|
Poslao: 08 Okt 2006 18:03
|
|
ljubav jedne zene...
"1.
Nikada se nisam borila za tebe. Nikada se nisi borio za mene.
Lažem. Jesi. Bezuslovno i nesebično prošlog leta i jeseni i zime.
Ovaj život prolazi kroz tebe.
Ponovo je kormilo u našim rukama. Boriš-borimo se za sebe. Svako za sebe.
Tako sam želela onog popodneva dok smo sedeli na sofi da ti priđem i nežno poljubim trepavice, da ne osetiš. Ti si ispružen dremao ili se pretvarao da spavas a ja poluzamišljena naslonjena na jedan od jastuka lutala mislima.
Telma i Luiz svaki put kada dodjem, svaki put,, kao dečak od 1000 leta, dečak u telu odraslog muškarca. Tako sam htela da se ušunjam kod tebe u krevet onih zimskih večeri, kada bi odlazio u svoju praznu kulu bez ičega, praznu i praznu. Kao i prazan krevet. U toku noći me budiš, prilaziš krevetu, i šapućeš. Sledeći put to radiš sa balkona.
Zar nismo oboje navikli da se na različitim geografskim koordinatama budimo
pored nekog drugog, i sada se odvikavamo? Pardon,odvikli smo se.
Ti od nje, ja od njega.
Onda ujutru u prolazu dok se oblačimo, svako za sebe, malo statistike:
pitam - koliko godišnje , odgovaras: šest, sedam , nekada paralelno dve ili tri.
Dok te slusam ulazim u kupatilo, kao da neobavezno pričamo o najnovijim proizvodima firme Dove, kao da razgovaramo uz čaj i pomišljam - bože...računam u sebi, ako 10 godina dejtuje devojke u proseku sedam, osam njih godišnje, dobijemo brojku preko …?
Dok perem zube oduzimam tvojih 2 godine plus, od mojih naivnih, blesavih i računam svoju cifru. Preračunavam se, matematika mi je uvek bila loša strana.
Idemo kolima na posao, ti ideš, ja uživam gledajući kroz prozor – obrisi mostova, slušajući 'zvuk tišine'.
2.
Čoveče, kako ti se boja očiju prelama po snežnoj belini, tako su čudne
-uzvikuješ oduševljeno, i šljapkamo po snegu koji se topi dok se priblizavamo zgradama gde žive roditelji mog bivšeg momka. Idemo po moje stvari. Kažem ti kako je bio ljubomoran na tebe iako si daleko, daleko da bi mi sada, tada nikada bio bliži bio tako dalek(o).
Ti si moj drug. Moj prijatelj. Uvek ideš ispred mene. Trčiš. Ne mogu da te sustignem. Oduvek je bilo tako. Kažeš da imam predivan osmeh i da se stalno smejem. Sećaš se one večeri na minus 3, brzo hodanje 45 minuta, u kilometrima 2, 3, nije bitno. Brza Šetnja pred spavanje. Testiraš me, meriš vreme, uz put smejemo se sve vreme i pevaš (jer si zaljubljen bio u ...) sve vreme. Iako je mrak, magla, poneka svetla na keju pored reke, ti pevaš ‘love is all around ‘ i ironično se smejemo, tj ti se smeješ jer si zaljubljen, meni je lepo ne osećam hladnoću, minute koji prolaze. Smejem se. Vraćamo se, vreme je izmereno, moja stopala bolna. Uzimaš ulje i masiraš mi dugo stopala. Igramo se drugarice i druga. Samo pitanje i odgovor, smejem se sve vreme i otkud tako dobro masiraš? Išao si na kurseve za masažu? Vrlo značajno i nonšalantno odgovaraš: ih, samouko plus knjige i praksa, praksa, koliko sam samo devojaka prošao. Onda pomisliš ma to nije nista, frendli usluga prijateljici koja ima bolna stopala. Smejem se, golicljiva sam. Ti me posmatraš. Idemo na spavanje. Svako u svoj krevet.
Ujutru puštaš veselu muziku i spremas nam doručak. Napolju je kiša, u stanu je vedro.
Voziš i pričaš mi plan kako ćeš je iznenaditi jednog jutra sa buketom cveća na stolu
da je čeka kada dođe na posao. Sve mi pričaš. Slušam te. Posmatram te.
Srećna sam zbog tebe i tvoje zaljubljenosti i ohrabrujem 'tvoj plan'.
Kasnije, mnogo, mnogo kasnije si ćutao. Stvar između vas dvoje je pukla. Ona je zatrudnela sa svojim suprugom. A ti si nastavio dalje sa nekom A. sa kojom si potom raskinuo.
I tako u krug.
3.
Ti si voljen i tvoja ljubav me greje.
Ti si moj najbolji prijatelj. Ma gde se nalazila.
