Okopavanje voćaka

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Тек почињем да се бавим баштом, онако пензионерски. Занима зашто се воћке окопавају само мало око стабла (до 50 цм полупречника) ако им је коријен много више отишао у ширину. Има ли од таквог окопавања икакве користи?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sumnjam, ali je lakse pokositi travu okolo, uz stablo nikad ne mozes da pokosis kako treba, pa moras da cupas.

A i lepo izgledaju kad ih okrecis gasenim krecom, a istovremeno ih stitis od bakterija, nekih glodara i jos kojecega...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

micoboj ::Тек почињем да се бавим баштом, онако пензионерски. Занима зашто се воћке окопавају само мало око стабла (до 50 цм полупречника) ако им је коријен много више отишао у ширину. Има ли од таквог окопавања икакве користи?Ima, naravno... i to što veći prečnik to bolje. U plantažnim voćnjacima se to radi od reda do reda. Svrha je da nema trave, jer ona pokupi površinsku vodu iz zemlje pre nego se ona i spusti do korenja voćke.

Krečenje stabala ima svrhu da odbija sunnčevu svetlost, pogotovo kod ranih sorti da im uspori vegetaciju, jer često procvetale voćke desetkuje neki kasni mraz. Baš i nije neka zaštita od glodara, pogotovo leti kad glodari ne oskudevaju u hrani

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Што већи пречник то боље. То ми је јасно када би се окопавало у пречнику од 3-4 метра колики је и корјени систем или када се узоре читав воћњак као на плантажама. Али окопати само пола метра неће нешто пуно воћки ускратити воду.
Исто тако, видим да се воћке ђубре тако што се ђубриво стави непосредно уз стабло, умјесто да се разбаца по површини испод које је читав корјени систем. Бар је то моја логика. Уз само стабло на почетку корјена, колико ми се чини, нема оних ситних длачица преко којих се узимају храна и вода.
Кречење ми је јасно.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Suština je da se to radi (okopavanje i djubrenje) samo kod novih, kod mladih zasada, dok se ne razvije korenov sistem i sama sadnica ojača. Kasnije, to ili nema svrhu ili je iz drugih razloga. Posle prvih par godina, vrši se samo prihranjivanje (djubrenjem ili danas sve više folijarno - preko lista u odredjenim fazama razvoja voćke). Uglavnom je to urbana legenda tako mali 'kružić' (nemogućnost zbog nedostatka vremena, alata, zbog lenjosti) pa se to svelo na krug malog prečnika. Nekada, 'bitan' razlog je bio i isticanje urednosti i vrednoće domaćina. pasu okopavali sve redom (i lipe i hrastove... )

Inače, kod bavljenja intenzivnom proizvodnjom, okopavanje (odnosno kultiviranje mehanizacijom) i radi se od reda do reda, u celom vožnjaku .

• 1Ovo se svidja korisniku: Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Заборавио сам да напоменем да се моје питање односило баш на одрасле воћке, у пуном роду.
Рекао сам да сам почео да се бавим баштом, што се, можда, подразумијевало да су и воћке тек или ће тек бити посађене. У ствари, на плацу већ има воћака старих 4-5 година и више.
Хвала на одговорима.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

micoboj ::Заборавио сам да напоменем да се моје питање односило баш на одрасле воћке, у пуном роду.
Рекао сам да сам почео да се бавим баштом, што се, можда, подразумијевало да су и воћке тек или ће тек бити посађене. У ствари, на плацу већ има воћака старих 4-5 година и више.
Хвала на одговорима.
Baš sam to i pomislio, novi početak (pa i novi zasad).

Kod nekog voća (u punom rodu) dovoljno je detaljno pokositi travu, npr. kod šljive i voća koje se podbira (i završi u rakiji) radi lakšeg uočavanja i prikupljanja otpalih/zrelih plodova...