|
Ortopedi u vojnoj bolnici u Nišu? Beži odatle. Ozbiljno.
Pre 5-6 meseci sam bio tamo da mi pregledaju koleno, a po uputu iz regrutnog centra (zdravstveni pregled za procenjivanje sposobnosti služenja vojnog roka)... Zaprepastio sam se, majku mu, ko sve danas postaje lekar..!
Dvojica ortopeda su me, pre pregleda, poslala na Rentgen snimanje. Posle mnogo cimanja, udjoh ja u tu ordinaciju sve sa snimkom... A slušam, sve vreme pre nego da dodje moj red, kako pregledaju druge pacijente (bilo stare, bilo mlade, vojna lica ili civile) i kažem ćaletu, koji beše tamo sa mnom, da će ovi da me nabrzaka zajebu i pošalju nazad bez dobranog pregleda i sa pogrešnom dijagnozom. I tako i beše:
Srećom, samo jedan lik me je pregledao temeljito (i to onaj stariji, Crnogorac kome namerno neću pomenuti ime, iz više od jednog razloga; bež'te od njega); prvo mi je cimao koleno na sve proklete strane, a još stalno gledajući u slikoviti podsetnik za proceduru pregleda kolena u vidu postera na zidu, iako vrlo dobro znam da se to ne sme raditi, a i bolovi su mi to nagoveštavali u trenucima tegljenja mojih kostiju i ligamenata; naravno, rekao sam mu da preteruje i da je to za moje koleno užas. Pobunio se, čovek, i nastavio dalje kao što je i počeo. Jedino je lepo primetio da mi je butni mišić desne, povredjene noge znatno manji u obimu od onog u leve noge (4-5 cm).
Onda se je začudio što ne mogu da savijem koleno i rekao mi da se malo više potrudim. Naravno, posle prve povrede, te operacije i još 5 povreda posle toga, ne može se, nikako, zglob održati ni u približnom stanju u kojem je druga, zdrava noga - nisam mogao da savijem nogu do kraja, opet. Onda mi reče da stanem i da pokušam da čučnem, skroz savijajući koleno - a da sam i mogao to da uradim, prebacivanjem polovine od težine tela na nedovoljno zdravo koleno bi bez problema dovelo do ispadanja meniskusa i cepanja ligamenta... Logično, opet nisam mogao, a ovoga puta (zbog povećane ozbiljnosti situacije) ni hteo; čučnuo sam dokle sam mogao. Tad je lik provalio: ''Sve je to u tvojoj glavi. Kad bi se ti opustio, lako bi to savio.'' NISAM MOGAO DA POVERUJEM!
E tad mu rekoh (a namerno ćutah do tog trena) da studiram Medicinu i da znam šta mi je, ali isto tako mu zamerih to što nije dovoljno dobro pogledao istoriju bolesti koja se tiče povreda tog kolena.
Otad je vidno promenio pristup - sve polako, natenane, snizio čovek ton... Bacio je pogled na snimak i rekao da nema tu ničega tj. da je snimak u redu. Meni beše čudno, al' OK, nisam dosad imao Radiologiju, pa ne znam ni kako da stručno gledam snimak, a ni šta da tražim od detalja.
Kaže on meni da samo ojačam muskulaturu noge i da se malo promenim po pitanju ličnosti (nešto kao: ''Moraš da budeš mnogo tvrdji, oštriji sa ljudima, sutradan ćeš biti doktor''; rekoh sebi ''Jes, majke ti ga, još da budem takav kao ti''. Najpre sam Čovek, a onda tamo neki 'doktor'... a sa ljudima sam uvek bio strpljiv i dobar). Ja mu odgovorih kako posle imalo trčanja ili lakše aktivnosti koleno brzo otekne, a ponekad dobijem i izliv krvi (u koleno, zbog malih napuknuća ligamenta koji je bogato vaskularizovan).
On 'ladno reče da sad, ovde nemam otok i da delujem zdravo..!
Kako god - otad htedoh samo da što pre izadjem odatle. Predložio mi je status 'privremeno nesposoban za služenje vojnog roka (na dve godine)'.
Kasnije, kad sam se već vratio u regrutni centar i završio sve ostale zavrzlame oko papira i preglede (što ne beše lako jer sam poprilično bolešljiv), poslednje što treba da se uradi je overavanje od strane glavnog lekara, onog čije mišljenje može da pobije bilo čije drugo (u teoriji barem  ). To, srećom, beše jako fin čovek, a još i svojevrsni šaljivdžija; naravno, kad je bio ozbiljan, bio je ozbiljan.
On meni sve objasni - čudio se kako je ortoped mogao onako da postupi sa mnom, pogledao je Rtg snimak i samoinicijativno (pošto je u usputnom razgovoru čuo da sam medicinar) počeo da mi objašnjava šta sve tu nije u redu. Reče mi (i pokaza na snimku!) kako mi čašica nije na mestu, kako su mi ligamenti skraćeni zbog par cepanja, da mi je zglobna površina kostiju neravna itd. Zamerio mi je, s pravom, što se nisam više angažovao kući i u teretani - oko jačanja mišića butine (kvadriceps) i što sam se ugojio 20-tak kilograma (baš u periodu vezanih povreda i prikovanosti za krevet), ali je čovek bio apsolutno racionalan. Takvog, pak, lekara neću nikad zaboraviti (dr Petrović [MD])...
P.S. Žao mi je, Rastafarii, i zbog tvoje povrede i zbog toga što sam ti okupirao blog... No, ti samo javi kako si i šta je bilo na pravom pregledu. 
|
i to ortopeda - specijaliste za sportske povrede, ako me on ne opravi, niko nece... ali to tek sutra 