offline
- ivance95
- AMF pripravnik
- Pridružio: 04 Jul 2011
- Poruke: 5424
|
- 19Ovo se svidja korisnicima: ACA 1997, SlobaBgd, higuy, TwinHeadedEagle, drummer, dr_Bora, ThePhilosopher, CyberSrbin032, vasa.93, goran9888, mcrule, mpman, Brok, klodovik, Knežević, Rogi, E.L.I.T.E., Dušan M. Bodiroga, eleutheros
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
[0] Intro
U poslednjih nekoliko godina je i kod nas brzi Internet postao masovno rasprostanjen. Većina nas ima ogromnu kolekciju software-a, filmova, muzike, ili nam je potreban odvojeni računar koji će imati funkciju torrent client-a. Još jedan problem se javlja ako imamo više računara u mreži, a želimo da pristupimo preuzetom sadržaju na nekom od računara, samim tim moramo da brinemo da je taj računar upaljen. I sam sam imao taj problem, i na savet člana jednog foruma sam počeo da sklapam svoj lični NAS server. Pored toga, NAS može da ima funkciju ličnog „web hosting-a“, ili ličnog fajl hosting-a kome možemo pristupati preko interneta, i preuzimati željene podatke, ili iste možemo deliti sa drugima.
[1] Šta je NAS?
NAS (Network Attached Storage) je u suštini centralizovani računar koji je prikačen na mrežu, i ima primarnu funkciju skladištenja podataka. Kada se kaže NAS, obično se misli na male zatvorene platforme, na kojima je softverska nadogradnja praktično nemoguća, takvi serveri se koriste u firmama. U današnje vreme su sve popularniji kućni NAS serveri. Za te potrebe je dovoljna neka stara mašina kao što je Pentium IV (ili AMD ekvivalent), ili čak i malo jači Pentium III (ili AMD ekvivalent).
[2] Hardverski zahtevi
Verovatno najpoznatija distribucija za ovu namenu je Free NAS, u aktuelnoj verziji 8.2. Ali kod Free NAS 8.x se javlja jedan problem, a to je hardverska zahtevnost. Verzija 8.x je prilično zahtevnija od 7.x, i namenjena je za upotrebu na „pravim“ NAS serverima koji se koriste u firmama. Za kućne potrebe (što je i cilj ovog članka), biće sasvim dovoljna i 7.x verzija. Takođe 8.x verija je namenjena za Live korišćenje ili instalaciju na USB flash-a. Naravno, moguća je instalacija i na HDD, ali ako imate HDD većeg kapaciteta i odlučite se za neku noviju verziju FreeNAS-a (8.x), onda je neisplativo pošto će ostatak diska biti beskorisan pošto on ne podržava particionisanje HDD-a na SWAP, /root i /home particije kao 7.2. Takođe i određeni softverski paketi su izbačeni u verziji 8.x (npr. Transmission, Lighttdp...), oni se mogu naknadno instalirati, ali o tome će biti kasnije reči.
Napomena: Pošto je reč o *NIX (Free BSD konkretno) platformi, moguće su nekompatibilnosti sa vašim hardware-om (najčešće sa pločom, ali ne mora da znači)!
[3] Izbor hardware-a
Kao što sam već rekao postoje gotova NAS rešenja, ali su ona prilično skupa (oko 150e u najboljem slučaju), a i nisu toliko zastupljena kod nas, i prilično ih je teško naći. Veliki deo nas ima po neku staru konfiguraciju kući, evo idealnog posla za nju.
Matična ploča:
Moj izbor je bila EPOX EP-8kta3+pro. Matična ima 4ATA porta, i 6 PCI slotova, što mi je dosta značilo kada sam ubacao SATA kontrolere, mrežnu karticu... E sad, ako imate matičnu sa SATA portovima, tim bolje, onda vam ne treba ovoliko PCI slotova...
Procesor:
Na ovu temu nemam ništa posebno da napomenem, ali neka slabija „četvorka“, ili „trojka“ će vršiti posao. AMD Athlon XP 1800+ mi je bio pri ruci, pa je on upao, ali nije problem ni staviti neki slabiji.
Napajanje:
Ovo je jedna od najbitnijih komponenti NAS-a. Zašto? Pa logično, potrebno je iole kvalitetno napajanje koje će moći da drži velik broj hard-ova 24/7h. Ja imam LC Power LC600H-12, napajanje je zaista tiho, i dobro me služi već godinu dana. Naravno, uvek može i običan kinez, ali ne krivite mene ako vam se nešto desi sa mašinom, i doživite brodolom u kome možete da izgubite sve HDD-ove. Takođe je savet i upotreba UPS-a, to nije neophodan deo, ali doprineće dosta životnom veku napajanja i samog kompjutera.
