Mangrove[Clanak]

• 4Ovo se svidja korisnicima: posebna, Fa7aL!tY, bancho, Ketika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ok, prvo cu prekucati pomocu tastature text koji imam ispred sebe, a onda dodati(kopirati) i text sa Wikipedia-e.
Ovo je jedna zanimljiva biljka pa sam odlucio malo o njoj pisati.


Mangrove


Rastu na tropskim obalama Amerike, Afrike, Azije i Australije.
Njene sume zauzimaju 100.000 km2 na planeti.
Ima posebno korenje pomocu kog se crvsto drzi za mocvarno tlo. Ona dise i preko narocitih otvora na korenju.
Postoje vrste mangrove koje klijaju vec na samom deblu. Kad mladica dobije dovoljno veliki koren, pada u vodu i tako nastaje novo drvo.
Na ovaj nacin stvara se neprohodan lavirint vegetacije i dobro stansite za morske rakove, puzeve i jastoge i sl.




Wikipedia:


Мангрове су тип вегетације која се развија на муљевитим теренима залива, лагуна и ушћа река у тропским областима, а коју карактеришу углавном зимзелене дрвенасте биљке. У областима умереног појаса на овим теренима се налазе слане мочваре.

Биологија:

Велика разноврсност биљних врста се може пронаћи у станишту мангрова, али од признатих 110 врста, само 54 врста у 20 родова из 16 породица чини праве мангрове, тј врсте које се могу пронађи само у природном станишту мангрова и ретко другде. Конвергента еволуција је учинила да многе врсте ових биљака имају слична решења за проблеме различитог салинитета, величине плиме, анаеробна земљиште и интензивно осунчавање које долази од чињенице да оне живе у тропским областима. Биодиверзитет је углавном низак у мангровама – више од 20 врсти је ретко. Ово се посебно односи на области са већим географским ширинама и у обе Америке. Највећи биодиверзитет се може наћи у шумама Нове Гвинеје, Индонезије и Малезије.


Прилагођавање малим количинама кисеоника:

Црвене мангрове, које живе у већини поплављених области, издигну себе изнад нивоа мора преко дугачког корена и могу да узимају кисеоник преко пора у кори дрвета (лентицела). Црне мангрове живе на вишем земљишту и образују много пнеуматофора (специјализованих кореноликих структура које избијају из земље попут сламчица за дисање) које су прекривене лентицелима. Ове „сламчице за дисање“ обично достигну висину од 30 центиметара, а код неких врста преко 3 метра. Постоји четири типа пнеуматофора – штуласте, клинасте, коленасте и тракасте. Коленаст и тракаст тип се могу комбиновати са потпорним коренима у основи дрвета. Корења такође имају велике аеренциме које служе да убрзају кретање кисеоника у биљци.


Уношење хранљивих материја:

Највећи проблем са којима се мангрове срећу је уношење хранљивих материја. Пошто је тло стално поплављено, ту има мало слободног кисеоника. Зато анаеробне бактерије ослобађају азот, растворено гвожђе, неорганске фосфате, сулфиде и метан, што чини земљиште још мање хранљивим и доприноси оштром мирису мангрова. Издигнути систем корења омогућава мангровама да уносе гасове директно из атмосфере, а остале хранљиве материје из негостољубивог тла. Гасови су често ускладиштени директно унутар корена и теку чак и када је корење потопљено дубоко под водом услед плиме.





Распрострањеност:

Због осетљивости на температуре субполарне климе, мангрове су у континенталном делу САД ограничене на обални део полуострва Флорида и изолована подручја на јужној обали залива Луизијане и на југу Тексаса. У Северној Америци мочваре се на Флориди протежу јужно од језера Окичоби и заузимају више од 28.000 km² површине. Јужни део ових мочвара претворен је у национални парк. У тим подручјима вода се излива из језера у Мексички залив. То је део са плитком водом који настањују шаш, рогоз и трава уопште. Трава прилично покрива површину и тек местимично могу да се виде водене површине без њих, а има и дрвећа које као да израња из воде. Уз саму морску обалу је практично непроходан појас мангрове. То су црвене, црне и беле мангрове. Дубљи јарци су целе године под водом.
У југоисточној Азији мангрове се срећу у виду појасева, од којих се сваки одликује специфичном врстом, односно групом врста дрвећа. На те мангрове, које називају још и мангал обично се надовезују низијске тропске шума у којима се могу срести исте врсте које насељавају мангрове.
У Аустралазији, мангрове се појављују око Нове Гвинеје, Сулавесија и на околним острвима. У југоисточној Аустралији се разликују поједине биљне зоне, од којих мангрове чине последњи појас западних, влажних падина окренутих ка Тихом океану. У Аустралији је око 11.500 km² прекривено мангровама и допиру ка крајњем југу ка ували у Викторији (37° 45') и Баркеровој ували у Аделејд. Нови Зеланд има шумовите мангрове на око 38° (слично аустралијском најјужнијем опсегу мангрова): крајња географска дужина на западној обали је лука Раглан (37 ° 48'), на источној обали, лука Охива је крајњи југ где се мангрове налазе (38° 00').
Мангрове се срећу и у Африци, Јужној Америци, где „прерастају“ у тропске кишне шуме, али и на бројним острвима. Веома важна подручја мангрова се налазе у Кенији и Мадагаскару, које се мешају са обалским мадагаскарским сувим листопадним шумама. Нигерија има највећу област покривену мангровама у Африци и она заузима 36.000 km². Велики део тих области је уништен у последњих 50 година услед изливања нафте у мора због хаварије танкера. То је имало лош утицај и на локалну економију, односно риболов.





Ширење мангрова:

Корење дрвенастих биљака мангрова (као што је случај код Rhizophora која има потпорно корење) задржава седименте чије нагомилавање ствара подлогу на којој може да расте и друго дрвеће. На тај начин се шума шири на рачун мора.


Еколошки фактори:

Као и у свим другим екосистемима, и у мангровама се сви еколошки фактори одликују истовременошћу, тако да су сви кључни за развој вегетације. Међу посебно важне, који највише утичу на облике животних форми сваке врсте која настањује мангрову, истичу се повећана концентрација соли, недостатак кисеоника (условљен великом продуктивношћу) и кретање воде, односно плима и осека. Ови фактори имају утицај и на просторну организацију, односно спратовност, и сам изглед биоценозе мангрове, јер у појединим деловима света доминирају различите врсте, па се тако могу разликовати беле, црне, црвене, као и мангрове палми које се срећу у југоисточној Аустралији.


Izvor i vise na:
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5


Slike:










Ostali link-ovi:
http://en.wikipedia.org/wiki/Mangrove
http://www.naturia.per.sg/buloh/plants/mangrove_trees.htm
http://www3.leegov.com/dcd/Environmental/Mangroves.htm
http://www.mbgnet.net/salt/sandy/mangroves.htm
http://www.cartage.org.lb/en/themes/sciences/botan.....bitats.htm