offline
- M-Soul
- Građanin
- Pridružio: 23 Avg 2005
- Poruke: 275
- Gde živiš: Apatin
|
"POP-ROCK" br. 139; siječanj 1990.
piše: Vojislav Pantić
povodom izbora Ekatarine Velike
za rock grupu godine u izboru "Pop-rock-a"
Album "Bistriji ili tuplji čovek biva kad..." (Jugoton, jul 1981) porodio je i zbrisao istovremeno najmoćniju postavu u istoriji beogradskog rock'n'rolla, Šarla akrobatu. Po kratkom postupku. Fanovi sa koncerata znali su da Milan, Koja i Vd neće propustiti priliku da na prvom (a, na žalost, i jedinom) solo-projektu protnu značajno više žestine od one koja se čula sa "Paket aranžmana".
No, oni drugi, koji su tražili deset novih pesama a la "Ona se budi", ovom pločom, svakako, nisu mogli biti zadovoljni. Zato je njen kvalitet, koji pored čisto muzičkog obuhvata i onaj eksperimentalni aspekt, bio glavni uzrok slabog komercijalnog uspeha. Ova ploča, jednostavno, nije ni zamišljena kao hit-ploča, pa takvih stvari nije ni imala. Nisu to bile ni "O,o,o..." ni "Ja želim jako", iako su se vrtjele na radiju. Uz to, ploča je, poslije izvesnog odlaganja termina za snimanje, objavljena tek u srpnju, u vrijeme kada su klinci već bili na moru. Za ozbiljnu promociju će na jesen biti kasno... Nervoza u bendu, kao rezultat neadekvatne koncertne aktivnosti (dakle i nedovoljnog trošenja viška energije) bila je vidljiva. Milan će kasnije pričati kako je jedini pravi solistički koncert Šarla održan u LjubIjani, pred oko tisuću sretnika. Uostalom, u to vrijeme u Beogradu je i bio trend, "koktel" svirki. Pod firmom BAS redovno je nastupalo više grupa (i, vjerujte mi na riječ, nitko se nije obazirao ko svira prvi. a ko posljednji), no ovo je rađalo problem kod ozvučavanja bendova nestandardnog zvuka odnosno rasporeda instrumenata, kakav je Šarlo upravo bio. Isti problem se ponovio i na koncertima u Poljskoj u jesen 1981. Upravo sa ovim organizaciono - promocionalnim nezadovoljstvima javljao se jak kreativni sukob dve, kako će se slijedećih godina ispostaviti, potpuno muzički različite ličnosti - agresivnog i "prljavog" Dušana Kojića, odnosno nježnog, emotivnog i melodičnog Milana Mladenovića.
Još jedna bitna osoba u priči je Goran Vejvoda. Kao jedan od prvih koji su u gradu posjedovali novu generaciju sintija (njegov CASIO VL-2 dati će 1982. značajan doprinos neobičnom bogatstvu novih zvukova na ploči (Odbrana i poslednji dani grupe Idoli), bio je logično, pozvan od strane Vda (Ivan Vdović - bubnjevi) da obogati zvuk Šarla, ali je bio glatko odbijen od strane Kojića. Najviše se, medutim, razočarao Milan. Ideja o sintiju nije ga napuštala, a Kojić je prijetio da će, ukoliko Milan kupi sinti, istupiti iz grupe. E, to je već bilo ozbiljno! Za sinti, koji je toliko želio, Milan nije imao para. Sa tako organizovanim Šarlom, nije ih mogao ni zaraditi. Postojao je, dakle, ravnopravno jak financijski problem. Milan će ga rešiti tek 1987. Koja ga neće ni rešavati.
IPAK SINTI!
Krajem sedamdesetih, Milan Mladenović i Gagi Mihajlović imali su postavu koja se zvala Limunovo drvo. Kako to obično biva u mnogim domaćim rock'n'roll pričama iz onog vremena, grupa je puno svirala, promjenila priličan broj članova i spremala materijal za ploču kod Trulog u Zagrebu. Posljednja formacija: Milan i Gagi - gitare Koja - bas, Vd - bubnjevi, pojavila se travnja 1980. kao predgrupa Pankrtima. U krajnjem očajanju, novi proboj pokušala je, što je uobičajeno (ali je začudo, ovdje značilo i priličnu pozitivnu promenu u filozofiji) promenom imena. Ovaj prvi koncert Šarla akrobate, bio je istovremeno i posljednji za Gagija. Svoja muzička opredjeljenja Gagi će sačuvati sve do jeseni 1981. Poslije nekoliko svirki sa Dr. Spirom, i konačno posljednje (Atelje 212) grupa koja je pratila Dr Spiru odlučila je da nastavi svojim putem. Pored Gagija, svirali su još i Švaba (kasnije Du-Du-A, El. Org. - bas) i Dule (bubnjevi). U ovom triju Gagi će sačekati gnevnog Milana i nekako u isto vreme
nazvati bend (i patentirati ime!) - Katarina II.
Tokom 1982. godine, a u suglasju sa Milanovom ambicijom iz vremena Šarla, bendu se priključuje Margita, nesuđena kuma prvog rock'n'roll grafita u gradu iz ulice Maršala Tolbuhina - neko je u vrijeme najluđe Papićeve medijske euforije za Dečacima (kasnije Idoli) na zidu ispisao MARGITA JE DEČAK. Margita je tek 1982 godine uspješno završavala arhitekturu, i, uporedo s tim važila za jednog od najtalentovanijih klasičnih mladih pijanista u gradu. No, energija koju je jedne večeri u sali kina"Topčiderska zvezda" primila slušajući Katarinu II presudila je u korist sasvim treće stvari - rock'n'rolla.
Prvog svibnja 1982. godine, Margita je upoznala ljude iz i Električnog Orgazma. Počelo je druženje i tako je upoznala i Milana. Motivisan Margitinom izuzetnom voljom za istraživanje za nju potpuno nove muzike i fenomenalnom tehnikom, Milan je kupio sinti na kojem je Margita imala prilike da vježba. Konačno (poslije povratka sa tromjesečnog puta u SAD), Margita postaje stalni član ekipe ispunjavajući time u potpunosti Milanovu potrebu za klavijaturama u bendu. U isto vreme, grupi se priključio i Bojan Pečar (bas, ex. Via Talas). Počeo je ozbiljan rad na materijalu. Postojale su već Treba da se čisti, Vrt, Ja znam... i .Jesen, i postojao je poziv za Zagrebački bijenale, s kog se Katarina vratila dobro primljena od publike, ali i zapažena (pozitivno!) u mnogim novinskim reportažama. (Pitajte Žikića, svoje oduševljenje nije ni malo skrivao -.Džuboks" br. 164). Zakone profesionalnog bavljenja muzikom, koji su se posle ovakvih uspjeha morali poštovati, prvi nije mogao da ispoštuje Dule. Njegova interesovanja, jednostavno, nisu bila dovoljno jaka. Umesto njega, neposredno pred unaprijed zakazano snimanje u studiju "Druga maca" Enca Lesića, u grupu dolazi Vd. Snimanje kod Enca razvuklo se na pet mjeseci, ali se snimljena Jesen već vrtjela na Diskomjeru Studija B i bilo je krajnje vreme da se posao ubrza. U susret je izašla produkcija RTV Ljubljane, zakazano je novo snimanje u Akvarijusu i, za ukupno pedeset sati, krajem prosinca 1983. godine rođena je prva ploča.
GAGI JE TAKAV ČOVJEK... (Vrh)
Naziv prvog albuma (kao i ime grupe - Katarina II) laika bi mogao prevariti da se radi
o još jednom nemaštovitom projektu u jugoslovenskom rock'n'rollu. Stvarnost je bila sasvim suprotna. Na ploči je elegantno promješana Šarlova punkoidnost, kroz Bojanovo i Margitino klasičarsko nasljeđe (muzički), odnosno, Milanova artistička senzibilnost kroz Gagijevu blago naglašenu angažovanost (tekstovi).
Zaboravljenom Hammond zvuku iz Margitinog sintija, koji je Katarinu II prevlačio patinom nekih ranijih vremena, suprotstavljaju se ovdje nove ideje (suzdržani bijeli reggae Police, i funk Talking Heads). Posebno to važi za ovo drugo. Headsoidne su Ja znam... i Treba da se čisti (obe verzije). Headsoidan je i Milanov način ispjevavanja, često recitiranje i brojni krikovi.
Uz sve navedeno, ploča je nosila sjajan potencijal za koncertno izvođenje. Sve je zapravo, ostalo u skicama (što ide, svakako na dušu i kratkom roku za snimanje), a tekstovi, iako nadrealistički. sasvim su zgodno bili pamtljivi što je naravno, produkovalo prave horove oduševIjenih fanova u publici. Zato je i logično da Milan nije mogao da čeka Gagijev povratak iz vojske. Ploču je trebalo hitno promovisati. Kada se Gagi vratio, Katarina II je imala-novog bubnjara (Vda je zamjenio Firči) i nekoliko novih stvari, vidno komercijalnijih i stilski ujednačenijih. Ni Gagija, međutim, nije više zanimao ozbiljan rad... Godine 1985, povodom objavljivanja drugog albuma, Milan će to objasniti ovakvim riječima:
Gagi je sjajan gitarista. Međutim, on je čovjek koji nikad neće dati sve od sebe da bi grupa što bolje funkcionisala. I mrzit će ga da pomjeri pojačalo prema sebi, da okrene zvučnik kako bi se bolje čuo. Sve vreme sebe zavarava da nešto radi, a u stvari ne radi ništa i ništa ne daje od sebe, iako bi mogao mnogo da pruži. Ali jednostavno, takav je čovjek. A za takve ljude nema mjesta - ili ćeš da radiš nešto kako treba ili nećeš da radiš nikako...