Napomena:Ako želite da vam NAS radi 24/7, potrebno je da u BIOS-u podesite da se automatski pali u slučaju prekida napajanja (obično u delu Power Option ili Power Settings u zavisnosti od proizvođača BIOS-a).
Grafička karta:
Ako imate integrisanu grafičku - odlično druga vam ne treba. A ako ipak nemate integrisanu grafiku, onda možete da stavite bilo koju, pošto FreeNAS nema GUI, već se sva podešavalja obavljaju iz WebGUI, ili iz konzole. Moj izbor: ATI Rage 128 8MB.
Memorija:
Preporučljivo je 512MB RAM (ili više), ali radiće i sa manje memorije, samo je onda potrebno malo više SWAP-a (npr. ako imate 128MB, stavite 256MB ili 512MB swap).
HDD:
Kada sam ja pravio NAS, hard diskovi nisu bili problem. 500GB je bilo oko 3000din, a 2TB oko 7000din. Ja sam prezadovoljan sa Hitachi Deskstar 500GB kojih sada imam 2 komada. Jedan WD500 i jedan WD 1TB green, pored toga imam još dva maxtor od 80GB sata i jedan od 80 ATA.
Napomena: Mnogo je bolje staviti više hard diskova manjeg kapaciteta (4x500GB npr.), nego jedan većeg (npr. 2TB). Iskusio sam vrlo neprijatno iskustvo, kada mi je hard od 2TB crkao posle 2 meseca rada. Hard je bio u garanciji, ali podatke koje sam imao na njemu sam izgubio... U početku sam imao samo taj jedan hdd od 2TB, ali sam posle ovog prebacio ove manjeg kapaciteta iz mog kompjutera, a kod mene stavio ovaj od 2TB. Jeste da je to skuplja varijanta, ali ne zalećite se sa HDD-ovima velikog kapaciteta!
Što se tiče sistemskog harda, možete koristiti neki od prisutnih HDD-ova. Takođe možete da instalirate sistem na USB (ako vam matična podržava USB boot), da koristite Live CD a konfiguracione fajlove čuvate na nekom flesu ili hdd-u, pa da pri pokretanju učitavate iste, ili da kao ja kupite IDE Flash Modul:
http://www.logicsupply.com/products/t512mdom40vs
Napomena: Što se RAID-a tiče, ne preporučujem pravljenje istog na ovim karticama koje podržavaju samo softverski RAID zato što može doći do nestabilnosti čitavog niza, i gubljena podataka, ja sam nešto probao sa ova dva Hitachi Deskstar, ali mi je posle nekog vremena niz jednostavno pukao.
Kućište:
Ovde nema neke velike filozofije, sem da kućište treba biti prostrano, i dobro provetreno. Probajte da nađete neko staro no-name big tower kućište u oglasima, cene su im prihvatljive, ali su kućišta 10x kvalitetnija od ovih današnjih (čast izuzecima). Ako se ipak odlučite za neko manje (normalno) kućište, ubacite nekoliko ventilatora i neće biti problema.
Mrežne kartice, mrežna oprema i kontroleri:
Moj prvobitni server je pokretala 100Mbit/s mreža, ali sam ubrzo uvideo da od toga nema ’leba, pa sam promenio čitavu infrastrukturu. Kupio sam D-Link 1Gbit/s 8-port switch (5 porta mi je bilo malo) 1Gbit/s mrežne kartice(3x 500din, u nekim računarima sam već imao integrisane), kablovi nisu bilii problem, pošto sam već prethodno kablirao čitavu mrežu sa Cat 5e kablovima.
Što se SATA kontrolera tiče, imam 2x Promise FastTrack S2300 TX2 (2port) i 1x FastTrack S150 TX4 (4port). Ne kupujte kontrolere kao što su Intex, Gigatech... Zato što FreeNAS ima problema sa prepoznavanjem istih. Dobra stvar kod ovih FastTrack je to što ove dve kartice sa dva porta vidi kao jednu sa 4 porta, a zajedno sa ovom od 4 porta vidi praktično samo jedan veliki kontroler sa 8 portova. I pazite, FreeNAS ima problema sa prepoznavanjem neparnog broja istih kartica, ako je taj broj veći od 1. Npr. jednu i dve iste kartice će odlično prepoznavati, ali sa tri ili 5 istih će imati problema, tj. neće uopšte prepoznavati zadnju u nizu.
Napomena: Ukoliko za NAS koristite neku PIII mašinu, imajte na umu da 1Gb/s mreža neće raditi punim kapacitetom. Ukoliko je ta mašina >2004 godine, radiće dobro.
[4] Instalacija
Instalacija samog sistema je veoma jednostavna, i obavlja se u nekoliko koraka. Ja ću prikazati instalaciju u VMWare Player-u, isto je i na fizičkoj mašini, razlika je samo u drugom koraku.
