|
Teško da ti nešto promiče...
Nekada sam, kao znatno mlađi, kao rekreativac praktikovao 30-km ture i uvek sam morao imati oči i na potiljku. Danas na toj istoj relaciji ponekad srećem bicikliste u punoj takmičarskoj opremi tokom treninga... Ne znam ni za jednu zemlju na svetu koja, osim zatvorenih velodroma, ima duge, kako ti kažeš, međugradske biciklističke staze... Sve što znam da biciklisti imaju isključivo za sebe, a što se često i pogotovo ovde kod nas krši, to su pojedine zone i kraće staze na saobraćajnicama u većim gradovima, ali tamo, kao što znaš, nema pravog treninga i rekreativne vožnje...
Naravno da je opasno... I danas pamtim situaciju kada su me na jednoj relativno jednostavnoj krivini obišla dva kamiona. Prvi, sa inostranim tablicama, ostavio mi je skoro dva metra prostora, dok je drugi, naravno domaći, prošao pored mene kao da ne postojim... mislim da i sada osećam struju vazduha koja me je doslovno udarila, srećom ne i oborila...
Osim organizovane vožnje u većoj grupi i maksimalnog opreza, ne znam šta bih ti drugo savetovao...
|