OČI BOJE MEDA
Uspješni koncerti po klubovima i manjim salama - ravnopravno u tri najveća rock'n'roll centra (Zagreb, Ljubljana, Beograd) bili su idealan poligon za ispitivanje novog zvuka. Već na slijedećoj ploči pjesme će postati komunikativnije, pitkije, ne izgubivši pri tom nadrealističnost i specifičnu muzičku boju. Ovo je potpuno razumljivo ako se pogleda poleđina omota prve ploče - najnekomunikativnije tekstove (mada nikako ne i loše!) - Vrt i Platforme napisao je upravo Gagi.
Za snimanje drugog albuma odabran je tada tek otvoreni studio SIM, u Zagrebu. Ploča je nastajala tokom siječnja i veljače 1985, imajući neprijatnu sudbinu da svoje izdavanje dočeka u vreme najveće euforije klinaca za Bajagom, Plavim orkestrom i Dugmetom. Za razliku od tri navedena sastava, koji su svoje omote peglali tako da budu po ukusu male djece i starih čika, sa omota albuma grupe Ekatarina Velika, istog naziva Ekatarina Velika (Gagi je, sjetimo se, imao pravo na ime Katarina II), gledali su Milan, Magi, Bojan i Firči, iscrtani po licu i telu raznim simbolima (križevi i drugo), nalik indijanskom obrednom tetovažu. Omot krajnje psihodeličan, čak mističan, pakovao je mnogo otvoreniju ploču od prvenca, no ipak dovoljno daleku od šablona neophodnog za tiraže izražene u stotinama tisuća primjeraka. Otvorenost su nosile prije svega kompozicije Modro i zeleno (istovremeno i favorit dole potpisanog!), To sam ja i Tatoo. Za Oči boje meda urađen je sjajan spot (prvo mjesto u referendumu kritičara ROCK-a te godine). Kritičari su ovoj ploči podarili još tri plasmana u istoj anketi: Drugo mjesto (kategorija rock sastava) i dva treća - kategorije albuma i singlova (Oči boje meda). Za reakcije publike, egzaltirane izgledom Malog Loše i Bajage, još uvijek je bilo prerano. Konačno, ni EKV nije bila nezadovoljna. Baštu SKC-a je punila kao od šale, Kulušić isto...
Uz put, Tatoo je stigao i na film (Tajvanska kanasta, Gorana Markovića). Margita fenomenalno glumi sestru glavnog junaka, a ima i bend (naravno, kompletan EKV), koji u pivari izvodi Tatoo. Ovaj aspekt multimedijalnog rada nikako nije zanemarljiv u slučaju EKV. Milan je snimao film Crna Marija, a Žika, sadašnji bubnjar EKV je profesionalni glumac. Margita je radila muziku za dve pozorišne predstave (Klasni naprijatelj, Tri sestre) i TV-dramu Plavi, Plavi. Pored toga Margita je sarađivala sa grupom Karlovy Wary, a Milan se bavio produkcijom (Gustav i njegovi dobri duhovi, Fit.).
TI SI SAV MOJ BOL (Vrh)
Ni 1986. godina nije mogla da prođe bez personalnih promena. Ovoga puta, zbog neozbiljnosti je izletio Firči (Marina, ah, Marina), a za bubnjeve je sjeo jedan od najperspektivnijih mladih beogradskih bubnjara - Ivan Ranković, zvani Raka, bivši član grupe Tvrdo srca i velike uši. Njegovim dolaskom EKV nije dobila samo dobrog svirača svog instrumenta, već i kompletnog muzičara. Raka je solidan gitarista, dakle (barem idejno) mogao je doprinjeti kvaliteti novih kompozicja. Studio SIM je takođe imao novog gosta. Zvao se Emulator II i predstavljao je prvi pravi sampler u našim krajevima. Pisac ovih redova se i te kako sjeća Margitine radosne face po povratku iz Zagreba. Ono što je iz ove saradnje čovjek / mašina izašlo, slušao je radosno nekoliko nedelja kasnije... Svojim magičnim bojama, Emulator II je (što u oblasti korištenja samplera u našim krajevima nije mnogo čest slučaj) doprinio pravom oplemenjenju zvuka EKV. Pametno, sve je to na sve strane rašireno u produkciji, pa je krajnji
produkt bila vedra, jaka, skoro navijačka (u kompozicijama Ti si sav moj bol i Budi sam na ulici) ploča, pod nazivom "S' vetrom uz lice". Jasno, primjedba nekih mojih kolega da ploča suviše duguje vinilnim ostvarenjima grupe Simple Minds stoji, no čini mi se da nije sramota dobro i pošteno pozajmljivati od onih najvećih.
Dalje, ova ploča ima neviđeno dobru dinamiku (za naše uslove, naravno), do vrhunca dovedenu EKV filozofiju u tekstovima, veliki hit - Novac u rukama, i konačno, najmoćniju EKV pjesmu do danas Ti si sav moj bol, onu istu koja će i najdrvenije na koncertima uspevati da razdrma. Lično, spisku pomenutih pjesama rado bih pridodao Kao da je bilo nekad, Stvaran svet oko mene i Soba, koje su muzički najjače, a koje svojim egzotičnim ritmičko-melodijskim rješenjima donose sasvim nov kvalitet opusu EKV. Sve zajedno, sasvim dovoljno za novu uspešnu seriju svirki i za dobre plasmane u godišnjim anketama. U anketi kritičara ROCK-a album je zauzeo četvrto mjesto, a sama EKV je na petom (rock sastavi), i četvrtom mjestu (scenski nastup), a Margita na trećem (instrumenti sa klavijaturom). Iste godine, EKV snima živi album (5.11., Kulušić) koristeći na najbolji način rastuću populamost. Dobrom živom pločom "EKV Live!1986" grupa je na najbolji način raznim pametnjakovićima dokazala da dobri zapisi sa živih dešavanja nisu karakteristika samo Engleza i Amerikanaca. (Čast Orgazmu). No, shodno svojoj lepršavoj prirodi i neviđenoj energiji, Raka odlučuje da ode iz sastava kako bi kao gitarista, sa svojim starim prijateljima iz Tvrdog srca
napravio "Ulicu od meseca".
LJUBAV...AH! LJUBAV
Godina je 1987. Opet novi bubnjar, opet dobar, ovog puta Žika Todorović iz Discipline kičme. Ploča rađena u ljeto. Milan će kasnije za ROCK pričati kako ovaj, četvrti studijski album u karijeri grupe, nazvan "Ljubav", nije pretrpio veliki utjecaj od strane producenta Teodora Janija (Theodore Yanni). U redu, nemam prava da nekom imputiram da griješi, pogotovo kad priča o svom sopstvenom projektu (pa on je prisustvovao svim snimanjima), ali ja zaista stojim da je Janijeva zasluga u uspjehu ovog albuma kod publike velika. Prije svega, to je snažna rock ploča, sa agresivnim gitarama i pumpajućom ritam-sekcijom. Drugo, to je ploča koja zvuči začuđujuće živo, gotovo kao da je snimana all together kako se radilo početkom šezdesetih... Treće, (a to je svakako i producentova zasluga), uspio je da osijeti hit (Zemlja). Pričajući poslije nekog vremena sa ljudima iz PGP RTB-a, zaprepastio sam se zbog činjenice da na ovu pjesmu niko u prvom momentu nije računao. A ona je zapravo nosila jednu snažnu, ljudsku poruku koja je morala da privuče... Intimno, tekstovi su jača strana ove ploče. U stvari, ako bi se složili da je muzički "S vetrom uz lice", najinteresantnija EKV ploča, tad EKV zaista svoj muzički izraz na albumima koji slijede postepeno pojednostavljuje, dobijajući time prostor za emitovanje (naročito koncertno!) atomske enegije svirajući nešto lakše forme. Samo ovako rađena ploča mogla je EKV preseliti iz malih sala u velike hale. Imajući ovo u vidu, jasno je kako je EKV mogla tako lako da puni halu "Pionir" (kapaciteta oko 6000 mjesta) dva dana uzastopce. Još nešto je vrlo bitno. Čini se da je ova ploča kod publike probudila neke sasvim nove, tople emocije, a to upravo zbog takvih tekstova. Milan je to ovako objasnio:
"Svaka reč može biti jako dobra ako se upotrebi na pravom mestu i sa pravim osećanjem... Mi smo rešili da pokušamo u novim pesmama na ovoj ploči da prestanemo da se zezamo sa takvim stvarima i da upotrebimo reči (Ljubav, zemlja, istina, sloboda... prim. V. P.) onakve kakve jesu i kakve ih je naš narod upotrebljavao pre petsto godina, sa pravim osećanjem..."
U izboru kritičara ROCK-a, "Ljubav" se 1987. godine nalazi na drugom mjestu. U izboru publike, EKV ima čak šest plasmana: peta mjesta (kategorije rock sastav 1987, pjevač 1987. i scenski nastup 1987.), četvrto mjesto (kategorija albumi 1987.), te dva Margitina plasmana (treće mjesto - klavijaturisti, odnosno drugo mjesto - najseksepilnija rockerka).