Napomena: Možete imati problema sa pristupanjem virtualnoj mašini, zato preporučujem da FreeNAS instalirate na fizičkoj mašini, i nećete sigurno imati takvih problema.
Korak 1 – Download
Prvo je potrebno da preuzmete odgovarajući ISO fajl sa sledećih linkova:
Za 32-bit(i386)
http://xapa.dyndns.org/catalog/soft/OS/FreeNas/Fre.....2.8191.iso
Za 64bit(amd64):
http://xapa.dyndns.org/catalog/soft/OS/FreeNas/Fre.....2.8191.iso
Instalacija se može obaviti preko CDROM-a, ili preko USB-a. Instalacija preko USB- a će biti opisana u nekom kasnijem članku. Instalacija preko CDROM-a je krajnje jednostavna, samo je potrebno narezati ISO na CD pomoću nekog programa za rezanje, i bootovati isti.
+ Kako narezati bootabilni disk.Preuzmite program ImgBurn sa sledeće lokacije:
http://www.imgburn.com/index.php?act=download
1. Pokrenite ImgBurn. Klkiknite na ikonicu ispod koje piše „Write image file to disc”, kao na prvoj slici.
2. Izaberite fajl sa ekstenzijom iso koji zelite da narežete na CD. Namestite ostale opcije kao na drugoj slici.
3. Kliknite na označenu ikonicu kao na trećoj slici da bi proces rezanja počeo.
4. Rezanje i verifikacija diska su krenuli, kao na četvrtoj slici. Napominjemo da taj proces može potrajati.
5. Postupak je gotov, kao što pokazuje peta slika. Ako je iso fajl koji ste hteli da narežete bio slika butabilnog diska, disk koji ste upravo narezali takođe je butabilan.
Korak 2 – Kreiranje virtuelne mašine
Pokrenite VMWare Player, i kliknite na Create a New Virtual Machine.
Izaberite opciju Installer disc image file (ISO), kliknite na Browse... i pronađite ISO fajl koji ste preuzeli. Kliknite na Next.
Pod Guest operating system izaberite Other, pod Version Izaberite FreeBSD (ako ste preuzeli i386 verziju) ili FreeBSD 64-bit (ako ste preuzeli amd64 verziju). Next
Virtual Machine name i Location postavite po vašoj želji. Next.
Disk Size je sada nebitan, pošto je ovo samo primer instalacije, dovoljno je i 1GB, ja ću staviti 5GB. Izaberite Store virtual disk as a single file. Next
Potrebno je samo da kliknite na Finish, virtuelna mašina će se sama pokrenuti.
Nakon nekoliko minuta dočekaće vas ovakva slika:
Korak 3: Instalacija sistema i podešavanje mreže
1) Assing interfaces
Ukucajte 1 i pritisnite Enter. Dobićete listu mrežnih kartica, izaberite vašu i pritisnite Enter.
Nakon toga dobićete opet istu listu, sa mogućnošću da izaberete sekundarnu mrežnu karticu, u slučaju da imate samo jednu izaberite none i pritisnite Enter.
U sledećem koraku samo pritisnite Enter.
Napomena: FreeBSD (kao i njegovi derivati) ne koriste klasična imena za mrežne kartice (eth0 itd.), već daju imena u zavisnosti od proizvođača:
fxp0 : Primarna Intel EtherExpress chipset NIC
fxp1 : Sekundarna Intel EtherExpress chipset NIC
bge0: Primarna Broadcom BCM570XX Gigabit NIC
nve0: Primarna nVidia nForce MCP chipset
itd.
2) Set LAN IP address
Ovaj korak se odnosi na podešavanje IP adrese mrežne kartice. Za ovaj korak je potrebno da ukucate 2 i pritisnite Enter.
Konfigurator će vas pitati da li želite da koristite DHCP.
Ako izaberete Yes u sledećem koraku će vas samo pitati da li želite da koristite IPv6, podrazumevan izbor je No (osim ako ne želite da koristite IPv6).
Ako ipak želite da konfigurišete static IP, odgovorite sa No na pitanje da li želite da koristite DHCP.
Dobićete prozor u kome je potrebno uneti željenju ip adresu:
Nakon toga birate masku. Za 255.255.255.0, unosite 24. 255.255.0.0, unosite 16, i 255.0.0.0, unosite 8, i potvrđujete sa Enter.
Nakon toga unosite default gateway rutera, u mom slučaju je to 192.168.1.1.
Sledeće je podešavanje DNS-a. Ja koristim Telekom DNS (212.200.191.166 ili 212.200.190.166), možete koristiti i neki drugi open DNS, npr. Google 8.8.8.8 ili 8.8.4.4.
Dobićete isto pitanje kao i za DHCP, da li želite da koristite Ipv6, izaberite No (podrazumevano).