Često smo daleko. Ti si uvek na jednom mestu.
Kao da čekaš ili tražiš nešto.
Uvek si tu kada sam na 'rubnim' dešavanjima.
Energija je kada ljubav u 3 sekunde traje večno, pretvorena u čvrsti zagrljaj.
Bezuslovno.
Najčvršći.
Kažeš da izgledam sjajno. Svaki put.
Ili da mirišem predivno. Svaki put.
Sada. Smejemo se sve vreme. Gledamo se nepomično u sred buke, saobraćaja.
Sve okolo se zamrzava. Zumira.
Uvek na kratko. Uvek negde žurim, uvek negde žuriš.
Oči ti se smeju, posle rastanka ne prestajem da se smejuljim i osvrćem untrag kroz stakla da vidim da li si otišao.
Nema te
Nema me
Nema te
Nema me
Možemo jedno bez drugog
Možemo li?
I dalje brineš i pišeš
I pišem i pišem
I pišeš i pišem
Ne pišeš.
Pa opet pišeš.
Pa prestaneš.
Zatim nastaviš.
Zašto i dokle?"
|
|
|
Poslao: 08 Okt 2006 18:59
|
|
Citat:Energija je kada ljubav u 3 sekunde traje večno, pretvorena u čvrsti zagrljaj.
Bezuslovno.
Najčvršći.
nice :^)
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2006 02:26
|
|
Svetlanica ::Prelepo... Opisuje tipicnog muskarca... Onog koji cuti Budala! Neznam kako se to zove kod Vas ali kod mene se to zove ,,Papucar,, !!!  ,,Mazga,, ako znate sta je to!
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2006 03:42
|
|
d_draguljce ::Svetlanica ::Prelepo... Opisuje tipicnog muskarca... Onog koji cuti Budala! Neznam kako se to zove kod Vas ali kod mene se to zove ,,Papucar,, !!! ,,Mazga,, ako znate sta je to!
Mojne mi toga ba ... cuj papucar .... joj zemljo, otvori se da odmah propadnem ... nemo' mi diras Mr. X ... 
Nit je budala (a i da jeste kazi mi kako si dosao do tog zakljucka), nit je magarac ... Ajd' da si rekao da je lipicaner, al' mazga ... ne, nikako. 
Sto je Svetlanica napisala "Onog koji cuti" nije mislila na onog koji cuti dok cura/zena/djevojka "zvoca"/"zuji"/"trlja" ... nego na onog koji cuti i ne "kazuje" svoje osjecanja. Svetlanica ako ovo procita - a smatra da sam ja pogrijesila u tumacenju njenog posta - nek kaze. 
Joj .... !!!
Zamisli da pravis pilecu supu/juhu/corbu, a supa ti se sastoji samo od vode i piletine. Sta dobijes? Nista osim kuvane piletine i to nije ni slana.
A zamisli sada da dodas malo vegete, pa malo mrkvice, persuna, karfiola, pa sta jos ne ... sta bi onda dobio? Vidi cuda, dobi ti supu/juhu/corbu!
Tako isto i svasta nesto, sto je dobro u svakom slucaju. Treba svega pomalo, pa cak i da se cuti kad je potrebno/ako je potrebno.
. . .
S' druge strane i shvatam da je po "tvom" ukusu momak papucar, jer ni ja nesto pretjerano ne volim analize zene, a pogotovo ako se ja u toj analizi nikako ne pronadjem.
A opasne su generalizacije svega, pa i ovoga.
Mislim da se ne moze analizirati jedna populacija na osovu jedinke. Ali ovo je fiktivno, tako da je sve moguce. 
Pade mi na pamet knjiga Orhana Pamuka "Zovem se Crveno" i njegovi chapteri u njoj.
"Ja sam mrtav"
"Ja sam pas"
"Ja sam smrt"
"Mene ce zvati ubicom"
"Zovem se crni"
"Zovem se crveni"
itd. itd.
Ko je svjestan da u njemu postoji vise od jednog JA, tom je mnogo lakse.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2006 19:12
|
|
,,nego na onog koji cuti i ne "kazuje" svoje osjecanja,, E, to je po meni magarac...  Zasto da cuti! Pa da, Vi devojke samo volite momke koji cute kao grob i da ih pravite mutave.. Dobro,dobro!
Ma sta se i ja nerviram kad takvi muskarci postoje samo u bajkama i u filmovima!
|
|
|
Poslao: 26 Feb 2007 21:13
|
|
Mr. X ::Volio sam da o sebi mislim kao o muskarcu koji shvata i razumije zene.
Recimo jedna moja prijateljica je mrzila ponedeljak, medjutim svakog ponedeljka ona je izgledala bolje nego bilo koji drugi dan u nedelji. Tim je pokusavala da prikrije tu "mrznju" i tim je htjela da zavara samu sebe da oblaceci svoje najbolje odjelo na taj dan, ona se osjeca bolje i da ce joj to pomoci da izgura taj dan.