SAMO PAR GODINA ZA NAS (Vrh)
Vrijeme današnje, godina 1989. Poslije uspješne turneje u 1988. godini, grupa je ponovo ušla u studio i svoj peti studijski album završila krajem siječnja. Ploča
"Samo par godina za nas" izaziva podjeljena mišljenja kod kritičara, često prilično negativna. O čemu se međutim radi. Otkrivši recept za stvarnje solidne komercijalne ploče, EKV je ovu ploču osmislila po ugledu na prethodnu, zadržavši karakterističnu EKV liriku i prepoznatljiv zvuk, ali sve zajedno još više uprostivši. To je siguran put i vrlo vjerovatno zvuči konstatacija da EKV ne može da snimi lošu ploču. Takođe vjerovatno izgleda činjenica da EKV i od najjednostavnije melodije može da izgura hit. Na ovim prostorima oni još uvek nemaju adekvatne plagijatore, a znajući ih, odnosno znajući koliko oni zaista žive muziku koju sviraju, teško da će pravih plagijatora ikad imati.
Pričajući o najsvježijim momentima iz djelovanja grupe, obavezno moram da pomenem da kvalitet njihovog scenskog nastupa i ove godine ide uzlaznom linijom, te da po čvrstoj i moćnoj svirci uživo sada u zemlji zaista nemaju konkurente. Publika to itekako osjeća. EKV je jedan od retkih bendova koje i danas, u surovo vreme nacionalnih podjela, može ravnopravno dobro napuniti sale u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu.
Konačno, svojim ovogodišnjim nastupom na Festivalu EBU u Novom Sadu, EKV je skinula još jednu bezrazložnu mistifikaciju o domaćem rock'n'rollu. Dokazala je da rock sastav, ako se profesionalno i pametno ponaša može dobro zvučati i preko televizije.
Vjerujući, intimno u snagu i nepresušnu kreativnost pojedinaca i celog benda, toplo se nadam da će ovo priznanje inicirati neku, makar malu pozitivnu promjenu, koja u ovako sušnim domaćim muzičkim vremenima može djelovati kao prava pozitivna injekcija.
Jer, kako drukčije da sačuvaš sebe od promene sem putem promene...
Sve naravno, još jednom, prije svega za dobrobit rock'n'rolla...
======================================================
DODATAK:
"UKUS NESTAŠNIH"; br. 4 ; siječanj 1995.
piše: Petar Janjatović
Pred rat, kolovoza 1991. izlazi im album "Dum-dum". Na omotu Milan sa srebrnim pištoljem uperenim u sljepoočnicu. Za njega, koji je rođen u Zagrebu, kao klinac živio u Sarajevu, a ključne stvari doživio i ostvario u Beogradu, umiranje jedne zemlje je sigurno bilo veoma bolno. Album "Dum Dum" je stigao u vrijeme kada je rock muzika postala potpuno marginalna stvar. Pjesme kao "Zabranjujem", "Glad", "Hladan", "Bledo" više nisu imale do koga da dopru.
Ratno vrijeme Ekatarina Velika je provela kao i većina drugih muzičara: zbunjeno i zanjemelo. Sa kolegama Milan je početkom 1992. godine formirao ad hoc grupu Rimtutituki i snimili su sugestivnu pesmu "Slušaj' vamo" sa ključnim refrenom "Mir, brate, mir". Zatim je počeo rat u Bosni.
Ljeta 1993. godine, poslije duže pauze, sa Markom Milivojevićem za bubnjevima i Dragišom Uskokovićem - Ćimom na basu objavili su, sada već posljednji album "Neko nas posmatra" na kome su se, za mnoge sasvim neočekivano, našli Milanovi tekstovi ispunjeni optimizmom i vjerom u budućnost. Povodom te ploče je izjavio: "Da sam 1980. mogao da zavirim u današnje vreme, mislim da bih bio zadovoljan sobom. Ne osećam grižu savesti, ništa protiv svoje savesti nisam uradio. Pesma "Ponos ostaje", koja zatvara ploču, je o tome da, ako sve propadne, ukoliko se sve naopako desi ili se već dešava, čovek može da kaže miran sam jer se nisam ogrešio o sebe, o svoje standarde".
Početkom rujna 1993. EKV zajedno sa Električnim orgazmom i Partibrejkersima odlazi u Prag i Berlin gde na koncertima nazvanim "Ko to tamo pjeva" sviraju zajedno sa zagrebačkim Vješticama. Sviraju pretežno pred publikom koju čine ljudi sa prostora bivše Jugoslavije.
Par meseci posle toga Milan odlazi u Brazil kod svog prijatelja Mitra Subotića koji je svojevremeno u Novom Sadu djelovao pod umjetničkim imenom Rex Ilusivi. Mitar i Milan su već ranije radili zajedničku muziku, a ovog puta sa brazilskim muzičarima snimaju neobičan, ezoteričan materijal pod nazivom "Angel's breath". Milan u isto vrijeme gostuje na snimanju ploče jedne brazilske pjevačice. "Andeoski dah" je zasada daleko od ušiju publike ali nudi pitak eksperiment, poigravanje udaraljkama i glasom, nudi jednog drugačijeg Milana, zainteresovanog za muziku tog nekog trećeg sveta, zainteresovanog za dalja muzička koračanja. U isto vrijeme se zanima za nove instrumente pa tako počinje da vježba trubu. Svoje planove ipak ne uspjeva da ostvari. Čovjek koji je vrlo davno proniknuo laž i mimikriju zaustavljen je na pola puta. Ne baveći se banalnim i direktnim slikama, na svojim pločama je svojevremeno iscrtao budućnost koja nas je snašla, pjevajući mnogo prije raspada Jugoslavije da je ostalo "Još samo par godina za nas", da "Tonemo", da je ovo ipak Zemlja za nas, zemlja za sve naše ljude i da treba ostati. Ne predavati se i ne otići. Njegovu poruku su shvaćale samo tisuće klinaca u publici i nitko više. Političari i onako nemaju pojma o rok muzici.
Poslednji put kad sam s njim razgovarao za novine, ljeta 1993. na kraju intervjua sam mu, sasvim slučajno, postavio pitanje, što misli koliko je godina ostalo za nas. "Jedno trideset, četrdeset. Za tebe i mene".
Dopuna: 03 Avg 2007 10:56
AMERIKA
Ljudi odlaze, odlaze i odlaze
Ovde je dosadno, svi su pobegli
Na neko zabavnije mesto, daleko je, daleko je, Amerika
I ako sam negde stigao, bilo je iznutra
U sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja
I gore i dole i levo i desno u meni
U sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja
Tamo je put, tamo je cilj, tamo je znak
Tamo je cilj, tamo je put, tamo je znak, tamo je Amerika
Vrlo sam umoran, a ne znam kako, zašto, od čega
Ovde je dosadno, svi su pobegli na neko zabavnije mesto
Daleko je, daleko je Amerika
I ako sam negde stigao...
ANESTEZIJA
Dobro znaš svaku reč, svaki znak kako najlakše, najbrže, najslađe reći odlazim
Rastemo, pazimo, slučajno gazimo tvoje najblaže usne kažu odlazim
Anestezija, Anestezija...
Smeje se zrcalo mojim očima, srebrne bube zriču odlazim
Zamisli ti si ja, zamisli ja sam ti, otvaram oči i kažem odlazim
Anestezija...
APLAUZI
On valjda misli njom će lako da vlada
On nije sretan dok ne vidi strast
Ljubav je samo dobro glumljena scena
Kostimi su strogi, publike nema
Aplauzi, aplauzi, aplauzi, aplauzi
Aplauzi, aplauzi, aplauzi, aplauzi
Nije još kraj, nije još kraj
ASSASSINO
Ponekad ne možes da izabereš predmet svoje ljubavi,
Te stvari se dese ili se ne dese.
Matter of heart.
Pojavio se niotkuda, pao je sa neba kao garavi anđeo.
Bio je visok, crn, dobro građen, sa crnim očima duboko usađenim
I divljim pogledom koga sam se plašila
I koji me je obarao sa nogu.
Latinski ljubavnici.
Puni obećanja, strasni u krevetu ali istovremeno klizavi,
Spremni da se izmigolje kad previše često posegneš za njima.
Znala sam sve o njemu osim istine.
Bio je toliko vešt u izbegavanju direktnih odgovora
Na moja pitanja da sam se smejala
I zaljubljivala se još dublje, do noktiju.
Jednog jutra sam se probudila i njega više nije bilo kraj mene,
kao u starim italijanskim crno-belim filmovima.
Nekoliko dana kasnije njegova slika je osvanula na naslovnim stranama
Svih novina, sva njegova nestajanja i odsustvovanja postala su jasna.
Ljubav za čovekom bez korena i bez skrupula,
Još uvek ga volim više od sebe...
AUT
Aut - aut,aut,aut, Aut - aut,aut
Ona hoda sama kroz grad
Misli sve, sve što misli da zna
To je samo down, to je ono što se zove aut
Aut - aut,aut...
BEŽIMO U MRAK
U mrak smo odvedeni, u mrak smo stigli preplašeni
Mesec je podivljao nad nama, zvezde su se sakrile od nas
Kosti nam je rastavila zima, vetar je zavijao na glas
Ostaje daleko iza nas, beskrajno daleko iza nas
Vatra je ostala u nama, šume će nas primiti u mrak
Bežimo sa ovog svetla, bežimo u mrak 2x
U mrak smo zapleteni, u mrak lagano tonemo svi
Zemlja nam je prestala da rađa, ptice su nam pobegle na jug
Deca su nam prestala da plaču, deca su nam izbegla na put
Ostaje daleko iza nas...