3) Reset WebGUI password
Podrazumevani password za admin account (admin) je freenas, u slučaju da ste zaboravili vaš trenutni password, pomoću ove opcije vraćate na podrazumevani.
4) Reset to factory defaults
Ova opcija vraća sva podešavanja koja ste vršili na sistemu na podrazumevane vrednosti.
5) Ping host
Ukoliko imate problema sa pristupanjem serveru, pomoću pinga možete proveriti da li postoji komunikacija između servera i računara sa koga pristupate.
6) Shell
Opcija koja je namenjena naprednijim korisnicima, omogućava punu kontrolu nad sistemom, koja nije moguća preko WebGUI-a. O shell scripting-u će biti kasnije reči.
7) i 8) Reboot system, Shutdown system
Reboot – restart sistema
Shutdown – gašenje sistema
9) Install/Upgrade to hard drive/flash devide, etc.
Postoje tri opcije instalacije i tri opcije Upgrade-a.
Embedded verzija se kopira u RAM, i sve promene koje se vrše na sistemu su trenutne (posle restarta ili gašenja se gube). Razlika između prvog i drugog izbora je u tome što kod prvog ceo hard biva particionisan samo jednom sistemskom particijom, i taj hard postaje praktično beskoristan. Treća opcija je slična prvoj, razlika je u tome što se instalira full sistem, čiju konfiguraciju možemo da sačuvamo. Izaberite treću opciju i pritisnite Enter. Na sledeće pitanje odgovorite sa OK.
Sledeći korak je izbor optičkog drajva sa koga se instalira sistem, odaberite uređaj u koji ste ubacili disk (ili mountovali image ukoliko je u pitanju virtuelna mašina).
Nakon toga birate HDD na koji će te instalirati sistem.
Potrebno je odrediti veličinu particija:
System(root) – 512MB će biti sasvim dovoljno koliko god mesta na HDD-u imate.
Dobićete pitanje da li želite swap particiju, preporučujem da je za svaki slučaj napravite zato što sam imao problema kada je ne napravim (dolazi do pucanja sistema ukoliko se RAM prepuni, mada se to dešavalo dok sam imao samo 128MB RAM-a, ako imate 512 ili više, mislim da vam neće trebati), veličina je obično ekvivalentna količini RAM memorije koju posedujete. Ne bi trebalo da bude problema ni ako stavite manju SWAP particiju pošto FreeNAS ne koristi hibernaciju.
Ostatak prostora na disku će se iskoristiti za data particiju koju kasnije možete deliti, ili koristiti za skladištenje.
[5] Konfiguracija
Pokretanje WebGUI-a se vrši tako što u Address Bar vašeg Web Browser-a(Mozilla, Chrome, Opera, IE...) ukucate IP adresu koju ste prethodno podesili prilikom instalacije (u mom slučaju 192.168.1.2).
Username je podrazumevano “admin” (bez navodnika), a Password “freenas” (bez navodnika).
[1] System
1) General
Password – Kada otvorite general videćete da na vrhu postoje dva tab-a: General i Password, predlažem da prvo što uradite na serveru bude promena password-a radi sigurnosti samog servera (podrazumevani je „freenas”).
Hostname - ime vašeg nas servera koje će se inače prikazivati, podrazumevano je “freenas”, ali možete staviti bilo koje drugo.
Domain – podešavanja domena za pristupanje serveru (nije obavezno).
Podešavanje DNS-a - ovo ste već uradili ukoliko ste podešavali statičke IP adrese. Ovde takođe možete podesiti i secondary DNS.
Username – Predlažem da promenite username za logovanje na WebGUI (podrazumevano je „admin”).
Protocol – Podešavanje da li će se za komunikaciju sa WebGUI-em koristiti klasičan (HTTP) ili secure (HTTPS) protokol, mislim da nemate potrebe da postavljate HTTPS, u određenim slučajevima zna da pravi probleme sa komunikacijom, tj. logovanjem na WebGUI.
Port – Ukoliko želite da postavite port preko koga će se vršiti pristupanje WebGUI-u, onda je potrebno da ovde unesete željeni port, takođe potrebno je i da se Forward-uje taj port na ruteru (ukoliko imate ruter).
Language – Jezik WebGUI-a. Na žalost nema Srpskog jezika.
Time zone – podešavanje časovne zone.
System time – podešavanje časovnika i datuma (format koji se koristi je mm/dd/yyyy hh:mm, primer 05/25/2012 12:00).
Enable NTP (Network Time Protocol) – Koristna opcija ukoliko imate više računara u mreži, omogućava automatsko sinhronizovanje vremena i datuma sa ostalim računarima.
Napomena: Ukoliko koristite ruter, potrebno je otključati (Forward-ovati) port 123.
