'' Ја се зовем Маргита. Оно што се чује споља, чује се и изнутра. Живот дише мноме, ако тако може да се каже. Када не дише, онда ће се ваљда још нешто чути... ''
'' До тада никад нисам ни са ким свирала, јер знаш оно - свој сам човек, имам своју собу, свој клавир, могу и сама да свирам. Одједном је у ту рупу дотрчао Милан, зграбио бас и почели смо да свирамо заједно. И ето, тако је све почело ''
'' Неке жене у животу буду јако лепе када им се десе неке велике ствари, када роде бебу, када се супер нашминкају, када нађу прави посао, кад се удају за љубав свог живота, а Маргита је била најлепша када је свирала ''
Први дан смо седели и први дан је прошао крај нас
Други дан смо седели и чекали и други дан је прошао крај нас
Трећи дан смо пружали руке, и трећи дан је прошао крај нас..
Пети дан смо седели и чекали и плакали, седели и чекали и плакали...
Да, да. Пјесма је сјајна. Како за покретање масе и подизање енергије, тако и сам њен текст и значење.
Круг као круг, нема ни почетак ни крај. Тачније, не знамо гдје му је почетак а гдје крај. Свако има свој круг. Као што пјесма и каже, Милан би излазио повремено из тог свог круга, који га је чинио уморним... али када би изашао доживио би поновно разочарење. На крају, опет се враћа у свој круг, јер и ако су у њему само он и његови проблеми(пороци), схвата да је можда то и најбоље.
