Sama igra izgleda dosta prijatno za oči, sa tako toplim bojama. Kao što @srki reče, srž jeste walking, odnosno hiking simulator. Vidi se da su time želeli na neki način da koliko toliko produže igru. Naročito je primetno na pojedinim penjanjima po stenama i onim spuštanjem konopcem koji dosta dugo traju, a ima ih dosta.
Mada, često to i nije problem jer je većina vremena prožeta razgovorom sa Delajlom. Mislim da izbor razgovora utiče na samu vezu sa njom, ali se kraj ne menja. Gluma je, da ponovim, fenomenalna. Prosto je uživanje slušati razgovor.
Orijentacija je dosta nezgodna u početku, "analogni" način dosta prija, za promenu. Posle nije toliki problem, putevi već postanu poznati.
Za igru me najviše vezala ona tenzija od, otprilike, kraja prve trećine igre, pa do skoro pred kraj. Dosta iščekivanja, nepoznatog i sve više i više raste.
Malo je neobično što se dosta malo stvari sazna o Delajli. Kroz sve razgovore dosta više se sazna o "sebi". Mada i to daje neku dozu mističnosti celoj priči, jer posle svega, stvori se i utisak da je ona znala mnogo više o događajima nego što je ispričala.
Traje kratko, ali sasvim dovoljno po meni, ni duže ni kraće ne bi trebalo. Napravljena je za "jedno sedenje". Mada ne ostavlja skoro nikakav razlog da se ponovo pređe, jedino možda zbog drugačijih razgovora, ali koliko to vredi...
Sve u svemu, dosta prijatna igra, ali nije za one koji očekuju neki gameplay od iste, jer ga u suštini i nema mnogo, svodi se uglavnom na držanje tastera za pravo i s vremena na vreme neke interakcije.
|