Многи мисле да је Маги потајно одувијек била заљубљена у Фирчија. О њему не би пуно трошио ријечи. Скоро никад није био ту за њу, у најтежим тренуцима када би му се обраћала за помоћ ништа конкретно не би урадио. Знао је да пропада...
Ипак, тај исти Фирчи је имао довољно образа да објави њихов разговор за вријеме бомбардовања, док је он био у Америци. Не зато што је био у Америци, већ ради самог разговора. Да је Маги жива никад не би допустила да овакав један разговор исплива на површину, не ради ње, без обзира што је она овдје '' критична ''.
Транскрипт разговора( извињавам се што је у посту помјешана ћирилица и латиница, транскрип копирам јер је дугачак ):
M: Halo?
F: Halo!
M: Eee!
M: Pa gde si bre? Gde si ti?
F: Mago..
M: Da…?
F: Kako si Mago?
M: Pa nisam…
F: Nisi?
M:Nisam!
F: Pa budi!
M: A ti?
F: Pa ja sam ono..znas..
M: Hmmm?
F: Dobro sam koliko mogu da budem.
M: Ma daaaj.. Ti si musko u klimakterijumu!
M: Ti si ********
F: Da, da, da…
M: I?
F: Pa nista, poslednji put da sam se osecao dosta dobro, znaci svirao sam sa Ljubom..
M: A ma nemoj…?
F: Ma da..Bale, Ljuba Beske, ja i Drakula iz Staklenih perli..
M: Ma ajde…
F: Bend se zove Collateral damage!
F: I sad sviramo o5 u nedelju pa u petak sledeci..pa
M: Kako ti je *******
F: Mmmm?
M: Kako ti je*****
F: Samo sam cekao da to pitas! Pa isto, ali jos uvek me ne reaguje od pola ledja…
M: Jos kad bi sebe video s’ ledja!
F: Kazi o5?
M: Jos kad bi sebe video s’ ledja! Aha..pa normalno..
F: (smeh)
M: ‘Oce neko od vas dolaziti ovamo skoro? Nece?
F: Bas smo pricali Ljuba i ja neki dan o tome..Ne znam..Ljuba stalno nesto prica ‘oce nece…ja , ja necu sigurno.
M: Pa i ne treba!
F: Znas ono..
M: Nego kad Mora, mora…
M: Nemam nista…
F: Ajoooj…
M: Jooj…Pa dobro…mozes ostaviti posao i odma’ nazad
F: Pa da, napola poludeo
M: Ma ozbiljno, nemoj ni da mislis o tome! To su otprilike prvi znaci koji nisu dobro funkcionisali I sad cemo malo da jos prekrijemo granice..na ovaj ili onaj nacin. I ja se samo nadam da ces ti da sacuvas zivu glavu, I dosta dosta energije…da bude malo lepsa ova zajednicka stvarnost recimo..
F: (zvoni mu mob) : Hey I’m talking to Yugoslavia, can I call you back? Ook, bye..
F: Alo? Evo me..
M:
F:
M: Ee da nastavim gde sam stala…znas kako si blizu sad?
F: Pa da…
M: Ovde telefon susti kad ja krenem da..pa dobro to cu ja da ti kazem…ako mi treba nesto ili ako mi ne treba..
F: Znam..pa mislim, dobro od toga je sve pcocelo, znas?
M: Ne.
F: Pa ja znam!
M: Pa i ja znam da tebi verujem, a sad ostalo je samo da sviramo!
F: Nista drugo nemas na pameti, nista..ama bas nista!?
M: Verujem ti, samo da sviramo
F: Pa da ..meni je tol’ko dosta mi je svega..ono..ne znam…
M: Pa znam ali to nije greska, ovoga ili onoga, najteze mi je da nadjem para..Ovo para je bilo ne zbog para , nego zboga para, para…(smeh)
F: Aaaa…Upareno!
M: Upareno!
F: A, kapiram!
M: Da..
F: Pa mislim Hello?
M: Hello! Pa tebi je lakse, ti si decko..
F: Pa Magi je decko!
M: Naravno, jedini…Ej, ja cu da idem da rezem hartiju, aaaa I da vidim sliku!
F: Pa kad ces da dodjes o5?
M: Evo sad cu da ti kazem…
F: Samo nek ne bude ono..
M: Podne?
F: juce sam celu noc ostao budan da bi docekao 7 ujutro…
M: Mma daj…
F: Ne znam..
M: Ej!
F: Oj?
