastao je u svojevrstan kulturni fenomen, pa je čak postao i urbana legenda koja se dugo prenosila kao priča o pismima koja obilaze svet. Ljude u Americi posebno je uzbuđivala ideja da od njih samih pa do poznatih ličnosti iz sveta politike i šou-biznisa stoji samo šest koraka. Inspirisan idejom o „šest stepeni razdvajanja”, američki pisac Džon Gar napisao je 1990. godine istoimeni komad, a fraza o šest stepeni postala je česta u filmovima i knjigama. Pojavile su se i Internet igrice bazirane na ideji malog sveta, u kojima igrači imaju zadatak da se kroz što manje koraka povežu s filmskim zvezdama i drugim slavnim ličnostima (poznat primer je takva igra sa Kevinom Bejkonom: www.cs.virginia.edu/ oracle/ star_links).
Matematička teorija
U međuvremenu, Milgrimov eksperiment značajno je uticao na razvoj ideje o socijalnim mrežama, sačinjenim od uzajamnih veza među ljudima. Na značaj socijalnih mreža prvi je ukazao Anatol Rapaport, profesor na Univerzitetu u Čikagu, još 1951. godine, da bi njegov rad 1959. godine matematički opisali Paul Erdeš i Alfred Renji, dvojica mađarskih matematičara, ali je ideja o malom svetu širu popularnost u nauci stekla tek krajem XX veka. Interesovanje naučnika za fenomen „malog sveta” poraslo je 1998. godine, kada su Dankan Vots i Stiven Strogac objavili svoj sada već istorijski rad o socijalnim mrežama. Pitajući se kako jedna velika grupa cvrčaka na polju uspeva da se istovremeno oglasi, iskoristili su Milgrimovu ideju o „šest stepeni razdvajanja” i došli do zaključka da je bilo kakva zajednica, pa i ljudsko društvo, jedna velika socijalna mreža. Vots i Strogac su pri tom dokazali koliko su za uzajamnu povezanost bitna nasumična poznanstva u jednoj zajednici, usled čega su započela obimnija istraživanja socijalnih mreža. Međutim, pojedini stručnjaci nisu se slagali s postavkama ove teorije. Mark Bjukenen je u knjizi „Neksus, mali svet i slom nauke o mrežama” pokušao da ospori ideje Votsa i Strogaca, naročito kritikujući to što mnogi naučnici, samo zbog rastuće popularnosti ideje o „šest stepeni razdvajanja”, primenjuju teoriju „malog sveta” svuda gde stignu. On se posebno usprotivio tumačenju Interneta kao socijalne mreže, smatrajući ga daleko kompleksnijom pojavom. No, poslednje istraživanje Dankana Votsa, sprovedeno upravo na Internetu, pokazalo je da Bjukenenova kritika nije opravdana.
...
Ostatak teksta
|
)
