Dokumentarni film Patrika Ruksela, delimično snimljen u nacionalnim parkovima Indonezije, prikazuje tužnu sudbinu Grin, ženke orangutana, koja je uginula u azilu za životinje nakon što je šuma u kojoj je živela najpre posečena, a zatim i spaljena do temelja.
Grin nije mogla da preživi izvan prašume
U filmu se, između ostalog, može videti kako majmunica grčevito steže jastuk i beživotno sedi na dušeku, da bi kasnije njeno telo u kesi bilo izneto iz prostorije u kojoj je provela poslednjih nekoliko dana života.
Ovim veoma dirljivim filmom, Ruksel je hteo da skrene pažnju javnosti na uništavanje prirodnih resursa, za koje krivi industriju drveta, celuloze, papira i palmovog ulja, ali i potrošački mentalitet. Snimci poslednjih trenutaka života majmunice smenjuju se slikama seče drveća na Sumatri i proizvoda od drveta koji su rezultat masovne seče šuma.
Grin u trenutku kada su je pronašli u šumi
Grin je prevezena u azil za orangutane u Kalimantanu nakon što je spasena sa posečene plantaže palmi. Prema Rukselovim rečima, životinja je posle izliva krvi u mozgu ostala delimično paralizovana.
Autor, koji je ranije radio kao snimatelj za Grinpis i Svetski fond za zaštitu životinja u Indoneziji i Africi, dobio je sve pohvale za film i primio čak 35 međunarodnih priznanja na festivalima filmova o životinjskom svetu.
Ovako je nekada izgledao život orangutanke Grin...
Na Sumatri na stotine primata poput Grin redovno biva uhvaćeno u klopke i suočeno sa dugotrajnim umiranjem od povreda, a članovi Programa za zaštitu orangutana na Sumatri (SOCP) ulažu velike napore da ih spasu.
.. a ovako njena prašuma izgleda danas
Indonezija spada među područja u kojima se poseče najviše šuma - u proseku dva miliona hektara godišnje. Dok je 50-tih godina prošlog veka u ovoj zemlji bilo 150 miliona hektara pod šumom, stručnjaci porecenjuju da danas šume prekrivaju manje od 48 hektara zemlje.