BEŽIMO U MRAK (DEMO VERZIJA)
U mrak smo odvedeni, u mrak smo stigli preplašeni
Gledali smo u daljini, igru sunca u dolini ispod nas
Ostaje daleko iza nas, beskrajno daleko iza nas
Vatra je ostala u nama, šume će nas primiti u mrak
Bežimo sa ovog svetla, bežimo u mrak 2x
Put je bežao pred nama, kao zmija, crv i krik
Vetar nam je slao miris, miris tamnih, vlažnih šuma
Ostaje daleko iza nas, beskrajno daleko iza nas
Vatra je ostala u nama, šume će nas primiti u mrak
Bežimo sa ovog svetla, bežimo u mrak 2x
Put je bežao pred nama, kao zmija, crv i krik
Vetar nam je slao miris, miris tamnih, vlažnih šuma
BLEDO (Vrh)
Osvrni se mirno na godine prošle, u nizu što šapuću bledo je, bledo je
Sasvim je isprano sećanje moje, ne želim da znam
Začešljaj pramen straha sa lica, skloni te umorne zavidne oči
Da ne vidim očaj, da ne vidim ništa što neću da znam. Ostavi trag
U dobrim si rukama, niko te neće, niko te neće ponovo zvati
Iz dalekog grada, u nezgodno vrijeme da čuje ti glas
Klize ti reči niz prozore gole, u praznome stanu gde zidovi broje
Zidovi znaju čuvati tajne i sakriti laž. Ostavi trag...
Osvrni se mirno na godine prošle, u nizu što šapuću bledo je, bledo je
Sasvim je isprano sećanje moje, ne želim da znam
Na kraju smo puta potpuno čisti, potpuno sami, beskrajno tupi
Jer strašno je hladna krv koja teče i ostavlja trag
BUDI SAM NA ULICI
Treba mi svet, otvoren za poglede
Otvoren za trčanje, i treba mi soba
Da primi pet hiljada ljudi, sa dignutim čašama, sa dignutim čašama
Lomi se kristal, svetluckaju staklene iskre pod našim nogama
Kao potpuni stranci, sa staklom u očima
Sa staklom u srcima, na licima
Budi sam na ulici, budi sam 2x
COURAGE III (Vrh)
Ja imam kuću da zastitim mlade
I sive oči da prikucam
U zoru konji na obali reke
U jesen blato na čizmama
Lica bez senki
Oči bez suza
Tvrd je korak
I tvrd sam ja
Kamen na putu
Kamen u ruci
Kamen u glavi po ceo dan
CRV
Vi slepi
Vi gluvi
Vi sebični ljudi
Što pravite buku bez reda i smisla
Bez zašto i zato
Za koga i kako
Bez pitanja koje bi možda osušilo
Ponosni osmeh na licu bez suza
Na licu što nikada obraz okrenulo nije
Brazgotina sanduk i crv
Obrazi dlaka i krv
Vi nemi igrači obrednog svog plesa
Vi srećni u transu u svetu što postoji
Samo u glavama ljudi bez skrupula
Ljudi bez milosti
Ljudi bez secanja
Vi što ne znate pluskove zvuka
Boje i mirisa
Vi ljudi bez pameti
Brazgotina, sanduk i crv
Obrazi, dlaka i krv
ČAURA
Ne mogu da se probudim
Mirno spavam
Sanjam svoje lice
DOLCE VITA (Vrh)
Ovde je neko opet napravio grešku, opet je neko hladno tonuo do dna
Želim da znam, želim da znam ko krije tajnu poraza
Želim da znam, želim da znam odakle ova mrtva stvar
Ti nisi tu da opet čitaš moje muisli. Ti nisi tu da opet trzam se iz sna
Želim da znam, želim da znam ko krije tajnu poraza
Želim da znam, želim da znam odakle ova mrtva stvar
Ovo je tren koji osjećam kakao promiče iznad krovova
Kamen uzdiše, miris zavija glasom vremena što se raspada
Opet je neko hladno tonuo do dna 2x...
DUM DUM
Dugo se pitam vredi li truda, ali sigurno da mi se sviđa
Zato želim da sačekam malo u odluci ovoj, ne bih hteo da stradam
Neću da kopam po đubrištu sreće, ne bih da zaprljam ruke
Moć počiva negde iza debelih vrata, ja bih hteo da vladam
Zaboraviću potrebe i unutrašnje glasove
Samo jedan je put, koji vodi do trona, *mi čekamo tvoj znak*2x
Samo jedan je put koji dotiče nebo, ja bih hteo da vladam
Mogu poznati bolji trenutak, mogu birati pogodno vreme
Mogu čekati momenat sreće, tagdam, ne želim da stradam
Ja ću mrzeti ledeno hladno, srcem sa sedam kora
Ja ću pucati pravo u leđa, bam, ja sam rođen da vladam
Zaboraviću potrebe i unutrašnje glasove
Samo jedan je put, koji vodi do trona, *mi čekamo tvoj znak*2x
Samo jedan je put koji dotiče nebo, samo jedan je put koji vodi do trona
Ja bih hteo da vladam, vladam, ja sam rođen da vladam
Neću da kopam po đubrištu sreće, ne bih da zaprljam ruke
Moć počiva negde iza debelih vrata, ja bih hteo da vladam
Ja ću mrzeti ledeno hladno, sa srcem od sedam kora
Ja ću pucati pravo u leđa, bam! Ja sam rođen da vlada.
GETO (Vrh)
Vidi kakva predivna zgrada, balkon, zid sa divljim ružama
Atlas nosi kuglu iznad glave, Grci, mit i legenda
Magla češlja pramen na ulici, hladan dah sa zapada
Gar se crni svuda po snegu, plava bluza i kifla pred čas
Rođen sam u getu, rođen sam tačno u čas
Rođen sam u getu, rođen sam tačno u čas, da vidim
GLAD
U krugu oka, ispod nervozne kože mirno čeka glad
Napukle snage, ali gvozdenog stiska vreba glad
I kada mislim da je svega mi dosta
Kad krenem da se hvatam za zemlju opet osećam glad
To nije igra za jednog, to je igra za dvoje za mene i glad
Ta greška može da me košta života živim samo za glad
I kada mislim da je svega mi dosta
Kad krenem da se hvatam za zemlju opet osećam glad
Glad mi otima dodir, glad mi uzima dušu
Glad mi otima dodir, uzima dušu, uzima dušu
U krugu oka, ispod nervozne kože uvek budna je glad
Napukle snage, ali gvozdenog stiska ždere glad
I kada mislim da je svega mi dosta...
To nije igra za jednog, to je igra za dvoje za mene i glad
GRAD
Da li još uvek negde postoji trag po beskrajnoj traci sivog, metalnog tla
Licem ka vetru, sa vetrom uz lice
Da li još uvek negde postoji znak, kameni vrh sa koga dopire glas?
Kamen po kamen, korak po korak
Kažu da ipak negde postoji grad, pod zastavom kiše iznad krovova
Otvoren grad, otvoren grad
U koritu reke čitam otiske ruku,
Ližem rosu sa dlana, vreme prelaska vode *ključ rastanka *2x
Vetar diše kud hoće i glas njegov čujem,
Odakle je ne znam, ni gde mu je kraj,
Tvoj dah kuda ide, da l' meni se javlja, ko zna...
HEJ MAMA (Vrh)
Hej mama da li znaš šta radi tvoj sin?
Hej mama da li znaš ko je sada sa njim?
Hej mama možda strepiš da li je živ? On je kriv
Samo je rekao ne postavljaj mi pitanja, ćuti i gledaj svoja posla, kaže on
Život je surov, svako piše svoja pravila i nema praštanja i nema milosti
Hej mama da li znaš šta radi tvoj sin?
Hej mama da li znaš ko je sada sa njim?
Hej mama možda strepiš da li je živ?
Hej mama, on je kriv, on je kriv, on je kriv
Nema milosti, neću ti praštati. Ima zakona, zakona jačega
Nema radosti, neću se smejati, nema ljubavi, nema ljubavi, nema ljubavi
Nije ni skrivao revolver ispod pazuha, nismo se nikad više smejali sa njim
Ljudi su šaputali, priče ispod pogleda, u pola glasa, mračne priče prošlosti
Hej mama da li... nema ljubavi
Samo je rekao ne postavljaj mi pitanja, ćuti i gledaj svoja posla, kaže on
Život je surov, svako piše svoja pravila i nema praštanja i nema milosti
HLADAN
Bla, bla, bla, bla, bla
Ljubav si prodala za kratko vreme, ostao je samo okvirt za prazan razgovor
Gladni smo sedeli u polumraku i večerali glupe reči o tome ko je kriv
Pričaj mi o sebi, pričaj mi šta misliš, pričaj mi o ljubavi
Hladan, ja samo želim da sam hladan, osećam se tako hladan u tvojim rukama
Vreme, vreme mi više nije problem, u stvari ne znam bolji način da ga potrošim
Dani su se pretvorili u sate, ni to mi više nije važno, sve sam ih zgazio
Pričaj mi o sebi... Hladan, ja samo želim da sam hladan
Osećam se tako hladan, hladan, hladan, hladan
HODAJ (Vrh)
Hodaj, hodaj, hodaj, walk...
Na vršcima prstiju, unoći bez meseca
Hodaj... Sa dahom u ušima
I srcem u petama, hodaj...
Kao žena na štiklama, take a walk on the wild side
I strojevim korakom, na granici ukusa
Hodaj... Sa parom tek stečenih
Glatkih nogu do pojasa, hodaj
I ritmom uzdaha, upulsu prolaznika
Hodaj... Biranim ulicama
U grbavim oblacima, Još krupnijim koracima
Na zvonkim jezicima, Hodaj...
