Poslao: 20 Dec 2010 13:16
|
offline
- bocke
- Moderator foruma
- Glavni moderator Linux foruma
- Pridružio: 16 Dec 2005
- Poruke: 12514
- Gde živiš: Južni pol
|
Nešto se razmišljam... Fejsbuk ima 500 miliona korisnika. Recimo da jednog dana Fejsbuk propadne, da li će podaci tih 500 miliona korisnika biti prodati nekoj marketing agenciji, obaveštajnoj službi ili velikoj kompaniji? Ili recimo da neko (neki insajder, obaveštajna služba ili h4x0r) iskopira baze podataka Fejsbuka i odluči da ih proda? Koja bi bila cena tolike količine podataka?
|
|
|
|
Poslao: 20 Dec 2010 13:19
|
Citat:Статистика
* More than 500 million active users
* 50% of our active users log on to Facebook in any given day
* Average user has 130 friends
* People spend over 700 billion minutes per month on Facebook
Activity on Facebook
* There are over 900 million objects that people interact with (pages, groups, events and community pages)
* Average user is connected to 80 community pages, groups and events
* Average user creates 90 pieces of content each month
* More than 30 billion pieces of content (web links, news stories, blog posts, notes, photo albums, etc.) shared each month.
Global Reach
* More than 70 translations available on the site
* About 70% of Facebook users are outside the United States
* Over 300,000 users helped translate the site through the translations application
Platform
* More than 2.5 million developers and partners from more than 190 countries build with Facebook Platform
* People on Facebook install 20 million applications every day
* Every month, more than 250 million people engage with Facebook on external websites
* Since social plugins launched in April 2010, an average of 10,000 new websites integrate with Facebook every day
* More than two million websites have integrated with Facebook, including over 80 of comScore's U.S. Top 100 websites and over half of comScore's Global Top 100 websites
Mobile
* There are more than 200 million active users currently accessing Facebook through their mobile devices.
* People that use Facebook on their mobile devices are twice as active on Facebook than non-mobile users.
* There are more than 200 mobile operators in 60 countries working to deploy and promote Facebook mobile products
Izvor: http://www.facebook.com/press/info.php?statistics
|
|
Poslao: 20 Dec 2010 15:52
|
bocke ::Nešto se razmišljam... Fejsbuk ima 500 miliona korisnika. Recimo da jednog dana Fejsbuk propadne, da li će podaci tih 500 miliona korisnika biti prodati nekoj marketing agenciji, obaveštajnoj službi ili velikoj kompaniji? Ili recimo da neko (neki insajder, obaveštajna služba ili h4x0r) iskopira baze podataka Fejsbuka i odluči da ih proda? Koja bi bila cena tolike količine podataka?
Eh, drago mi je da neko razmislja i o ovome
|
|
Poslao: 20 Dec 2010 16:42
|
Palo mi napamet na koliko se načina mogu zloupotrebiti ovi podaci. Nije naivna stvar u pitanju. Ali bez brige, nisam postao paranoičan. Samo bih voleo da teorijski prodiskutujemo o onim lošijim stranama socijalnih servisa o kojima se retko govori.
Btw, meni je jasan Cloud hype, ali treba malo razmišljati i o potencijalnim opasnostima koje ovakav vid života/poslovanja/razonode donosi.
|
|
Poslao: 20 Dec 2010 16:46
|
Citat:Btw, meni je jasan Cloud hype, ali treba malo razmišljati i o potencijalnim opasnostima koje ovakav vid života/poslovanja/razonode donosi.
Koji vid opasnosti nosi? What's it about, tj. o kakvom se to sajtu radi?
|
|
|
|
Poslao: 20 Dec 2010 17:07
|
Red_star_girl ::Mcrule, what's funny, ispadoh glupa sto sam postavila pitanje ili sta?
