|
Словенце непријатно изненадила једна студија из Даблина по којој је рад у њиховој земљи „најинтензивнији у целој ЕУ”, али и да су им и боловања највећа
Резултати најновијег истраживања о радним приликама у Европи, које сваке године спроведе Европска фондација за побољшање животних и радних услова из Даблина, овога пута су непријатно изненадили овдашње послодавце, али и запослене. Истраживање открива да је у Словенији рад „најинтензивнији у целој ЕУ”, као и да држава последично бележи највише изостанака с посла због здравствених тегоба запослених.
Овим је ЕУ једним ударцем разбила два стереотипа раширена у „држави испод сунчане стране Алпа”: први, да су Словенци непоправљиви радохоличари (изражен и у једном од политичких слогана и плаката уочи уласка државе у ЕУ – „Словенија, четири милиона вредних руку”), и други – да су не нарочито вредни народи с југа балканског континента они који су „стално на боловању”. Шокантно откриће да је домаћа радна снага у врху ЕУ по броју дана на боловању а уједно на дну лествице по висини зараде, заузело је наслове у медијима са ударним најавама попут „Незадовољни Словенац пуно ради, а плаћен је бедно” (љубљански „Дневник”), док су неки коментатори просечну надницу у Словенији, у поређењу са просеком у ЕУ за исти обим и квалитет посла, описали као мизерну.
Да гадно шкрипи у словеначким радним односима показују и други параметри до којих су истраживачи дошли у контакту са испитаницима. „У врху смо по дужини рада, незадовољству радним условима, неусклађености радног и слободног времена те степену застрашивања и напаствовања на радном месту”, упозорава „Дневник”. И суморно закључује да „уз све набројано, у свега шест чланица ЕУ имају ниже плате од словеначких”.
На скали интензивности рада (убрзан рад, кратак рок за обављање задатка), „измереној” за 2005. годину, Словенија је заузела прво место међу државама ЕУ, испред Финске и Шведске. Утисак да радни процес у Словенији тече без предаха раширен је међу словеначким радништвом чак два пута више него, на пример, у Летонији. Занимљиво је да је 2000. године Словенија по степену интензивности рада била на последњем 27. месту, што значи да се за пет година притисак због „интензивности рада” више него удвостручио. Такав скок није забележен ни у једној другој држави. Шпанија и Грчка детектују чак трипут нижи раст „интензивности рада” него што је то случај у Словенији.
Јасно је да такав напор на послу, свеједно је ли марљивост појединца објективна (под притиском надређеног) или субјективна (руководећи кадрови који су у сталном стресу због конкуренције), оставља последице. Тако се овдашња радна снага нашла и на неславном 1. месту у ЕУ и по изостајању с посла због нарушеног здравља. Просечно одсуствовање с посла на запосленог у Словенији износи готово девет дана годишње, што је дупло више него у ЕУ. Није чудо да се више од 60 одсто Словенаца поверило испитивачима из Даблина да рад лоше утиче на њихово здравље. Сличног мњења су још само запослени у Грчкој, Пољској и Летонији.
То није све. Готово половина запослених у Словенији мора да ради прековремено иако послодавац то неће да плати; Словенија се зато ту нашла на трећем месту међу 27 држава обухваћених истраживањем, а испред ње су само Италија и Чешка где су газде још спретније у „уверавању” подређених да раде више од 40 сати недељно. Чак петина оних који желе да задрже посао у Словенији прихвата да ради чак и недељом (шесто место у ЕУ), а готово осам одсто запослених ради без предаха – свих седам дана у седмици, док 28 одсто њих ради шест дана у недељи.
Јасно је што су запослени Словенци у врху међу незадовољницима у ЕУ по питању услова на раду. Трећина запослених не подноси ни свој посао, ни шефа, ни услове на раду, а четвртина није задовољна ни „хармонизацијом” радног и породичног односно слободног времена. Да све буде црње, визију о модерном, технолошки развијеном и задовољном друштву дефинитивно је „разбио” последњи податак – Словенија предњачи и у погледу (сексуалног) малтретирања запослених жена на радном месту; горе је у свега шест чланица, при чему су у неславном врху те „ранг-листе” Финци, Холанђани и Луксембуржани.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
)
