Kad god sam imao vremena, brisao i sređivao unutrašnjost haube. Nikada, ni pod kojim uslovom ne bih pokušavao sa vodom pod pritiskom. Sve sam radio sa uljanim, ili nitro razređivačem. Jedno jedino mesto, koje bih oprao vodom je izmenjivač toplote, ali i to ide tek nakon demontaže prednjeg branika i ventilatora. Sve to radim samo sa dva cilja: 1. da se popravi hlađenje na autu, kako preko izmenjivača toplote, tako i preko kućišta motora, a naročito da se ne prave nepotrebna topla mesta na primer na delovima konstrukcije motora, gde voda slabije dopire i gde se samo putem konvekcije može ohladiti toplo mesto. To je na primer oblast oko svećica, pumpe za servo, prostora gde se pruža PK kaiš i svakako creva za prolaz vode.
2. da se lakše mogu uočiti mesta eventualnog gubitka fluida na kolima, pucanja na izolaciji na električnim vodovima i naravno da se ceo unutrašnji prostor ne umazuje opasnim kancerogenim materijama, na koje se prašina lepi, a koji mogu doći u dodir sa ljudskom kožom.
Sama unutrašnja čistoća motornog prostora u delu gde su vidljivi delovi karoserije je od sekundarnog značaja. Čak neka mesta gde karoserija ima spojeve sa motorom, ili bilo kojim drugim nelakiranim delom auta (motor, nosači, podvoz, itd.) namerno ostavljam masnim i prljavim, jer to predstavlja prvi sloj zaštite od mehaničkih oštećenja, tipa udar kamenčića, koji bi možda oštetio boju, a na takav način se apsorbuje toksičnom mešavinom derivata (ulja, masti, antifriza) i prašine sam udar.
|