Druga nije voljela visnje, ali je zato obozavala sladoled od istih.
Treca nije voljela nasilje a sama je posjedovala manji arsenal naoruzanja.
Nekako sam uspjevao da objasnim sebi ove zenske ekstremnosti ali jednu jos nisam uspio.
Naime, doticna osoba mi je otvorila oci ka novom shvatanju ljubavi. Upoznali smo se slucajno na vozu kojim sam putovao svaki dan na posao. Jedan ot tih dana, i ona se zadesila i sjela preko puta mene. Nesto je prokomentarisala naslovnu stranu dnevnih novina koje sam ja citao i tako smo zapoceli razgovor. To upoznavanje nas je odvelo u romanticnu vezu koju, siguran sam, nikada necu zaboraviti. Voljela je zivotinje, muziku, filmove i ljude. U svakome i svacemu je nasla nesto sto je vrijedno paznje. Pitao sam je dal' to nije gubljenje vremena. Samo se glasno nasmijala i rekla: "Kad budes saputao u mrak i kada cujes da ti neko kroz taj mrak sapuce nazad, shvatices da nista u sto ulazes svu svoju ljubav nije i nikada ne moze biti uzaludno."
Takodje je tvrdila da smijanje prije spavanja garantuje bolji san ... pa nam je tako to bila obaveza, prije svakog spavanja mi smo crpili izvore smijeha zbog ovoga ili onoga. Smijanje bi se skoro uvijek zavrsilo poljupcima pa je u neku ruku to i bila garantovano bolje provedena noc i bolji san.
Plesala je za svoje zadovoljstvo. Gledao sam je lezeci u krevetu i uzivao u njenom plesnom zanosu, dok je ona bosonoga plesala po nasoj sobi. I to je radila sa puno ljubavi. Plesala je kao da joj zivot od toga zavisi. Ali nikada nije otisla da gleda balet. Pitao sam je da li bi voljela da odemo da pogledamo neku predstavu, pomislio sam da ce uzivati gledajuci kako profesionalci to rade uz zvuke muzike koja dopire do sredine kicmenog stuba, u svaki, pa i najtanji zivac covjecjeg bica. Rekla je da ne zeli da ide da gleda balet. Kaze da ga osakate?! Pitao sam kako to. Oni to rade kako im neko drugi kaze da to rade. Ja plesem za sebe i za svakoga na ovoj planeti ko zeli da plese - a to ne zna ili ne moze.
Opet sam ostao zbunjen.
Prolazeci ulicama grada ona bi namigla cistacu ulica, suncani osmjeh bi se pojavio na njegovom licu i time bi ona uljepsala njegov dan. Kaze da ljubav nikako ne smijes da drzis u sebi - da je to stetno po zdravlje. Nasmijao sam se.
Svaki put kada bi pomislio da sam konacno shvatio nju, ona bi me iznenadila necim novim koje je na neki cudan nacin uvjek imalo smisla. Na neki njen nacin.
Nikada je nisam do kraja procitao i za mene je ona ostala nerjesena zagonetka.
Jednom prilikom sam isao na poslovno putovanje i pitao sam je sta zeli da joj donesem. Kratko je odgovorila - pidzamu. Pitao sam je za specificnosti, samo me vragolasto pogledala i rekla da je izbor potpuno moj.
Kada sam se vratio, poklon zamotan u ukrasni papir je bio spremna za moju vragolanku. Sa onim djetinjastim uzbudjenjem je rastrgala papir i otvorila kutiju. Zagledala se u crvenu pamucnu pidzamu dugih rukava i nogavica, sa zvijezdicama (koje sjaje u mraku) i malim sivim psicima. Gledala je tako neko vrijeme, a ja pokusavajuci da procitam misli sa njenog lica gledao u nju. Napokon me je pogledala svojim velikim ocima u kojima sam vidio suze.
- Ti mene volis ... bila je to tvrdnja.
- Naravno da te volim.
- Ne, ti mene stvarno volis. Pogledaj kakvu pidzamu si mi kupio.
- Pa zima se blizi, nisam htio da ti bude hladno. (slabusan osmjeh na mom licu)
- Ma ne ... postoji znacenje u ovoj pidzami koje vristi "VOLIM TE"
- A to je?
- Crvena - ljubav, pas - vjernost, pamuk - sigurnost i toplota, zvijezde - snovi koje zelis da zajedno sanjamo i koje zelis da ostvaris sa mnom.
Razmisljao sam par sekundi, prisao sam joj i pokonio joj strastven poljubac.
Nisam znao sta drugo da uradim.
|
|
|
|
|
|
znam da znash da znam da "jednog od ovih dana mozhe biti prekasno", ali druge neke stvari preche, ipak 
