Obožavam ovakve stvari. Sinoc sam dobila narukvice iz Budimpešte. I to ništa ne bi bilo čudno da ja takve iste nisam gledala u Beču. I recimo da sam htela da ih kupim, bili smo u Mariahilferstrasse u "Accessories" i htela sam i nisam da ih kupim. Ne zbog cene, nego jednostavno sam se premišljala i onda sam izašla, ne znam ni sama zašto. Inače imam običaj da uvek kupim nešto od nakita kad otputujem negde. I tako, zaboravila sam na te narukvice. Pre par dana ulazim sa drugaricom u istu prodavnicu u Knezu, piše veliki popust, gledamo, švrljamo i vidim te narukvice, koje btw nisu bile na popustu. I nasmejem se. Setim se Klimta, "Starbaksa", Muzejske četvrti i još nekih dragih mi fotki/uspomena.
Sinoc, jedna "moja"Ona se vratila iz Budimpešte. priča mi & priča kako je bilo. A ja volim Budimpeštu. Tamo se osećam kao kod kuće, samo mi je lepše. Volim da šetam pored Dunava,volim da se vozim onim malim turističkim brodićima, volim Parlament, široke ulice,Andraši bulevar, Opera house. Volim i to što sam samo sa njim tamo čekala prošlu novu, što smo u sobi proslavili, što ...
ma pričamo nas dve u glas,
jesi li prelazila most peške
jesi li bila u muzeju marcipana
jesi li ....uh, mnogo toga.
i onda mi poklanja te iste narukvice, kaže "ličile su na tebe".
e zbog ovakvih stvari nije bitno što ce ona možda otići možda da živi u Nemačku ili Australiju ili Budimpeštu. Zato što može bez problema da me prepozna u narukvici. i što me nosi u srcu bez obzira na neke kilometre, geografske širine & dužine.
eh...
Malena ,kako je ovo lepo što si napisala podsetilo me je na dane moje mladosti .Ja bejah jedne novogodišnje noći u nekom malom prelepom restoranu za doček nove godine tamo ah,davne 70 -te.Naravno društvance,čardaš,muzika ona prava,i tako dalje ma nemoram ja baš sada sve da vam napišem.A išlo se vozom.
Ostalo zapamćeno,nesećam se da sam često spominjala taj odlazak u Budimpeštu,mislim da nije bilo meni bliskih koje bi to zanimalo,a verujem da bi me gledali sa nevericom.
eh, "devojka sa cardas nogama", plesala & pevala na trgu te veceri, jela pacetinu, njihov specijalitet i saher tortu u "Zerbou", odakle nas skoro izbacili koliko su bili neljubazni & nestrpljivi, vozila se brodicem po Dunavu, pored Parlamenta...a to vase putovanje vozom je sigurno bilo romantichno, jos u ono vreme...
a tek Sent Andreja, to je posebna pricha...
mozda i okachim neku fotku kad stignem...
ei da, htela sam da ispricham javno kako sam dobila poruku od jedne druge nje, koju znam samo "virtuelno",a opet osecam da je znam u dushu, kako kaze chika Gibonni. Reche mi moja zelenooka devojka da je tu, da jos cita sta pisem iako su prosle godine, da me voli i pozdravlja iz Becha u kome nema trenutno snega,ali ima Starbaks i cinammon rolls, koje ce ona pojesti za mene. ..i tako, nema veze gde je ko, vazno je da je u srcu...
Imali smisla da se i dalje prisećam,ma nek vam bude,prepričavaćete valda nekada nekom,ili će biti malo sećanje.
Vesela beše ta Nova godina,hladna kao nikad,a mi u mini suknjicama crnim najlon čarapama naravno sa halterima Budimpešta sva u svetlu mostovi prelepi Dunav blago uzdiše valda se veseli i on .I još lakovane crne cipele crni kaput,dugačak šiven samo za mene.Ahaaa,sada sam vas već zainteresovala.Nismo se dugo zadržali posle ponoći pa kada si spomenula već one tortice,kornete,i ostale đakonije,otišli smo u obilazak poslastičarnama koje su i onda bile misaona imenica za nas jer je samo toga bilo u Budimu iPešti.
Šetali sve dok se nismo smrzli pa pobegosmo u divnu sobu hotela gde sam prvi put videla grejanje vode na gas u kupatilu
I nasmejem se. Setim se Klimta, "Starbaksa", Muzejske četvrti i još nekih dragih mi fotki/uspomena.
Volim da šetam pored Dunava,volim da se vozim onim malim turističkim brodićima, volim Parlament, široke ulice,Andraši bulevar, Opera house. Volim i to što sam samo sa njim tamo čekala prošlu novu, što smo u sobi proslavili, što ...
i što me nosi u srcu bez obzira na neke kilometre, geografske širine & dužine.