Ok vidim da te iznervirala ona blog25 tamo u blogu "Memories" ali nema potrebe to prenositi ovde
|
|
Poslao: 20 Dec 2010 17:15
|
Citat:Ok vidim da te iznervirala ona blog25 tamo u blogu "Memories" ali nema potrebe to prenositi ovde
Nije stvar u tome, mogao bi da mi odgovoris na pitanje, nisam uopste nervozna, ma uopste.
|
|
Poslao: 20 Dec 2010 17:23
|
Da, da... Nisam objasnio šta je oblak.
Pre nego što prenesem neku suvoparnu definiciju da pokušam da objasnim kako ja shvatam oblak. Oblak je web. Cloud computing je tendencija preseljenja klasične upotrebe računara na web. U ovo spadaju kako socijalni servisi (twitter, facebook, myspace), tako i online aplikacije (Google docs, picnick, pixlr, Zoho, itd). Umesto na kompu, sve više podataka se seli na servere internet kompanija. Ali ovo, s druge strane, ubrzava komunikaciju i olakšava deljenje podataka sa familijom, prijateljima, poslovnim partnerima.
Nađoh citat na srpskom:
Citat:Računarski oblak (cloud computing) jeste koncept koji se promoviše poslednjih nekoliko godina i zasniva se na ideji da informacione tehnologije treba da budu tretirane kao usluga (poput električne energije, gasa i sl). Govori se o hostovanju softvera na internetu što za posledicu ima i to da koristite i zajednički hardver (memoriju, procesor) u nekom računarskom centru koji može biti u drugom gradu, državi pa i na drugom kontinentu.
Pristupom na server počinjete da koristite softver i hardver u onom kapacitetu koji vam je potreban da obavite željeni zadatak. Tako vaš računar može imati i slabije karakteristike, a preko interneta njime možete bez problema upravljati veoma zahtevnim programima i velikim dokumentima.
U čemu je problem. Naši podaci počinju da zavise od tih internet kompanija i šta će one uraditi sa njima. Takođe, ovi podaci predstavljaju blago za marketing i advertajzing kompanije, obaveštajne službe različitih država i velike kompanije. Tako bi, teorijski, naša služba bezbednosti mogla da, sa Facebook profila optuženog za neki manji ili veći zločin mogla da dobije veliki broj ličnih podataka, uključujući socijalne veze, emotivne odnose, interese, hobije i sl. Takođe, profil bi se mogao koristiti za kreiranje psihološkog profila optuženog. No, recimo da je ovo pozitivna stvar. Isto to bi mogle da urade i kompanije, pojedinici ili organizacije sa ne toliko dobrim namerama.
Sa istog linka:
Citat:Računarski oblak – sporno
Ako je zaista sve tako zašto onda računarski oblak izaziva dosta podozrenja kod teoretičara i upućenijih korisnika interneta? Problemi su bezbednost i privatnost podataka, problem je ono što se, takođe već godinama, ističe kao sporno – kome u konceptu oblaka pripadaju podaci i dokumenta koja ostavljate na internetu? Ne pripadaju više samo vama. Prelaskom na oblak čak i internet postaje nečiji.
Server koji se nalazi negde daleko od vaših očiju može iz bilo kog razloga biti isključen sa mreže (havarija, diverzija, itd), i vaši podaci biće izgubljeni (namerno ili slučajno). Internet tako može izgubiti na nezavisnosti, može preći u vlasništvo privatnih kompanija ili pod veću kontrolu vlasti.
Poznati su problemi sa privatnošću podataka na društvenim mrežama i u uslugama elektronske pošte a Google je kompanija koja po mnogima predstavlja najveću opasnost po slobodu otvorenog interneta. Oni su nedavno sa kompanijom Verizon objavili svoj plan koji se tumači kao stvaranje paralelnog, privatnog interneta. Tako kompanija koja je vlasnik sajtova kao što su YouTube, Facebook i Google može da ih prebaci na sopstvenu mrežu i korisnici bi bili primorani da joj se priključe ili da zaborave na sve svoje podatke i dokumenta na njima.
Citirani delovi preuzeti sa:
http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetalji.aspx?tekstid=1294
|
|