Izmet kao djubrivo - za ili protiv?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posto vec neko vreme proucavam gajenje organske hrane, zanima me ima li neko iskustva sa koriscenjem ljudskog i/ili zivotinjskog izmeta umesto klasicnog vestackog djubriva? Koliko je takvo, prirodno, djubrivo efikasno? Da li da pocnem da serem u kiblu, pa strovalim to na njivu, ili ne?

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Od Homo sapiens-a - ne, životinjsko (ali ne od svih životinja) - da . Naime, ljudski probavni trakt je, da se tako izrazim, složeniji i gotovo sve hranljive sastojke apsorbuje iz unete hrane... Ostaju samo nekorisni ostaci. Životinje (posebno preživari i druge koje se hrane pretežno biljnom i hranom biljnog porekla) izbacuju dovoljno sastojaka koji čine da je organsko (stajsko) djubrivo nezamenljivo... Znači govedje, ovčije... Posebno kvalitetno je djubrivo od kunića (pogrešno zvanih - zečevi). Takodje na visokoj ceni je ptičiji izmet (šalitra) izuzetno bogat natrijumom i njegovim jedinjenjima. Nadaleko je poznata čilska šalitra (natrijum nitrat) iz pustinje Atakama, koju je ova južnoamerička zemlja eksploatisala do polovine prošlog veka i koja je činila dobar deo izvoza Čilea i obilato uvećavala njen devizni priliv...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala puno!
Nego, u najboljem slucaju, koliko salitre je potrebno po aru zemljista?

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To zavisi od samog hemijskog sastava zemljišta, tj. koliko je ispošćeno prethodnim setvama. Zbog toga se obično menjaju kulture na nekoj njivi da se ne bi totalno promenio hemijski sastav zemljišta na nekoj njivi.

Najbolje je da angažuješ nekog agronoma koji će ti tačno reći šta ti od đubriva treba na nekoj njivi.