IDEMO
Ona sanja da sam oprao ruke, da sam obrijan, da sam lep
Toplo jer na jastuku, u polusnu
Miriše na doručak, prijatan glas iz druge sobe se javlja
Kaže da je počelo, kaže da je počelo, idemo (počelo je)
Nismo znali da je kocka bačena, nismo znali da je srušen most
Reka blista ispod čizama, čista voda, malo krvava. Idemo!
Nismo znali da su sela spaljena. Nismo znali da je vatra greh
Naše ruke nisu vezane, naše ruke nisu bludnice. Idemo!
ISTINA MAŠINA (Vrh)
Neki čudni zvuci, muzika je more, dolaze iz sveta, realnog i tvojeg
Afrodita nisi, rođena si tu, ikonama raskoš, odnijela si svu
Ti si kao mašina, svemu tamniš sjaj, ljudima si strana, u lažima si kralj
Dolaziš i nestaješ, ako sam ti drag, dodirima svojim, ostavi mi trag
Ambrozijom svetom, napit' ćemo tijela, borit' se u strasti, radit' što si htijela
Ti si kao mašina, svemu tamniš sjaj, ljudima si strana, u lažima si kralj
Po tvojoj koži ostaviću trag, istinu o meni saznati ćeš sad...
I'VE ALWAYS LOVED YOU
Ti spavaš na leđima mazge, redenik bljeska u moru peska
Kamen kvrca pod kopitom, grlo je suvo i sunce svrdla
Ti visiš u mraku, i vetar ti mrsi krvlju ulepljenu kosu
Prometej čuči na ramenu, i kljuje plave beonjače
Sediš u sobi i slušaš zvuke iz kupatila
Gde tvoj otac pere kvrgave, ogromne ruke
I frkće na vodu, što mu pljuska u lice
Gledaš u oči žene, što vrišti pod tobom
U šumi, u obliku pare, koja šišti iz vašeg daha
Stenješ od uboda stotine malih igala, koje štipaju napuklu kičmu
Pod teretom vreće i mirisom kafe i soli, trgaš zubima vruće meso
Vrišti u pijanom strahu,
Od smrti, od noža, od svetla, od mraka, od sreće, od bola, od sebe
Kraj sebe, I'll always love you...
IZNAD GRADA (Vrh)
Pojeli smo svako zrno, celu noć strpali u nedra
Popili smo sve do kapi, suve usne duvaju u jedra
Putujemo iznad grada, grad se smeje, gleda na nas
Bežimo u novo jutro, iznad grada, ispod nas
Spojili smo dlan i dlan, promenili noć za nas
Ne gubimo dah, ne gubimo dah, mala deca ne poznaju strah
Putujemo iznad grada... Iznad grada...
JADRANSKO MORE
Zašto se ne javiš? Zašto nam ne pišeš?
Gde li si, kako si? S kim li se vucaraš?
Ovde je hladno, ovde je zima, ovde je mrak
Ja nemam posla i nemam s kim da spavam
Ovde je hladno, ovde je zima, ovde je mrak
Ja nemam gde da spavam, ja nemam gde da spavam
Vodi me na Jadransko more 2x Ja volim Jadransko more
Tamo gde talasi zovu bela jedra, bela jedra
Zašto si ostao? Zašto se ne javiš? Ovde te trebamo, ovde te čekamo
Tamo je zima, tamo je hladno, tamo je mrak
Niko nema posla i nemirno se spava
Tamo je zima, tamo je hladno, tamo je mrak
Tamo nemam gde da spavam, ja nemam gde da spavam
Vodi me na Jadransko more 2x Ja volim Jadransko more...
JA ZNAM (Vrh)
Ja imam dobre uslove za život toplu sobu, supu i toplu odeću za zimu
Ja imam sve pogodnosti za procvat
U renesansu mog duha su bačena prevelika sredstva
Ja znam, ima malo ljudi koje
Ja znam, ima malo ljudi koje...
Ja imam vrlo zdrave prednje zube
Svaki dan sam pozvan da snimam za poneku reklamu
Ja znam sve što boli druge ljude
Ja razumem svaki trepet ljudskog napaćenog bića
JESEN
Jesen u koži, dolazi mi jesen, jesen u krznu, dolazi mi jesen
Mislim na voće i mislim na nju, mislim na žuto, na hranu i buđ
Vidi da nije možda stigla jesen, traži i naći ćeš u sebi truo hrast
Gore u nama je bujica reči, dole u nama je jesenji strah
Jesen u koži, dolazi mi, jesen u krznu, dolazi mi
Jesen u krznu, dolazi mi, jesen u koži, dolazi mi
Strah...
JUST LET ME PLAY SOME MODERN R'N'R MUSIC
Just let me hear some modern 3x
Zaboravi prošlost, zaboravi strah, zaboravi osjećaj vezan za bolni stomak
I kada radiš nemoj hvatati na staru slavu, kada misliš nasloni se na svoju glavu
Zaboravi prošlost, zaboravi strah. Nemoj da tražiš bilo bi previše
Svima je hrana ušla na pupak. I kada jedeš nemoj progutati svoje prste
I kada ljubiš pazi to su možda tvoje usne. Seti se s kim si, seti se gde
Nije sad vreme k'o pre, Ovo je vreme za promene
Zaboravi prošlost i javi, imali promene u tvojoj glavi
Svi su te učili isto, mi živimo prokleto čisto
Mi smo oduvek bili u pravu, u pravu, u pravu. Just let me play some modern
Dosta smo bili hrana za lopove, dosta smo pili iz iste čaše
Groznica nas izjeda u uglu usta i srca su nam ostala na kraju pusta
Seti se s kim si, seti se gde
Nije sad vreme k'o pre...
Rock 'n' roll music
KAD KRENEM KA (Vrh)
Kad krenem ka... Da idem na...
Ja pitam za... Da se vidim sa...
Pa čekam da u... I mislim da je...
Kažu da, ne prepoznaju me
KAO DA JE BILO NEKAD
I kao da je bilo nekad, i kao da je bilo tu
Pod velikim svetlim suncem, pod velikim svetlim svodom
Ručali smo meso, glodali smo kosti dobrih životinja
Mi imamo snage, mi imamo snage za još dan
Mi menjamo dan za noć, mi menjamo noć za dan...
Prolaze brodovi, trube u čast, zvone na uzbunu
Deca uče da plaču, deca uče da poznaju svoj glas
U toplim jaslama, u hladu bora pod zidom čempresa
Mi menjamo našu noć, za neki tuđi dan, za neki tuđi dan
Mi menjamo dan za noć, mi menjamo noć za dan
Prolaze brodovi, trube u čast, zvone na uzbunu
Deca uče da plaču...
KARAVAN (Vrh)
Ti budan spavaš, listaš snove kao stranice knjige
Tvoja je glava, teška kao nakovanj i puna briga
Neću te moliti ustaj, budi se, ustaj, budi se
Neću te čekati, neću tvoje teške ruke oko moga vrata
Noćas je mesec, opet crven, mlad i ljut
Mi smo na putu, mi pravimo put
Nemamo vremena, nemamo razloga
Da stanemo ovde i sačekamo dan
Pseće oči u tami, ove šare, ove šape su ruke
Prekidaj lanac, zaurlaj na oblak koji sakriva mesec
Neću te buditi. Oslobodi se, oslobodi se
Neću te čekati, neću tvoje teške šape oko moga vrata
Noćas je mesec...
KRUG
Ovaj krug sam smislio, ovaj krug sam stvorio
Ovaj krug sam razbio, u vetar rasuo
Vetar misli, vetar zna, sve što znamo ti i ja
On me voli, on me nosi, on me razbija, aha, mmm...
Kao da sam umoran, i kao da sam star
Kao da je dosadno, i suviše da znam
Ovaj krug sam skupio, i opet sklopio
On me voli, on me nosi, o n mi oprašta, aha, mmm...
Kao ne, i kao da, kao zabrana, i kao dozvola
Kao ne, ne, ne, i kao da, da, da, kao zabava i kao dosada
LJUBAV (Vrh)
Ja sam oduvek spavao, s tvojim imenom na usnama
Ti si oduvek spavala, s mojim imenom na usnama
I kud god krenem, tvoja je ruka u mojoj ruci
I kada želim nešto da kažem, ja kažem mi
Ljubav, ljubav, ljubav, ah ljubav
I svi moji drugovi su odavno, i tvoji drugovi
Dvojinu su stari Sloveni, imali u rečniku
I kada želim da kažem ja, ja kažem mi
I kada mislim o sebi, ustvari mislim o nama
Ljubav, ljubav, ljubav, ljubav
Kako vreme nam prolazi, da, vreme nam prolazi brzo
I dani i noći su slonovi, na indijskom crtežu
I boli i boli i boli i boli boli nas ljubav i boli i boli nas ljubav boli nas ljubav
Ljubav, ljubav, ljubav, ljubav
Polako dosada mrsi nam kosu i prlja nam ruke
Polako dosada pravi nam bore, od lažnoga smeha
I naše reči od milja su navika, i naša imena od milja su navika
Boli nas ljubav, ljubav...
LJUDI IZ GRADOVA (Vrh)
Priđi bliže i pogledaj dobro, kuda vode ovi tragovi
Tamo svetla gore u noći, i ta su svetla naši gradovi
Svako svetlo je jedan stan, u stanu krevet, sto i stolice
Plavo svetlo preko plavih lica, i plavi svet iz plave kutije
O, ljudi iz gradova, o, ljudi iz gradova
Da li možeš prepoznati govor, govor ljudi iz gradova
Da li možeš prepoznati lica, lica ljudi iz gradova
Mi smo snažni, mi smo jak, ljudi iz gradova...