1) Advanced
U ovom delu se nalaze naprednija podešavanja servera. Za početak Vam verovatno neće trebati, ali spomenuću neka najvažnija. Ako vam ipak zatrebaju tu je odlična FreeNAS dokumentacija.
Advanced
Disable console menu – Ova opcija isključuje mogućnost podešavanja sistema iz konzole, tj. Direktno konfigurisanje NAS-a kao što smo to radili u prvom koraku. Ne preporučujem isključivanje ove opcije, zato što ako zakaže WebGUI može biti problema.
Disable speaker beep – Ukoliko vam iz nekog razloga smeta onaj zvuk pri paljenju i gašenju, ovde to možete isključiti
Proxy – Ovde se vrše podešavanja ukoliko želite da koristite proxy za pristupanje WebGUI-u(HTTP), ili podacima preko FTP-a.
Swap – Ova opcija služi ukoliko niste kreirali swap particiju prilikom instalacije, ili želite da je proširite ili smanjite.
Packages – FreeNAS koristi FreeBSD pakete. Ukoliko imate potrebu za nekom dodatnom aplikacijom, instalaciju je između ostalog moguće izvršiti odavde. Takođe moguća je instalacija preko SSH-a ili iz konzole pitem pkg_add komande. O svemu tome će biti kasnije reči.
Backup/Restore – Ovde možete preuzeti konfiguraciju vašeg servera u XML formatu, i kasnije je učitati (ukoliko koristite Live CD, ili želite iz nekog razloga da vratite staru konfiguraciju).
Factory Defaults – Ova opcija vraća sva podešavanja na podrazumevana
[2] Network
Interface Managment – Ukoliko imate potrebu da promenite podrazumevanu mrežnu karticu to možete uraditi i odavde.
LAN Managment
IPv4 Configuration – podešavanje tipa IP adrese (DHCP ili Static), ip adrese i Gateway-a ukoliko koristite statičku IP adresu.
IPv6 Configuration – Isko kao i IPv4, samo što se ovo odnosi na IPv6 adrese.
Advanced Configuration – Jedna od najkorisnijih opcija kod NAS servera je Wake On LAN (ukoliko postoje uslovi za to, većina ADSL rutera koje koristimo ne podržava WOL, takođe ukoliko imate PCI mrežnu, potreban vam je WOL kablić za povezivanje sa matičnom pločom, koga je gotovo nemoguće nabaviti kod nas).
Hosts – Ovde možte da podesite da samo određeni kompjuteri imaju pristup serveru (podrazumevano je dozvoljen pristup svima ALL : ALL : allow). Ukoliko želite da promenite neku opciju, potrebno je samo da dodate # ispred postojeće linije, i dopišete željenu kao u primerima koji su dati.
Firewall – FreeNAS ima svoj integrisani Firewall. Ukoliko želite da sačuvate postojeću, ili uvezete neku drugu konfiguraciju, to možete uraditi preko Export, odnosno Import komande.
[3] Disk
Managment – Ovde vršite osnovnu konfiguraciju HDD-ova. Da biste dodalo novi HDD ili neko drugi dravj, potrebno je da kliknete na plus koji se nalazi sa strane. Dobićete ovakav prozor:
Pod disk birate željeni HDD:
U mom slučaju ad0 je Maxtor 40GB, ad2 IDE Flash Modul 512MB, i adcd0 CD-RW.
Description – Ovo može da vam služi kao podsetnik, ali je neobavezno polje.
Transfer mode – Podrazumevano je Auto (automatski pronalazi najbolji), ukoliko ipak Vi želite da podesite mod, to možete da uradite ovde.
Hard disk standby time – Ukoliko želite da se HDD automatski gasi (tj. ide u stand by) posle određenog vremena nekorišćenja, potrebno je ovde da podesite vreme.
Advanced Power Managment – slično prethodnoj opciji, pruža malo veće mogućnosti
Acoustic level – Ukoliko Vam se server nalazi u sobi, onda Vam verovatno smeta buka, ova opcija kontroliše brzinu okretanja diskova, ali zato i smanjuje performanse.
S.M.A.R.T. - Uključite ovu opciju ukoliko želite da pratite S.M.A.R.T. parametre za određeni HDD. Dodatna podešavanja vršite u S.M.A.R.T. tabu na vrhu.
Preformatted file system – Ukoliko vam je HDD prethodno formatiran, onda ovde postavite file sistem, ukoliko nije, ostavite unformated.
Kada kliknete na Add, trebalo bi da dobijete ovakvu sliku:
Potrebno je da idete na Apply changes, i HDD će biti dodat na listu. Sličan postupak se koristi i ako želite da dodate neki optički uređaj.
Format – Ukoliko vam disk HDD nije formatiran, želite da obrišete sve podatke, ili želite da promenite file system, onda koristite ovu opciju. Neophodno je da izaberete željeni disk , File system koji želite da koristite, podesite dodatne opcije ako želite, i kliknete na Format disk.
