offline
- kindergirl
- Počasni građanin
- Pridružio: 02 Mar 2005
- Poruke: 901
|
Danse macabre
"A u toj istoj Irskoj, poslednjoj zemlji koja gleda kako se dan gasi, gde tmaste magle i ljubičaste tmine često moreplovcima zaklanjuju vidik, a sjaktave zvezde se u ponoć strmoglavljuju u ćutljivo, mračno more, rođen je jedan od najvećih literata koje je čovečanstvo ikad imalo.Džejms Džojs.Iako grad njegovog rođenja nije Dablin,već Retgar, Dablin će biti za njega večiti lavirint i kome se sve i svi sjedinjuju i duhovno i polno opšte, živi i mrtvi,ogledalo kao savršena camera obscura lovi i bogove i demone što lutaju izlokanim ulicama u kišna popodneva.Džojs će napuštati Dablin,ali Dablin nikad neće napustiti njega....
Džojs je čitao i proučavao svetsku kulturnu baštinu neumorno.Zapaljenje dužice koje je dobio,dovelo ga je do ivice slepila,ali zaroniti tako duboko u istinu sveta,suštinu iluzije koju obično nazivamo životom, ne može se učiniti nekažnjeno.Džojs je znao dvanaest jezika(...),a čitav će život živeti na ivici bede, iako će se njegova dela kasnije prevoditi na japanski i urdu.Ali, to će se dogoditi tek posle njegove smrti.Smrt prašta veličinu samo mrtvima.
...
Uliks je moderna verzija Odiseja, koja je i orgija i danse macabre i delirijum tremens, sve ono što je bio Džojsov život.Ovo delo, kao i nekoliko najvećih knjiga ljudske istorije, korespondira i sa Bogom koji je udaljen od nas, ali i sa Bogom u nama, sa Biblijom,Talmudom i Kabalom, dokazima da je Bog nekad bio na Zemlji i da smo govorili sa njim.I da on od nas nije okrenuo glavu.Džojsovo delo dokaz je da je tačan Pavićev postulat da se večnost, zapravo, nalazi iza nas.I da čovek nije pali anđeo "koji se seća Boga", već da svi mi tek treba da se rodimo i da je pokušaj tog pravog rođenja svrha našeg bitisanja ovde.
...
Džojs je učinio ono što treba da bude zadatak svakoga od nas, uprkos svemu, stvorio je iznova sopstveni svet."
*
Omaž Opsednutoj Vedrini
" Jedni su noći drugi zvezde
Svaka noć zapali svoju zvezdu
I igra crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezda ne izgori
Noći se zatim među sobom podele
Jedne budu zvezde
Druge ostanu noći
Opet svaka zapali svoju zvezdu
I igra crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezda ne izgori
Noć poslednja bude i zvezda i noć
Sama sebe zapali
Sama oko sebe crnu igru odigra."
(V.P)
"Liciderska gorčina beline Beča...Bio je mlad, lutao je od čoveka do čoveka, znači od poraza do poraza...poslednji nas ljudski poraz čeka u ogledalu, ali Popa će to saznati kasnije....
To je zato što je Popa naš prvi pesnik koji je više verovao u intuiciju jezika nego u sopstvenu.Tugu koja provejava iz njegovih stihova i metafizičku jezu koja povremeno savlada i nas i pesnika, kontroliše u njegovoj poeziji ritam."
*
Nebo u uskim ulicama
"Mi ne znamo odakle dolazimo i zašto smo ovde poslati, kao ni to da li je ova planeta vrsta zatvora ili čistilišta u kome se sad nalazimo.No, duboko ispod pokorice jave i sna, kad prsnu sumnjive koordinate realnog, svako od nas nosi sećanje na doba kad smo bili drugo,a jedan par rebara nam nedostaje, boli nas u hipnotičkom snu.Ta praznina, taj bolni hijatus žulja, jer kao da je to mesto gde su nam nekad bila krila.
...
Ko želi da svetu obznani sopstvene duševne kardiograme?
Bio je to Franc Kafka....
Kao Jevrejin, Kafka nije potpuno pripadao hrišćanskom svetu.Kao indiferentni Jevrejin-,a to je zapravo bio,-ne potpuno Jevrejima.Kao čovek koji govori nemački, ne potpuno Česima.Kao Čeh,ne potpuno Austriji.Kao službenik osiguranja radnika, ne potpuno građanstvu.Kao sin građanina ne potpuno radništvu.Ali ni birou nije pripadao jer je osećao da je pisac....
Za života, Kafka je objavio samo nekoliko novela i crtica."Ne želim da štampam dokaze svoje slabosti", govorio je, " a opet i nemam snage da uništim te dokaze svoje samoće....
Jednom kad se čitava ova civilizacija nekako okonča, ko god bude šetao po prahu i pepelu ove Pompeje, istinu o svima nama neće saznavati iz iskopina, kompjuterskih softvera i komadića keramičkih posuda u kojima je nekada šumno sanjarilo cveće.Istina o ovoj civilizaciji sažeta je u jednom romanu, Procesu."
odlomci iz knjige "Božanstveni Bezbožnici", Sanje Domazet
|
