Ko ti dade auto?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

KO TI DADE AUTO?

Vo vremja davno postajao je obicaj da se na automobile stavljaju tablice sa razlicitim bojama. Bele tablice sledovale su obicnom svetu, raji ili plebsu, policija je svoje limene hatove ukrasavala plavicastim oznakam, dok su tzv. Drzavna kola imala registracije u crvenoj boji. U nekom trenutku, valjda da bi vlasnici belih tablica manje psovali vlasnike crvenih registracija, izasao je Ferman da svi tablicin korisnici moraju biti istooobrazni. I od tad se vise ne zna bas precizno kome je ko kupio automobil. Da bi se ova konfuzija donekle ispravila, posluzice redovi koji slede.

KUPIO SAM SAM, JEDVA

Vozace koji su sami kupili svoj automobil mozemo podeliti na dvepodgrupe: oni kojima je posle kupovine ostalo jako malo novca u novcaniku u oni kojima je posle kupovine metalnog ljubimca ostalo novca za jos nekoliko desetina ili stotina istih takvih vozila.
Prva grupa je malobrojna, njih prepoznajemo po opreznoj i plasljivoj voznji, jer jos jedan odlazak kod limara ili mehanicara rezultirace stavljanjem pod hipoteku neke vrednije dedovine ili bilo kakvog drugog oblika banci drage nepokretnosti. Dragoceni automobil ove grupacije postenog sveta obicno je skromnijeg gabarita i opreme, cesto poprilicno polovan i bez spoljasnjih ukrasa koji skrecu vecu paznju namenicama koji bi ga ogrebali ili ne daj Boze ukrali. Zarad ovih potonjih, pokretna dragocenost je dodatno dobrano obezbedjena sapama, kandzama, alarmima, lancima i katancima i svim oblicima zastite poznate u savremenoj nauci o bezbednosti. Uplakan covek na parkingu siguran je znak da nista nije pomoglo da se vlasnistvo sacuva i da nista nece pomoci da se nabave sredstva za novo isto takvo.


KUPIO SAM SAM, OJ-HAJ

Za razliku od predhodnika, samofinansirajuci vlasnici metalne pokretnosti kojima je u zivotu svasta preteklo, pa i automobil, ne pate ni od skormnosti u kupovini ni od pazljivosti u voznji. Ima se, moze se – moglo bi da se pise na registraciji, no su mrske saobracajne vlasti dozvolile samo dva slova, neku cmrljavu zastavicu i mnoztvo brojeva na plehanoj tablici. I tu sad ide pravilo da sto je veci automobil, to pomenutih brojeva na tablici ima manje. A sto je veliki automobil skuplji, to su brojevi slicniji. Sledeci ovu logiku, a kako se mozemo svakodnevno uveriti na ulici, najveci i najskuplji automobili – oni koji pripadaju klasi ’’da crknu dusmani’’ – krase cetri iste cifre, sto je poprilicno glupo, jer bi sujeti vlasnika verovatno vise odgovaralo da se napise cena po kojoj je automobil kupljen. Minus carina i PDV, za crnogorske tablice. Dobro, necemo da sitnicarimo…
Jos je jedna zanimljiva znamenitost kod ’’kupio sam sam i sta mi mozes’’ automobila. Velicina i snaga vozila direktno su proporcionalne broju godina a obrnuto proporcionalne visini vlasnika. To ce reci da nizak cikica ima upadljivo veci i jaci (automobil) od visokog mladica. Ako uklonimo zagradu i njen sadrzaj iz prethonde recenice, dobicemo sadrzaj koji je putpuno neistinit, ali koji potpuno istinito objasnjava o cemu se tu zaista radi. Od ovog pravila odstupaju samo tzv. ’’zestoki momci’’ ali za nih vazi pravilo da je auto onoliko dugacak (sirok, visok, svejedno) koliko ce zivot biti pretpostavljeno kratak.

KUPILA MI DRZAVA

Opste je mosto pirmetiti da oni koji voze u drzavnim automobilima imaju zatamnjena stakla, ako su vazni, i manje zatamnjena stakla ako su manje vazni. Ostrije oko ce takodje zapaziti da oni koji su vazni imaju rotaciona svetla koja se po potrebi stavljaju na krov limuzine, dok oni manje vazni imaju rotaciju zasrafljenu na gornji deo automobila. Neka drzavna kola u kojima se voze vazni drzavni sluzbenici imaju blindirana stakla, dok u odredjenim slucajevima neki drugi, za drzavu takodje vazni ljudi, na stakla dobijaji i resetke. Ovo poslednje se, valjda, zove ’’full oprema drzavnog automobila’’.
Manje-vise sva od drzave nabavljena kola imaju mogucnost da preticu tamo gde se ne sme, voze tamo gde se ne moze, kidisu na drumove u tandemima, trojkama i konvojima, zavijaju iritirajucim sirenama i blickaju unaokolo svim razpolozivim vrstama svetla. U slucajevima hitne pomoci ovo ponasanje se moze smatrati opravdanim. U slucajevima ostalih automobila rec je o necemu hitnom, ali tesko da je ikakva pomoc u pitanju. O opravdanosti cemo nekom drugom prilikom.

KUPIO MI TATA/SPONZOR

Tek punoletni devojcici ciji automobil po broju konjskih snaga mnogostruko nadmasuju broj godina (prababe) vozaca; upravo stasali i po mogucstvu nabildovani mladici sa kabriolet vozilima i skoro kabriolet frizurama – ovo su vozaci automobila koje je po pravilu platio neko jako blizak i jos jace bogat. Sem sto ih odlikuje primetno odsustvo godina, u slucajevima kada je kosa ofarbana plavom bojom ili istokolornim pramenovima primecuje se i primetni nedostatak saobracajne, a verovatno i svake druge inteligencije. Kad vas nekim enormno vrednim automobilom zagradi na parkingu, kad vas neko isece dzipom na putu, kad vam neko ulece u makaze u krivini – budite sigurni da pomenuti automobili nisu placeni uz sopstvenog, nego iz tatinog/sponzorovog dzepa. Kao sto ce iz tog istog dzepa biti placena i nacinjena steta na vasem automobilu, vasi bolnicki troskovi i eventualni troskovi vase sahrane. Ljudi smo, nije sve u novcu. Nesto je i u sreci i zadovoljstvu sponzorisanog lica.

KUPILA MI BANKA

I na kraju red je da posvetimo nasu paznju i onima koji su novac za svoj auto uzeli u banci. Njih ima nasmejanih i namrgodjenih i svi sede u ganc novim kolima. Ovi nasmejani radosni su sto su auto kupili. Ovi namrgodjeni shvatili su koliko ih on zaista kosta, sa kamatama i troskovima banke, kao i da ce tek u dalekojbuducnosti stici zadnja rata. Da ovima poslednjima ne bi kvarili ionako pokvarenu srecu, nastavak teksta zamislite sami.
Imam puno poverenja u vasu mastu.

Ruke su me zabolele dok sam Vam ga prepisao ali nije mi zao! 


Preuzeto iz Magazina: Topspeed broj 63
Autor: V.Zanetic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što bi Čorba rekao: "Surova je to realnost...."

Al tekst je odličan plakao sam od smeha