M: Ja bih samo htela..I dan danas mi se desi da vidim nasu staru sliku neku, u glavi, ili ovako, I onda vidim nesto sto nisam videla 10 godina!
F: Ma da..
M: Joooj..
M: Upravo sam nisam htela da ti kazem..e, odo’..
F: E, cekaj!
M: Sta je?
F: Gde ces, ja cu da ti kazem kad ces da ides!
M: Aha! Pa ja brinem kao po obicaju? Nema veze…
F: Ne treba da brines nista!
M: Kako da ne treba?
F: To je moj posao!
M: A jel?
F: Da.
M: Aha, a jeli?
F: Pa da..
M: A je li? Pa eto… (smeh)
F: (smeh)
M: Upravo pricam Vladimiru I ne znam da mu kazem koju tvoju sliku _____... ****ne da to cu posle, ne ja cu posle*****
F: Eelem nemojte,
M: Sta je?
F: Sto mrzim ovu jurnjavu…
M: Pa dobro…
F: gde sada mora da ide!?
M: ide da pokaze kako je slobi odsekao glavu na *******
F: Ono
M: za kompjuterski *****
F: Pa nek ti ostavi kljuceve
M: A jel? Ne moze… ne reci cu ti kad..kad…ovaj..u 3!
F:
M: Mm..pa onda
F: E..Boze
M: E, odjekujemo…E poslednji put sam svirala kad sam, kad sam…ee..vec sam dosadna sa pricom, jedan stari rastimovani koncertni klavir, a na videu su isli Live!U pompeji Flojdi ..Eto tako da sam svirala..
F: Au…!
M: E, stvarno, ‘oce biti na..ma ‘ocu samo uzivo, ma ovaj projekat za svetsko pozoriste, upravo to ukljucu ma to je kao da…da..uzivas u zivotu!
F: Znas sta?
M: Sta?
F: Sad imam toliko toga da ti kazem…al’ bi voleo svaki put kad se cujemo da se ima neki osecaj da se nesto desava..da se pomera…
M: Ja cu dobiti Meni srce upravo preskace..i ovaj kako god hoces..a ti znas koliko mozes…a ja..slicno..pa nista otici cu..
F: Ajde sutra, ‘oces sutra da se cujemo?
M: sta radis sutra? (smeh) Hocu , evo sad cu da ti kazem. ‘Ajde, samo reci.
F: Svejedno mi je, samo da ne moram da sam u 7 ujutro budan, znas?
M: Kazi “sad u petak”
F: U petak!!
Magi: (smeh)U petak E to ti je *pik*****, to ti je pik, tako da ces se bolje razumeti sa njim….ma ne..pa dobro mozemo sutra na 415-412, da nazoves kazes koje vreme I ja..da dosegnem niotkud
F: Kako? 415…
M: 412..
F: Gde je to?
M: Ne..
F: Kad je tamo zgodno?
M: Ne..
F: Mago!
M: Da?
F: Ti ostavi poruku u koliko sati da te zovem.
M: Vazi!
F: E, to nek nam bude plan, posto ima internet! Cisto da mi ostavi poruku.
M: Da, shvatam…
F: Ti zovi Firchija, kazi mu tol’ko I tol’ko sati, taj I taj broj, I onda on meni ostavi poruku, I ja te zovem, tako mozemo stalno da se cujemo!Dobro!
M: Sve cu ja to uraditi kad zavrsim sa *******...
F: Ok, ok…
M: Kako ti zvuci to ok?
Fk
Од оног што смо имали прије 30 година, данас немамо ни 10%. Музика много тога говори о друштву и стању у којем се налази. Говори о томе колико смо напредовали, односно назадовали.
У прошлим данима освојили смо понос, у прошлим данима изгубили смо све. Остајем сам, остајем сам...
П.с за мене један од најбољих инструментала на овој пјесми.
Та грешка може да ме кошта живота
И када мислм да је свега ми доста
Кад кренем да се хватам за земљу опет осећам глад
Глад ми отима додир, глад ми узима душу
...
Многим путевима је кренула. На неке не би кренули много већи и храбрији. Ипак она је знала да свијетлост не би знали да цијенимо, ако не знамо шта је тама. Дошла је до краја само једног пута. Најважнијег за њу.
''...Дешавале су ми се лепе ствари у животу; путовања, љубави... Једног дана, враћајући се кући авионом, гледала сам облаке испод себе и мислила да ћу, у животу, или тако лепо живети и лагати се или се нећу лагати. Онда сам се одлучила за ову другу варијанту. '' - Маги.