Volume label – Ime koje želite da date tom disku.
Minimum free space (u procentima) – Određuje koliko mesta na HDD-u mora ostati slobodno.
Advanced Format – Podrazumevano je 8 KB. Ukoliko na tom HDD-u planirate da držite samo veće fajlove, onda je ovo nepotrebna opcija, ali ukoliko želite da smeštate manje fajlove, onda Vam ova opcija može pomoći, i smanjiti prostor koji se koristi za smeštaj jednog fajla.
Mountpoint – pomoću ove opcije montirate HDD-ove (ili ISO fajlove), i omogućujete njihovo korišćenje na mreži. Da dodate mountpoint, kliknite na "+".
Type – Moguće je i montiranje ISO fajla, i njegovo deljenje na mreži, ja ću se ovde baviti samo sa fizičkim hard diskovima.
Disk – Birate prethodno konfigurisan disk.
Partition type – Ukoliko vam je HDD formatiran pod Windows 7 ili Vista, onda ovde birate GPT, inače birate MBR.
Partiton number – Broj particija na disku
File system – Već ste ga odredili kada ste konfigurisali HDD, potrebno je da ga izaberete ovde.
Mount Point name – Ime pod kojim će se HDD videti u mreži
Read only – Ova opcija je tu ukoliko želite da zabranite pisanje podataka po tom HDD-u.
Owner – Predlažem da ostavite root.
Group – Ukoliko ne želite da imate problema sa pristupom ovom HDD-u, onda izaberitae guest, ili ostavite podrazumevano wheel.
Mode – Ovde možete odrediti ko će sve imati pristup disku, i ko će imati prava pisanja po njemu.
Primer podešavanja:
Kliknite na Add, a zatim i na Apply Change.
Tools – omogućava da ručno vršite mount, odnosno unmount određenog HDD-a.
Fsck – vrši proveru da li je File system na disku oštećen, i vrši popravku u slučaju da jeste (ukoliko je to moguće).
[6] Servisi i konfiguracija servisa
U ovom delu ću prikazati samo neke od servisa na FreeNAS 7.2 za koje sam smatrao da su bitni, o ostalim servisima možete pročitati na FreeNAS Wiki-u.
[1] CIFS/ SMB
CIFS (Common Internet File System) je mrežni protokol koji koriste Windows operativni sistemi za deljenje podataka. Njega takođe mogu koristiti i Unix-like operativni sistemi koji sadrže CIFS client u sebi.
Da bi ste koristili CIFS za deljenje podataka sa Windows mašinama, potrebno je da prethodno konfigurišete CIFS na NAS-u, kao i ono što želite da delite.
Settings
Da omogućite CIFS potrebno je da kliknete na Enable u gornjem desnom uglu.
U polju NetBIOS određujete ime koje će se prikazivati na kompjuteru sa koga pristupate NAS-u.
Unesite isti Workgroup kao na Windows mašini, ukoliko ne znate koji je Workgroup to možete proveriti u: Start--> Control Panel--> System--> Computer Name tab
Neobavezan deo, možete uneti neki drugi opis, ili ostaviti postojeći.
Ostala podešavalja ostavite kakva jesu, kliknite na Save and Restart i sačekajte da se vaš NAS ponovo pokrene.
Shares
Posle podešenog CIFS-a, na red dolazi podešavanje lokacija koje želite da delite u Shares tab-u.
Kliknite na "+" kako bi dodali novi share.
Name – Podešavanje imena deljene lokacije koje će se prikazivati.
Comment – Ovde je komentar obavezan, unesite bilo koji.
Path – Kliknite na ..., u prozoru koji dobijete izaberite prethodno montirani HDD, ili neku određenu lokaciju na njemu, i kliknite na OK.
[Other]
Read only – Ne dozvoljava menjanje podataka na tom share-u.
Browseable – Ukoliko isključite ovu opciju nećete moći da pristupite tom share-u.
Recycle Bin – Ovom opcijom omogućujete FreeNAS-u da napravi sopstveni Recycle bin, tako da ukoliko neki korisnik greškom obriše nešto vi uvek možete da ga povratite.
Hide dot files – Unix-like operativni sistemi sve fajlove i foldere koji pocinju sa "." tretiraju kao skrivene. Kada uključite ovu opciju nećete moći da im pristupate sa drugih mašina.
Host allow & Host deny imaju funkciju filtriranja određenih IP adresa, tako što dozvoljavaju, odnosno zabranjuju pristup određenim.