Prvi dan smo sedeli, i prvi dan je prošao kraj nas
Drugi dan smo sedeli i čekali, i drugi dan je prošao kraj nas
Treći dan smo pružali ruke, i treći dan je prošao kraj nas
Peti dan sme sedeli i čekali, i plakali i sedeli i čekali i plakali
O, ljudi iz gradova 2x
METAK (Vrh)
Grad je pojeo srca
Grad je popio krv
Svi ovi garavi zalasci sunca
Koji mi prave rupu u grudima
Grad je pojeo ljude
Grad se širi u krug
Samo klizi klizi klizi
Klizi klizi klizi
Niz strme ulice
Ovaj put bi mogao trajati večno
Gledati, upijati, graditi, razbijati
Ovaj put bi mogao trajati večno
Jahati sa sudbinom, jahati sa sudbinom
Metak me neće
Metak mene neće
Ja sam dete planete
Ja se osećam velikim
Dok spavam ovde pod mostom
Dok jedem đubre sa kontejnera
Ja sam građanin sveta
Ja kupujem zaborav
Brzo brzo brzo
Brzo brzo brzo
U grotlo svemira
MODRO I ZELENO
Kako te zamišljam, kako te zamišljam, beli hodnik i beli sto
Pleteš ruke od morskih trava, modro i zeleno, modro i zeleno
Teško primam promenu lica, U hodniku vremena
U naručju vremena, u naručju vremena
Kako da ostanem isti, kako da sačuvam sebe od promene
Samo putem promene
Mirno spavaš, pramen na licu ti izmami osmeh,
Opet i opet želim da vidim, unatrag, unatrag, unutrag
Vrati unatrag, Modro i zeleno, modro i zeleno, unaručju vremena...
Bolje da pričam o sebi, bolje da idem u nove promene
Samo putem promene
Kako te zamišljam, kako te zamišljam 2x
Hodaj, hodaj, hodaj, hodaj, hodaj, hodaj
Unutrag, unatrag, unatrag, vrati unatrag, modro i zeleno
NE (Vrh)
Ako si video sve, sve što sam video ja
Moraćeš sklopiti oči, poželeti da budu mrtve
Da li je kraj, da li je kraj? Meni je dosta, meni je dosta
Ja kažem ne, ne... Ne je sve što kažem ja
Ako si rekao sve, sve što sam rekao ja
Moraćeš sklopiti usne, poželeti da budu neme
Da li je kraj, da li je kraj? Meni je dosta, meni je dosta
Ja kažem ne, ne... Ne je sve što kažem ja
Gde je ono dete što u okrugu spava, kao jagnje, kao lane, kao ogromna glava
Kao uzdasi na obali pred zalazak sunca, kao riba na suvom, kao odgrizak uvca
Gde su oni zlobni što su kidali platna, ispod sena, ispod žita što su mrdali klatno
Samo ljubav nije prošla, samo ljubav još spava
Ispod nogu, ispod čizme kao teleća glava
Meni je dosta, meni je dosta, ja kažem ne, ne... Ne je sve što kažem ja, ne,ne
NEKO NAS POSMATRA
Uno, duo, tre, quatro.
Nisam sve izgubio, nešto sam i dobio
Nisam sve prokockao, nešto je i ostalo
Neko nas posmatra, neko nas stalno gleda 2x
Neko nas posmatra 2x
Nije sve izgorelo, nešto sam ugasio
Nisam sve izgubio, ipak sam se snašao
Neko nas posmatra, neko nas stalno gleda 2x
Neko nas posmatra 3x Neko nas stalno gleda...
NISAM MISLIO NA TO (Vrh)
Gledam tamnu vodu jezera, pesak na dnu
Mislim da znam njen mirisni dlan, tražim, molim, napadam
Gledam kroz zid domove ljudi, živim u gradu
Ulice zovu, ulice gore, plamenom s druge strane
Koliko dugo ne vidim izlaz, ne vidim kraj, koliko dugo, ne znam ni sam
Nisam mislio na to, nisam mislio na to...
Gledam iz mraka crnog Kašmira, oduzet sam
Njen napukli lak, na hladnim noktima
Odlazim sam, ostaju za mnom kosa i glas
Štit koji nosim, svetla neona, reči i slike u noći
Koliko dugo ne vidim izlaz, ne vidim kraj, koliko dugo, koliko dugo? Nisam mislio na to, nisam mislio na to...
Koliko dugo ne vidim izlaz, ne vidim kraj, koliko dugo, ne znam ni sam
I samo idem dalje, niz ulice
Nemam vremena da bih mislio na to
Nisam mislio na to, nisam mislio na to...
I samo idem dalje, i samo idem dalje. Nisam mislio na to
NOVAC U RUKAMA
Uvek sam želeo da osjetim dodir, novac u rukama
lepljiv od znoja i masan od krvi, novac u rukama
Voli me, ne voli me, novac u rukama
Kupi me, prodaj me, kupi me, prodaj me, novac u rukama
Velika, čista poslovna zgrada, novac u rukama
Prljavo đubre na izlazu grada, novac u rukama
Voli me, ne voli, novac u rukama, voli, ne voli...
OČI BOJE MEDA (Vrh)
Voda pada u tvoje oči boje meda
Ja sam dečak iz vode, imam trag pod levom miškom
Na tvoje usne boje mesa, spustit ću kap svoje vode,
Pustiću glas iz grla, Aj, aj, aj, aj, aj, aj
Tvoje usne na meni, tvoje ruke na meni
I guram nož među zube, i menjam oblik kao vidra
Nosim sablju oko bedra, skupljam znoj sa čela
Na tvoje usne boje mesa spustit ću kap svoje vode, aj, aj, aj, aj, aj...
ODGOVOR
Bolje da nisam saznao, bolje da nisam shvatio
Bolje da ne znam šta ti znače reči te
Reči su me zaprljale, reči što nose nevolje
Iskrenost nije pomogla, iskrenopst je zabolela
Bolje da nisam čuo izgovor za sve
Reči su me očarale, reči su me oslepele
Ne mogu da vidim, ne, ne, ne, ne
Odgovor je zakasnio, odgovor nije stigao
Odgovor nikad neće biti potreban
Reči su se izlizale, reči mi nisu pomogle
Ne želim da mislim, ne, ne, ne, ne
Reči su me očarale, reči su me oslepele
Ne mogu da vidim, ne, ne, ne ,ne
Bolje da nisam saznao, bolje da nisam shvatio...
OGLEDALO
Ko si ti?
Ko sam ja?
Kojem gradu pripadam?
Koju šizmu nastavljam?
Zašto pričam sa sobom sam?
Gde si ti?
Gde sam ja?
Da li svoju sudbu znam?
Pričati i strepeti
Da li ćes me prepoznati?
Ogledalo
Nisi sam, nisi sam
Tvoju senku nastavljam
Tvoje lice preklapam
Tvoje reči ponavljam
Smiri se, Saberi se
Budi isti kao pre
Takav kakvog dobro znam
Bistar jak i siguran
Ogledalo
OLOVNE GODINE (Vrh)
Ja sam čovek što radi, i čita novine
I prati naslove, i stalne rubrike
Ja mislim nogama, ja mislim rukama
I tražim ušima, i čekam grudima
Grebem leđima, naslon stolice
Vlažnim prstima, olovne stranice, olovne godine
Moje vreme do sada, moje vreme od sada
Uvek isto vreme, uvek isto moje
Bacam pogled na sat, koža, čelik i hrom
Kakva postoji veza, koža, čelik i hrom
Pitaš koliko dugo, hiljadu godina
Otvori vrata, otkopčaj me
ONA I ON I ON I JA
Rasli smo na ničijoj zemlji, surovo sunce iznad nas
Živimo u tuđoj kući, ona i on i on i ja
Budim se u zoru, tu je početak, tu je i kraj
Mi smo na granici, i nema povratka
Mi smo na granici, i snaga otiče
Ljudi me vole kada ih sanjam. Ljudi me vole, običan dan
Hodamo po toploj zemlji ona i on i on i ja
Budim se i ne znam, gde je početak, gde je kraj
Mi smo na granici i nema povratka
Mi smo na granici i snaga otiče
Kap po kap. Budim se i ne znam, gde je početak, gde je kraj
Mi smo na granici i nema povratka
Mi smo na granici, i snaga otiče
Kap po kap, u nepovrat
ONA MI JE REKLA (Vrh)
Ona mi je rekla: Gde se skrivaš? Želela bi da me opet vidi
Ona mi je rekla: Ja te vidim, ali za nju više ne postojim
Ona mi je rekla: Zašto ćutiš? Želela bi nešto da joj kažem
Ona mi je rekla: Mičeš usne, ali ipak ne čujem ni glasa
Ona mi je rekla: Tebe nema nikad nisi bio, nisi bio stvaran
Ona mi je rekla: Vrlo čudno, utom pesku ja ne ostavljam traga
Ona mi je rekla: Da li sanjam? Njene ruke prolaze kroz mene
Ona mi je rekla: Tebe nema. Nikad nisi bio, Nisi bio stvaran
Ona mi je rekla: Tebe nema. Nikad nisi bio, Nikad nisi bio stvaran.
