Oplemenjivanje suncokreta

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Suncokret (Helianthus annuus L.) spada među četiri najvažnije uljane kulture u svetu. Tokom protekle dekade prinos i proizvodnja suncokreta u svetu porasli su za 70%, što je posledica optimizacije agrotehničkih mera, kao i stvaranja sve produktivnijih hibrida

Upotrebom klasičnih metoda oplemenjivanja, potrebno je najmanje deset generacija da bi se unele poželjne osobine. To je ponekad u neskladu sa brzim promenama u zahtevima tržišta. Pored toga, problem predstavlja i relativno uska genetska osnova gajenog suncokreta, što je posledica malog broja genotipova, koji se koriste kao početni materijal u oplemenjivanju i korišćenju citoplazmatske muške sterilnosti za proizvodnju semena. Svi sadašnji hibridi gajenog suncokreta bazirani su na istoj citoplazmi.

Pojava opasnih oboljenja, koja izazivaju Phomopsis i Sclerotinia sp, i povećani zahtevi industrije u pogledu kvaliteta doveli su do potrebe uvođenja novih genetskih svojstava u genom gajenog suncokreta. Biotehnologija, odnosno moderna kultura tkiva, biologija ćelije i molekularna biologija, pružaju moguć-nost proširenja genetske osnove gajenog suncokreta i stvaranja nove germplazme, bolje adaptirane na nove zahteve tržišta i proizvodnje.

Primenom biotehnoloških metoda u oplemenjivanju suncokreta u Laboratoriji za kulturu tkiva uljanih biljaka, Zavoda za uljane kulture, Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, već duže vreme bavi se dr Dragana Vasić, viši naučni saradnik. Njen boravak na Univerzitetu Paul Sabatier u Tuluzu, Francuska, Univerzitetu Cornell u SAD, kao i učešća na mnogobrojnim međunarodnim skupovima, doprineli su da savremena svetska dostignuća u ovoj oblasti približi i primeni kod nas. Stečena znanja dr Vasić je uspešno primenila, organizujući rad Laboratorije za kulturu tkiva u okviru Srpsko-kineskog oplemenjivačkog centra za suncokret u Kini.

- U procesu oplemenjivanja suncokreta potrebno je interesantne genotipove dovesti u homozigotno stanje, odnosno stvoriti inbred linije, koje se dalje koriste za proizvodnju hibrida. Ovaj proces obično traje od šest do osam godina. Proizvodnjom dvostrukih haploida moguće je dobiti potpuno homozigotan materijal u roku od par meseci do godinu dana.


Dr Slobodanka Pajević, vanredni profesor na Fiziologiji biljaka, Departman za biologiju i ekologiju Prirodno-matemačkog fakulteta u Novom Sadu
Dr Dragana Vasić, viši naučni saradnik u Laboratoriji za kulturu tkiva uljanih biljaka Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu



Divlje vrste suncokreta predstavljaju izvore genetske varijabilnosti za agronomski važna svojstva. U nekim slučajevima prenošenje ovih svojstava u genom gajenog suncokreta upotrebom konvencionalnih metoda je teško zbog visoke interspecies inkompatibilnosti. Kao sredstva za prevazilaženje ovog problema su kod suncokreta korišćeni kultura nezrelog embriona i fuzija protoplasta.

Jedna od metoda koje se koriste je i in vitro skrining. Podrazumeva određivanje reakcije ili otpornosti biljke na stres (napad bolesti, sušu, povećanu zaslanjenost) u in vitro uslovima.

U tu svrhu cele biljke, njihovi organi, kalusi ili protoplasti se gaje u prisustvu toksina patogena, aktivnih supstanci herbicida, povišene koncentracije NaCl ili izazivača zasušivanja.

Upotrebom genetskih transformacija, kontroverzne metode, koja se koristi u svetu, ali ne i kod nas, moguće je u gajeni suncokret uneti poželjne gene, koji se ne mogu naći kod njegovih divljih srodnika. Ovo se posebno odnosi na gene za otpornost prema pojedinim značajnim oboljenjima.

Genetske transformacije obuhvataju izolaciju, kloniranje i karakterizaciju gena iz različitih vrsta; kreiranje novih genetskih konstrukcija od sekvenci izolovanih iz biljnih ili životinjskih vrsta; kreiranje novih sekvenci mutagenezom dobijenih sekvenci i na kraju, transfer tih novih genetskih konstrukcija u genom biljke, tako da se omogući njihova ekspresija, kako bi biljci dali novo svojstvo - objašnjava dr Dragana Vasić.

Jedna od institucija sa kojima Laboratorija za kulturu tkiva uljanih biljaka sarađuje je PMF, Departman za biologiju i ekologiju u Novom Sadu. Dr Slobodanka Pajević, vanredni profesor na Fiziologiji biljaka, bavi se problemima mineralne ishrane, fotosinteze i ekologije. Između ostalog, u okviru projekta Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije, bavi se i istraživanjima vezanim za uticaj mineralne ishrane na rege-neraciju suncokreta u kulturi in vitro.


Izdanak suncokreta
Suncokret
u kulturi in vitro



- Cilj ovih istraživanja jeste da se izdvoji i odredi značaj genetske osnove u određivanju hemijskih i biohemijskih karakteristika kalusa, kao i da se utvrdi da li različiti zahtevi prema nutrijentima daju mogućnost da se speci-fičnom modifikacijom u sastavu podloge može ostvariti bolja i efikasnija regeneracija. To ima praktičan značaj, jer je gajeni suncokret biljna vrsta koja se odlikuje niskom regenerativnom sposobnošću. Sve ovo je važan segment u razvoju novih tehnologija gajenja suncokreta pri usmeravanju toka selekcije u željenom pravcu - zaključuje prof. dr Slobodanka Pajević.

Kao rezultat ove saradnje objavljeno je nekoliko naučnih radova u međunarodnim i domaćim časopisima, kao i veći broj saop-štenja na naučnim skupovima.

Biotehnološke metode pokazale su se kao efikasna sredstva za oplemenjivanje sunco-kreta, pogotovo u oblastima gde je klasično oplemenjivanje dostiglo svoje limite. Poseban napredak učinjen je u domenu molekularne biologije i genetskih transformacija. Ono što sprečava širu upotrebu ovih metoda jesu troškovi, kao i specifični uslovi potrebni za njihovu primenu.


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]