Smb.conf je glavni konfiguracioni fajl koji koristi Samba, tj. servis koji vrši i kontroliše deljenje podataka kod FreeNAS-a. Ukoliko želite da saznate nešto više o ovome posetite: http://www.samba.org/samba/docs/man/manpages-3/smb.conf.5.html
Kliknite na Add, a zatim i na Apply Settings. Nakon toga možete da pristupite vašoj deljenoj lokaciji sa bilo kog računara u mreži.
[2] FTP
FreeNAS koristi protftp kao FTP servis. Kada podesite FTP imaćete mogućnost da razgledate ili preuzimate podatke preko browser-a ili nekog FTP client-a.
Da biste omogućili FTP servis potrebno je da kliknete na Enable u gornjem desnom uglu.
TCP port – Port preko koga se obavlja komunikacija, tj. taj port će biti otvoren na NAS-u.
Number of clients – Maksimalni broj korisnika koji mogu da koriste FTP u isto vreme.
Max. Conn per IP – Maksimalni broj konekcija koje koriste isti IP
Max login attempts – Maksimalni broj pokušaja ukoliko korisnik pogreši password.
Timeout – Vreme posle kog će korisnik biti izbačen ukoliko gleda samo jedan direktorijum, a ništa ne preuzima, u cilju oslobađanja mesta za sledećeg.
Ostale opcije su za naprednije korisnike, i neću ih posebno objašnjavati, izdvojio bih dve:
Local user bandwidth i Anonymous user bandwidth. Ove dve opcije ograničavaju saobraćaj koji može da ostvari korisnik. Npr. ne želite da neko preuzima sa vašeg servera punom brzinom, zato što bi onda prvi korisnik povukao sav saobraćaj ukoliko ima veći download od vašeg upload-a.
U tab-u Modules možete da podesite da li će korisnik posle određenog prekršaja dobiti ban, tj. ne mogućnost pristupa serveru na određeno vreme.
[3] NFS
NFS (Network File System) je protokol koji se u osnovi koristi za deljenje podataka između Unix-like operativnih sistema, ali je vremenom sa razvojem CIFS klijenta za Linux koji mogu da koriste CIFS za komunikaciju prilično opala popularnost ovog načina deljenja podataka.
Ukoliko želite da omogućite ovaj servis potrebno je da idete na Enable u gornjem desnom uglu.
Deljenje je slično kao kod CIFS-a, kliknite na Shares tab.
Kako bi ste podesili lokaciju za deljenje kliknite na "+".
Path – Kliknite na ... i kao i kod CIFS-a odaberite željenu lokaciju.
Map all users to root – Ova opcija daje svim korisnicima root privilegije na serveru
Authorised network – Unesite IP svog NAS-a i podesite masku koju ste izabrali pri konfiguraciji mreže.
All dirs – Čekirajte ukoliko želite da delite i sve podfoldere koji se nalaze u izabranom.
Read only – Čekirajte ukoliko želite da onemogućite izmenu podataka.
Kliknite na Add.
[4] Rsync
Jako korisna opcija. Omogućava da izvršite backup vaše Windows mašine na NAS. Postoji više alata, ali ja bih izdvojio NASBackup. Program je besplatan, ima pregledan interfejs i lak je za korišćenje.
Server
Ovu opciju koristite ukoliko želite da sačuvate podatke sa klijenta na NAS. Kliknite na Enable, i prebacite se u Modules tab. Kliknite na "+".
Name, Comment – Ime, odnosno komentar, isto ime morate koristiti i na klijentu.
Path – Lokacija na koju se smeštaju podaci.
Maximum connections – Maksimalni broj konekcija u isto vreme.
Host allow /denny – Možete da podesite da samo određeni računari mogu da koriste Rsync, ili da određenim računarima zabranite korišćenje Rsync-a.
Kliknite na Add.
Client
Omugućuje sinhronizaciju fajlova između NAS-a i klijenta (fajlove sa NAS-a smeštate na drugi server ili računar). Prvo je potrebno omogućiti Rsync u Server tabu klikom na Enable. Zatim kliknite na "+".
Local share – Lokacija na serveru koju želite da delite ovim servisom.
Remote Rsync server – IP adresa računara sa kojim vršite sinhronizaciju.
Remote module name – Podesite isti modul kao i na drugom računaru.
Synchronization time – Podesite vreme u koje počinje sinhronizacija. Npr. možete podesiti da se server sinhronizuje svakog prvog u mesecu, ili svakog utorka itd...
Kliknite na Add.
Local
Koristi se za sinhronizaciju podataka između dva diska ili dve lokacije na samom serveru, konfiguracija je ista kao i za Client, osim što ovde podešavate i Destination share, tj. lokaciju na koju smeštate fajlove.
[5] Dynamic DNS
Dinamički DNS je jako koristan ukoliko je NAS konektovan na ISP pomođu dinamičke adrese, a vi želite da mu pristupe sa bilo koje lokacije putem interneta (kao storage serveri: Dropbox, Asus WS...). On sam prati promenu IP adrese. Za korišćenje ovog servisa potrebno je da budete registrovani na neki Dynamic DNS servis, moja preporuka FreeDNS.afradid.