PAR GODINA ZA NAS
Moj prijatelj i ja, sedimo na klupi i gledamo zvezde,
Slušamo vesti, što su upravo stigle
Kažu da imamo, još samo par godina za nas
Imali smo igračke i živeli smo sve
Sve one igre na sreću, one igre za ljude
Što je smislio neko, pre samo par godina za nas
Da li znaš kako želim da te nađem, da li znam sve šta trebam da znam
Voli me kako nikad nisi volela
Živimo u pričama, branimo se, hodamo i slavimo
Neke bezvezne stvari, neke bezvezne priče
Što je smislio neko, u samo par godina za nas
Nisu dovoljne reči, samo obične reči
Da me vrate u život, nije dovoljan dodir
Ni da znam da te imam, još samo par godina za nas
Da li znaš kako želim da te nađem...
Raste kao nada, kao more, kao govor, kao pokret, kao zora
Kao dete, kao krv, kao želja među nama
Raste kao bol i grize sve pred našim očima
Voli me onako kako nikad nisi volela 2x Voli me...
PLATFORME (Vrh)
Večeras u devet, ulici kod mosta
Taksi tu ne prolazi, niko nas ne vidi
Poverljiva skripta, treba ih predati
Ja osećam se dobro, novine na asfaltu
Tvoje mokro lice, njihova suva skripta
Mi pravimo film, i sutradan ujutro
Bunilo mi u glavi, danas je utorak
Ja nemam više druga, betonski pastir
Čuva svoju ogradu, a velegrad ga zove na svoje visoke platforme.
PONOS
Bolje je da me ne znaš, bolje da sam ti stran
Ne bi mogla da zatvoriš usta od želje da pobegneš glavom bez obzira
Treba da shvatiš, svako ima svoj put
Svako je čudo na svoj način, svako je strejt i svako je glup i tup
Budi mi dobra, nemoj praviti pakosti, budi ono što ne voliš biti
Samo još danas, danas smo sami ja i ti
Nećeš moći da stigneš, ove godine porozne
Ali nemoj da brineš, ponos ostaje, ponos ostaje
Mogla bi reći, ova veza je prevara. Jedno govorim, drugo radim
Tu sam na tren, a posle još ko zna kad
Ne znaš da sanjaš, ne znaš pravila ludosti
Svako je čudan na svoj način, svako je strejt, svako govori gluposti
Budi mi dobra, nemoj praviti pakosti, budi ono što ne voliš biti
Samo još danas, danas smo sami ja i ti
Nećeš moći da stigneš, ove godine porozne
Ali nemoj da brineš, ponos ostaje, ponos ostaje
PORED MENE (Vrh)
U sumrak otežaju senke, i plaze nam po licima
Sjaj u očima je, dubok i nestvaran
Putujemo rečima, i razmišljamo koracima ti i ja, ti i ja
U sumrak tvoje hladne ruke, me miluju po grudima
Zaboravljam, zaboravljam
Da samo ti znaš, koliko mnogo ih ima
Samo ti znaš, koliko mnogo ih ima
Pored mene, budi pored mene, pored mene, budi pored mene
U sumrak znam da znaš da znam, sve o nevažnim stvarima
Iza brda je polje, iza polja je šuma, iza šume je kuća, iza kuće je put
Koji vodi, koji vodi, koji vodi, koji vodi do tebe
Jer samo ti znaš, koliko mnogo ih ima
Pored mene, budi pored mene, pored mene, budi pored mene...
U sumrak tvoje hladne ruke, me miluju po grudima, zaboravljam
Pored mene, budi pored mene...
PRAIA DO VENTU ETERNU (Vrh)
Praia do ventu eternu
Praia do ventu eternu
What could I say about radical way?
PRVI I POSLEDNJI DAN
Mislim na korak, koji je najteži, kada je najlakši
Koji vodi do onog pravog, jedinog, istinskog
U meni zveckaju srebrne pare, jer danas je nalik na praznik
Na proljeće, na svečanost. Zar je to samo laž? Zar je to prevara?
Mislim na prvi i poslednji dan
Mislim na prvi i poslednji odgovor, koji ću dobiti, ako se potrudim
Ako se mnogo i crveno potrudim, na ovaj dan
Dok ležimo na leđima, i gledamo bele oblake na nebu
U proleće, na Đurđevdan. Zar je to samo laž? Zar je to prevara?
Mislim na prvi i poslednji dan... Ovo je prvi i poslednji dan
RADOSTAN DAN (Vrh)
Kakav radostan dan, crnci pjevaju aleluja
Kakav radostan dan, ptice pjevaju aleluja
Ti imaš svoj strah od sebe, ti imaš svoj struk
On je vol vehr mour..., Ti si volela moj Weltschmertz...
Kakav radostan dan, ti imaš svoj strah od sebe
Kakav radostan dan, On je vol vehr mour...
Ti si volela moj Weltschmertz...
RUKE
Misli na ruke kao vesnike bure, voli svaki prst ponaosob
Opipaj nabor na svilenoj suknji, i zaparaj noktom do bola
Seti se dana kad su ulične tuče, bile ispit za dečaštvo
Opiši mi reči koje jačaju ruke, crtaj: Konan, zmaj, JNA
SARAJEVO (Vrh)
Sarajevo. kristalna sećanja, Sarajevo od blata i snega
Otari mi inje sa očiju i čela, Izađi iz mene, izađi iz mene
Pusti oči da vide još ovaj put, pusti uši da čuju još ovaj put, Sarajevo
Sarajevo, kristal u sećanja...
SIGURAN
Siguran sam, ili samo mislim da sam siguran
Staklenim nogama, ovo je hod po tankoj žici
Maskiran sam, ili samo mislim da sam maskiran
Pod ovim bojama, govorim samo reči što me kriju
Sastaviću krajeve, iscepane poruke
Tragove pod prozorom i obale pod jastukom, kao u snu...
Oprezan sam, tvoje oči gledaju u moj dlan
Ti ne znaš ko sam ja, ja ne znam ko bih mogao biti
Pokušaj saznati, ni iz čega sklopiti
Podigni zavesu, pokaži sve što misliš da krijem
Sastaviću krajeve, iscepane poruke...
SINHRO (Vrh)
Promeniću svet do kraja pesme, igraću pijani ples u ritmu vetra
Pustiću sunce da topi ljubav, između sveta, daleko od nas
Došao sam da te nosim, da se ne bojiš
Da ne govoriš nema me, da zatvoriš oči
Da ne zaboraviš reč po reč, došao sam da te nosim
U kuće mojih predaka, da ti pričam da noći nema
Da odustaneš, da želja je, glad je vatra
Promeniću jezik, pokret, telo, govoriću reči, tuđe pesme
Došao sam da ti kažem čuvaj me, moj korak je moje ime, čuvaj me
Došao sam da te nosim, da se ne bojiš
Da ne govoriš nema me, da zatvoriš oči
Da ne zaboraviš reč po reč, došao sam da te nosim
U kuće mojih predaka, da ti pričam da noći nema
Da odustaneš, da želja je, glad je vatra
Došao sam da te nosim, u kuće mojih predaka
Da ti pričam da noći nema, da odustaneš
Došao sam da te nosim, da se ne bojiš
Da ne govoriš nema me, da zatvoriš oči, da ne zaboraviš reč po reč
7 DANA
Sedam dana sam, i gore i dole, potraži me
I sedam dana sam, nađi i stavi, pokaži me
Nek' boli dok boli, rukama stegni kožu svoju
Podamnom zategni strah, noktima pucaj u znoju
Još ovaj put dok traži i zove, zakloniću
Još neki put dok zrači i moli, poklonit ću
Drži mene, voli mene uzmi moj šakom vlažni, grli vrat
I sačuvaj vreme, i seme za mene bio bih tvoj brat, ti si moj brat
Slomi se, o, skloni se, slomi se, skloni se, slomi se, o, skloni se
Od sebe...
I sedam dana sam,i dole i gore...
Skloni se, o, slomi se, skloni se, slomi se, skloni se, o, slomi se
Od mene...
Sedam dana sam, potraži me, potraži me
SOBA (Vrh)
U praznoj sobi nema vrata, tragovi zuba na prstima
I lampa svetli žute parole, reči dosade i reči porozne
Hrana je dobro u meni i tebi, mleko u čaši i kolač na usni
Probudi me, probudi me
U praznoj sobi nečije stvari, prljava ljubav u mrljama
Popodne zrači topao miris, miris dosade i reči dosade
Hrana je dobro u meni i tebi, mleko u čaši i kolač na usni
Probudi me, probudi me, poljubi me, poljubi me
SRCE
Nije dotakla ništa što bi moglo da boli, njene ruke su bele kao led
Njene misli su čiste, ona misli da voli, ona veruje, veruje
Neće doći na jesen, kada opada lišće, neće doći u zimu kad je sneg
Nije imala razlog, nije imala kada, da ostane, da ostane kraj mene
Da li da verujem u to? Da li da verujem u to?
Nisam rekao ništa što bi moglo da znači, nisam našao onu pravu reč
Koja može da veže, koja može da boli, kojoj verujem, verujem
Neće doći na jesen, kada opada lišće, neće doći u zimu kad je sneg
Nije imala razlog, nije imala kada, da ostane, da ostane kraj mene
Da li da verujem u to? Da li da verujem u to?...
STVARAN SVET OKO MENE (Vrh)
Bistar dan, kao planinska reka
Kao pušten sa lanca, kao lakši od vode
Pružam ruke, dodirujem stvari
To je poseban obred, i postajem siguran da
To je stvaran svet oko mene...
