offline
- Dusan
- SuperModerator
- Supermoderator opštih foruma
- Pridružio: 26 Jul 2006
- Poruke: 11118
|
Leptospiroza (lat. leptospirosis) je akutna infektivna bakterijska bolest koja pripada grupi zoonoza, jer od nje oboljevaju i ljudi i životinje. Ustvari, radi se o bolesti životinja, koja često pređe na čoveka, uzrokovana spirohetama iz roda Leptospira.
Zaražene životinje, a to mogu biti razni glodari, domaće i veliki broj divljih životinja, urinom izlučuju leptospire koje u vlažnoj okolini mogu preživeti i nekoliko nedelja.
Leptospire prodiru kroz manje povrede na koži, ili sluzokoži, bilo u direktnom kontaktu sa životinjom ili, ukoliko čovek dođe u dodir s kontaminiranim vlažnim tlom ili vodom. Leptospiroze su najčešće profesionalne bolesti ljudi koji rade na kontaminiranim područjima, ali su česte i kod osoba koje se kupaju u stajaćim vodama reka, jezera, ribnjaka... Leptospiroza ima više u kišnim godinama, i u predelima koji obiluju vodama.
 
Leptospiroza je primarno bolest životinja, a čovek se slučajno inficira u direktnom ili indirektnom kontaktu s urinom obolele životinje. Kod prenosilaca bolest prolazi bez simptoma, a oni urinom kontaminiraju stajaće vode... gde mogu da se zaraze domaće životinje – psi, svinje, goveda. Domaće životinje zatim kontaminiraju sredinu koja je bliža čoveku, a ljudi mogu da se zaraze i kupajući se i pecajući u zaraženim vodama...
Najčešća forma leptospiroza je febrilni oblik koji se manifestuje opštim infektivnim simptomima: povišenom temperaturom, groznicom, bolovima u mišićima udova, "peckanjem" očiju... Često se, nakon pada temperature, ona ponovo javi uz simptome meningitisa. Ovim se simptomima mogu pridodati i simptomi od strane inficiranog organa, najčešće bubrega, jetre, probavnog sistema, ili pak promene na koži...
Bolest se dobija putem malih povreda na koži ili sluzokoži, kada leptospira prodire u krv, a zatim u različite organe. Period od infekcije do ispoljavanja bolesti kratak je i traje oko dve nedelje. Prvu fazu bolesti karakterišu temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima, slabost i malaksalost. Posle nedelju dana tegobe se povlače, da bi se dva do tri dana kasnije pojavili simptomi vezani za pojedine organe – meningitis, intesticijski nefritis, bronhopneumonije. To su lakši oblici leptospiroza, imaju povoljan tok i završavaju se ozdravljenjem za desetak dana. Druga faza bolesti može da izostane i tada se bolest ne prepoznaje i prolazi pod dijagnozom “letnjeg gripa”. U oko 15 % slučajeva leptospiroze se manifestuju kao veoma teške bolesti u kojima dominira visoka temperatura, jaki bolovi u mišićima, žutica, krvarenje po koži i sluzokoži, smanjeno mokrenje do potpunog zastoja bubrega. To je takozvana Vejlova bolest, koja se može završiti i smrtnim ishodom.
Važne preventivne mere u sprečavanju leptospiroze je uništavanje izvora zaraze: glodara (pacovi, miševi), te dezinfekcija vodenih površina gde god je to moguće. Ostali prenosioci (izvor infekcije) su domaće životinje (pas, goveče, svinja, konj...) i divlje životinje (šakal, lisica, slepi miš).Kod osoba koje su bile izložene zarazi može se probati vakcinacija doksicilinom. Posebno mesto u preventivi zauzima edukacija osoba koje rade u kontaminiranoj sredini, upotreba zaštitnih sredstava, te izbegavanje kupanja u stajaćim vodama koje nisu podložne stalnim proverama i zaštiti...
Da bi se pacijent izlečio, potrebno je rano započeti lečenje, koje je vrlo složeno i iziskuje timski rad infektologa, nefrologa, pulmologa i kadriologa...
Podaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine pokazuju da su leptospiroze učestalije u sezoni intenzivnijeg ribarenja u stajaćim vodama, a svi bolesnici koji su registrovani muškog su pola, prosečne starosti 42 godine. Ovi podaci, kako naglašavaju u ovom institutu, ukazuju da su leptospiroze u Vojvodini široko rasprostranjene i da su mnogo učestalije nego što se registruju, jer se blaži slučajevi ne prepoznaju ili se bolesnici ne jave zdravstvenoj službi.
Izvori informacija. Wikipedia i stručna literatura
|