Da omogućite servis kliknite na Enable u gornjem desnom uglu.
Domain name – Ovde unosite adresu vašeg DDNS-a.
Username – Korisničko ime koje ste koristili za registraciju.
Password – Password koji ste koristili za registraciju.
Update perion – Period koliko često se proverava IP adresa.
Forced Update perion – Posle kog vremena će opet proveriti ukoliko adresa nije promenjena pri prethodnoj proveri.
Kliknite na Save and Restart.
[6] Webserver
Ovaj servis vam omogućuje da kreirate vlastiti webserver na svom NAS-u, i hostujete svoj sajt. Pošto kod nas upload standardi baš i nisu pogodni za tu namenu, ova opcija može da posluži za testiranje sopstvenih portala, foruma, blogova...
Da omogućite servis kliknite na Enable u gornjem desnom uglu.
Protocol – birate protocol koji želite da koristite za pristup.
Port – Port koji će biti otvoren na serveru i služiće za pristup webserveru.
Document root – Ovde postavljate putanju do glavne (index) stranice.
Authentication - Zabeležite ovo ukoliko želite da omogućite pristup samo korisnicima sa korisničkim imenom i šifrom.
Kliknite na Save and Restart.
[7] BitTorrent
FreeNAS 7.2 fabrički podržava funkciju torrent klijenta (verzije 8.x ne, mora da se izvrši dodatna instalacija). FreeNAS koristi Transmission client.
Da omogućite servis kliknite na Enable u gornjem desnom uglu.
BitTorrent
Peer Port – Port koji ćete koristiti za preuzimanje (podrazumevani je 51413).
Download directory – Direktorijum u koji će te smeštati preuzet sadržaj.
Configuration directory – Direktorijum u kome se nalaze dodatna podešavanja BitTorrent-a.
Upload bandwidth – Maksimalna brzina upload-a.
Download bandwidth – Maksimalna brzina downloada (preuzimanja).
Watch directory – Ova opcija omogućava da torrent fajlove preuzmete i preko client-a ih prebacite na NAS, a da ih on automatski pronađe i doda na listu za preuzimanje.
Administrative WebGUI
Pošto sam NAS nema GUI, već mu se pristupa preko browser-a, slična stvar je i sa BitTorrent klijentom.
Port – Port koji će te koristiti za pristup GUI-u (podrazumevani je 9091).
Authentication – Zahteva prijavljivanje sa korisnickim imenom i lozinkom kada pristupate GUI-u.
Kliknite na Save and Restart.
Kada završite podešavanja, GUI-u je moguće pristupiti tako što u address bar - u vašeg browsera kucate sledeće:
//Ip_adresa_nas_servera:port
Primer:
//192.168.1.15:9091
I dočekaće Vas ovakva slika:
[7] Zaključak
FreeNas mi se do sada pokazao kao izuzetno stabilna i pouzdana platforma, a najveća prednost pored odlične podrške i velikog broja korisnih servisa je i cena. Naravno nije FreeNAS jedina takva platforma, izdvojio bih još i: Nas4Free i EuroNAS kao besplatne, i Nexus OS kao komercijalno rešenje. Ukoliko nemate nikakvog iskustva sa NAS serverima i *NIX distribucijama uopšte, računajte da vam je potrebno izvesno vreme da savladate osnove funkcionisanja.
FreeNAS sam do sada koristio za redovne backup-e kako Windows, tako i Linux klijenta, kao file server, media server i webserver, kao i za klasičano deljenje podataka mrežom. Naravno, u početku sam imao problema da sve to podesim, ali posle nekog vremena je sve leglo na svoje mesto, tako da ukoliko naiđete na neke probleme prilikom korišćenja, ne odustajte!
Ukoliko vas neka opcija buni ili želite da saznate nešto više od ovoga što je prikazano u tutorijalu, preporučujem da posetite FreeNAS Wiki. Takođe tu je i odličan forum, čiji su mi članovi uvek izašli u susret kada god sam imao neki problem.
------------------------------------------------
Zahvalnica sledećim kolegama na pomoći u konsultacijama i lektorisanju: Fil, Higuy, SassDrake. 
------------------------------------------------
Sve kritike, predloge i pohvale, kao i pitanja vezana za NAS možete iskazati ovde u temi, ili putem privanih poruka.
|
E sad pitanje koja brzina treba da bude prilikom prebacivanja fajlova na server. Deluje mi da je malo sporo da fajl od 270mb prebacuje 6 min. Konfiguracija je celeron na 3ghz, ram 3gb ddr2 667mhz, gigabitni lan, hard ata