Potpuno svestan da prolazi vreme
Kao padanje peska, kao mreškanje vode
Zatvaram oči, i gledam unutra
Moje sumnje su glupe, i postajem siguran da
To je stvaran svet u meni, samo čekam da prođe...
Gurni me blago da se vratim u stanje
Koje podstiče krv da se popne u obraz
I sjuri u glavu kao metak u čelo
Jer ishod je isti i postajem siguran da
To je stvaran svet oko mene, samo čekam da prođe...
SVETILIŠTE
Boja njihove odeće je bledela od crne ka beloj
To je mesto postalo svetilište. Dok su prvih godina
Porodice dolazile u crnini, kasnije je boja njihove odeće
Osvetljavala, oživljavala. Prvi nagoveštaji
Tople crvene i žute, kao hodoćašće
Sa generacijama koje dolaze igranje po travi u proleće
Sa loptama, magično privučeni baš tim
Neuglednim delom ceste, posle podneva ozenelenih lipa
I miris tišine. Tiho, tiho uz ciku dece i šetnju roditelja
Pravi razlog postade nevažan,
Uspomena se pretvarala, u nesvesno privlačenje tom kraju
TATOO (Vrh)
Hoću da zaboravim, ovaj dan i prošli dan
Postajem ravnodušan, posmatram se iznutra
Potreban je podsticaj, prazan sam i umoran
Želim da sam tamo gde, je lako reći dobro je
Tatoo, ruže na grudima, tatoo, na maljavim
Laž i mimikrija, tatoo, jako dobar tatoo
Dobro sam se sakrio, ne možeš me pronaći
Ne možeš me dotaći, ne možeš me doseći
Hoću da zaboravim, ovaj dan i prošli dan
Postajem ravnodušan, Posmatram se iznutra. Tatoo, ruže na...
TI SI SAV MOJ BOL
Razmičeš zavese,gledaš obećani grad svetla se pale i tinja želja u tebi
Još uvek ti đavoli vire iz rukava, i svaki nokat krije otrov ljubavi
Ti si sav moj bol, ti si sav moj bol
Ispituješ zaborav, obaraš alibi, i biraš ulogu kao haljinu za veče
U prolazu me dotakne miris noći i kaže, Probudi se, pokreni se...
Ti si sav moj bol, Ti si sav moj bol
TONEMO (Vrh)
Prošli smo prve dane čuđenja, prošli smo prve dane gledanja
Ja nisam tu, ja nisam tamo ni tu
Dok pijem sok iz tvojih očiju, dok ližem so sa tvojih prstiju
Ja nisam tu, ja nisam tamo ni tu
Tonemo, tonemo...
Prošli smo prve dane laganja, prošli smo prve dane kajanja
Ja nisam tu, Ja nisam tamo ni tu
Ne, dane nisu dugo čekali, Dani su bežali, i puzali i lebdeli
Ja nisam tu, ja nisam tamo ni tu
TO SAM JA
To sam ja, to sam ja, to sam ja, u rupi bez dna
Mokar sam od tebe, mokar od praštanja
Ona zna, ona zna, ona zna, ona uvek zna
Oblik mojih ruku, oblik mojih pitanja
I svaki put kad krenem, uneki novi opasan grad
Nailazim na sebe, to sam ja, to sam ja, to sam ja
I svaki put kad krenem, i iznova osjetim glad
Nailazim na sebe, to sam ja, to sam ja, to sam ja
I svaki put kad krenem, to sam ja.....
TREBA DA SE ČISTI (Vrh)
Treba da se radi, fabrikama
Treba da se hoda, ulicama
Treba da se trči, parkovima
Treba da se spava, krevetima
Treba da se čisti, treba da se čisti, treba da se čisti...
UMORNA
Umor je duboko u meni, riba u vodi, podrum u kući
Umor je na rubu usne, reč upućena nekom k'o odlazi, nekom k'o odlazi
Vodi me, vodi me, vodi me na vodu 2x
Zar ne vidiš da mi se oči sklapaju? 2x
Odmori me, zatvori me, zamotaj me, umotaj me
Poklopi me, odloži me, udahni me, izdahni me
Popusti me, otpusti me, ponesi me, odnesi me
Položi me, ostavi me, ostavi me
Zar ne vidiš da mi se oči sklapaju? 2x
VODA (Vrh)
Pusti neka voda nosi u zaborav...
Obale su prazne kao pustinja, i samo ljudi što pogledom prate
Šta nosi matica, oči su nam prazne kao pustinja
I ugriz na usni što kaže, tu je nekad bio okean
Daleki gradovi na vodi, kao brodovi na vodi
Ti znaš, ti znaš, voda nosi sve
Pusti neka voda nosi u zaborav... 2x
Obale su prazne kao pustinja i samo ljudi što pogledom prate
Šta nosi matica
Daleki gradovi na vodi...
VRT
Pobegli su svi u grad, ulice su pune, autobusi
Moj telefon zvoni, zvoni..., samo traže, samo beže
Sve im je teže, sve im je teže
Pobegli su svi u sobe, kupili po jedan loz
Čekaju, čitaju, čude se i gube,gube... Samo traže, samo beže
Sve im je teže, Sve im je teže
Nauči me kako da uredim vrt
Ja moram da imam svoj sopstveni vrt
Pobegli su svi u sebe, ulice su pune, autobusi
Moj telefon zvoni, zvoni... Samo traže, samo beže
Sve im je teže, sve im je teže
Odmori se, odmori se...
ZABORAVI OVAJ GRAD (Vrh)
Jedan dan za jednu vožnju, jedna kola, jedan grad
Jedan list u jednoj lokvi, jedan pogled preko senke
Jednog skoka lakog tela, žene mojih ruku
Jedan pucanj i prasak stakla, pad u jednom letu
Freeze frame, freeze frame
Da zaboravi ovaj grad, zaboravi ovaj grad, poleti i leti...
Jedan dodir jedne ruke, druge žene koju znam
Njeno lice toplih senki, naše vreme, tok života
Ovog sata, ovog trena, vidim znam
Uvek isti, uvek ja, čovek stalnih navika
Ne želim, ne želim, ne želim da, da
Da zaboravi ovaj grad, zaboravi ovaj grad..., ne želim, ne želim...
ZABRANJUJEM
Ovo je noć koja kupa se u svetlu
Na podlozi tamnoj blistaju naše oči
Ovo je noć koja miriše na istinu
Kada kažem kako sam bio naivan
Zabranjujem sve one zamke vaše podlosti
Zabranjujem da dodir zavisti i bolesti bude kraj
Ovo ne sme biti kraj 2x
Čuje se zvuk koji podseća na huk iz dubine šuma
Ruši se stablo, po stablo, po stablo, po stablo
Umire zid od plača, umire sam, umire beštija
Zabranjujem sve one zamke vaše podlosti...
ZAJEDNO (Vrh)
Ivan i Bojan, Mitar, Saša, Orhan, Nenad i Zoran, Dušan, Vojkan, ljuba
U prošlim danima osvojili smo ponos, u prošlim danima izgubili smo sve
Ostajem sam, ostajem sam u ovom gradu strahom zatrpan
Ovaj grad je nekad bacao svetla daleko, ovaj grad bi mogao bolje
Mi smo dozvolili da stvari odu predaleko
Ova je borba bila ispod časti, protiv razuma
U prošlim danima osvojili smo ponos, u prošlim danima izgubili smo sve,sve, sve
Dolazi dan, dolazi dan, dan koji čekam ovde zatrpan
Ovi ljudi su valjda zaslužili bolje, mi to možemo zajedno...
Our generation will have to repeat not only
For the words and acts of the children of darkness
But also for the fears and apathy of the children of light
ZEMLJA
Ovo je zemlja za nas, ovo je zemlja za sve naše ljude
Ovo je kuća za nas, ovo je kuća za svu našu decu
Pogledaj me, o, pogledaj me očima deteta
U zemlji vidim spas, iz sna me budi glas koji prepoznajem
Dok grane miluju naša tela, dok senke prave pokrov za nas
Pogledaj me, o, pogledaj me očima deteta
Čujem vrati se, čujem ostani, čujem vrati se, dozvoli mi
Čujem vrati se, čujem ostani, čujem vrati se, oprosti mi
U svakom porazu, ja sam video deo slobode
I kad je gotovo, za mene znaj, tek tad je počelo
Pogledaj me, o, pogledaj me očima deteta
Čujem vrati se, čujem ostani, čujem vrati se, dozvoli mi
Čujem vrati se, čujem ostani, čujem vrati se, ne idi, ne idi, ne...
ZID
Poljubi prvo one nesrećne, pa onda smiri one nemirne
Lutkama sašij male haljine, i lovcima zategni lukove
Pronađi me, pronađi me, u sobi gde umire dan
U mojim hladnim, kišnim sobama, na zidu crtež crnog crva
Pogledaj zid, pogledaj zid, iz crnog, mrtvog, praznog mrtvila
Pronađi me, pronađi me, u sobi gde umire dan
Mi smo slobodni, mi smo slobodni
Ja sam rođen sasvim sam, rođen sasvim sam
Pomiri pse i mačke rečima, nahrani gladne svojim očima
Dodirni dlanom nedodirljive, i spasi nas neuhvatljive
Pronađi me, pronađi me, u sobi gde umire dan
Zajaši vetar prema brdima, u brdu kamen, so u nedrima
Pogledaj zid, pogledaj zid, na zidu senke naših godina
Pronađi me, pronađi me, u sobi gde umire dan
Mi smo slobodni, mi smo slobodni
Ja sam rođen sasvim sam, rođen sasvim sam
|
