Sa dolaskom prvih toplih dana,tradicionalno,sedim na terasi i citam.Ali ,ne mogu da se koncentrisem,iako mi je habituacija vrlo bliska.
Elem,pogled mi skrece komsija,koji koristi dan bez padavina i ostalih vremenskih nepogoda,da sredi svoj vrt.Vrlo je sistematican i pedantan,zapazam.
Lezi potrbuske na ‘zelenoj travi doma svog’ i specijalnim makazama ravna zeleni tepih.
Imam utisak da smatra kako njegovu travu jako boli tretman kosilicom,stoga koristi delikatniji nacin obrade.Napravice Old Traford,ali po njemu nece setati zvezde prelaznih rokova.
Njegov vrt je mali,bez obzira na to koliko ga detaljno sredjuje,posao je gotov za dan.
Sledeceg dana,uz dozvolu mog tate,komsija prelazi na “nas teren”,koji je mnogo veci i zahtevniji.Bode mu oci to sto nas vrt lici na teren srpskog drugoligasa pred bankrotom.
Tata se trudi da mu pomogne,te aktivira najnoviji model kosilice,sto vidno uznemirava brojne stanovnike obliznjeg groblja.Vidim beskrajnu tugu u ocima komsije,jer pokusava tati da objasni stetnost kosilice po…I biljke imaju dusu,zar ne?
Nosim im kafu i kolace.Dok odmaraju,tata prica o sinocnjem TV duelu dva,nazovi,politicara(sta je,uopste ,politicar u danasnjoj Srbiji);te o izvrsnoj utakmici i plejadi golova u Ligi sampiona(ah,taj Drogba).Komsija se nadovezuje:
“Ali,Tomo,pobogu,vide li ti one navijace?Masovno su poceli da napustaju teren posle gola tog tvog-kako se vec zove,jezik cu da prelomim…Eh,kad bih ja jednom u zivotu mogao da sedim na takvom stadionu i ogledam se u zelenilu terena…a oni ga napustaju,tek tako.”
Upitala sam ga za koga je navijao sinoc.
”Ivana,duso,pa ja bas nisam siguran da znam ko je igrao…”
.
.
.
.
Secam se te zime 1992.Verovatno jedna od najgorih u mom zivotu.
Ne zeleci da gleda dnevnik RTS i slicne emisije,komsija je dosao da pozajmi knjigu iz nase bogate biblioteke.
Dala sam mu najtanju.Za pocetak.
“Kandid”,F.Volter
|