|
|
|
Poslao: 03 Jun 2013 23:16
|
|
Zato sto ja tako hocu!
Pre neki dan mi je sinula ideja da svoj novi blog nazovem tako, te da u njemu ispoljim svu frustraciju i bes koji me u pojedinim trenucima obuzme.
U tom momentu sam, cini mi se, imao mnogo toga da kazem.
No ipak rekoh da sacekam da se smirim, i da u takvom stanju zapocnem blog.
Dobra odluka.
Smirio sam se (nije mi mnogo trebalo) i uvideo ne samo da bih ponajvise sebe isprljao tim recima upucenim nekom tamo, nego i u ispravnost i istinitost svega kazanog.
Nije bas preporucljivo da ja, sa nedostacima i manama, govorim o tudjim. Plus to sto je vrlo moguce da te moje negativne osobine umanjuju realnost i objektivnost stvari.
Tako nekako.
Ponekad pomisljam kako sam prerano poceo da se pretvaram u one matore dzangrizave tipove koji primecuju, najcesce subjektivno, lose osobine drugih ljudi, glupavo i naivno verujucu kako su oni izuzeti od toga.
Valjda i zato neretko javno iskazujem onu stranu sebe koja i nije za hvaljenje.
No, cak i u tom mom delanju postoji delic sumnje...
Neko je rekao "Priznajemo da imamo male mane samo da bi sakrili velike". Tako nekako.
U redu, ni to mi nije strano. Cak sam i rekao da ono najgore o sebi ipak necu nikome reci.
Ali sta ako ni ja sam ne uvidjam neke svoje nedostatke? Postoji li uopste takva mogucnost?
Ono, trebalo bi onda pitati one koji me poznaju kakav sam ja uopste?
Postoji i diskusija da li smo mi ono sto mislimo da jesmo ili smo, pak, ono sto drugi misle o nama.
Nedostaci i u poslednjem pitanju. Ko zna koliko ce i ti odgovori drugih osoba biti tacni. Neko ce, takodje iz subjektivnost, prevideti neke moje mane, neko ce ih preuvelicati, neko dodati... I tako u nedogled.
Iskreno, kada sam zapoceo ovaj post uopste i nisam imao nameru da o ovome pisem, no malo po malo ja opet o nedostacima licnim.
Mozda upravo to govori najbolje o meni? A mozda i umisljam.
|
|
|
Poslao: 21 Jul 2013 20:31
|
|
Udaljio sam se malo od ovog foruma. Ali ne zato sto mi ne odgovara vec sto, a to sam vec nekoliko puta i pominjao, negde, da vise nemam ni inspiracije ni volje za pisanjem i ucestvovanjem u raznoraznim diskusijama. Ono, volju nekada i dobijem, na trenutak, ali je ubrzo izgubim u razmisljanju sta napisati. I sve mi teze pada da se ukljucim u nekim temama jer se i forum, samom mojom neaktivnoscu, udaljio od mene. Tako nekako.
A jos uvek je jedna od prvih stvari koje uradim kada upalim komp jeste upravo ulazak na ovaj forum. I dalje divne i raznovrsne teme, diskusije, koje su, uzgred, meni omiljene, ali ne zbog rasprave i nametanje misljenja licnog, vec zbog otvaranja novih vidika i bogatstva da svoje pogreske i neznanja promenim. Tako nekako. 
Inace ja sam danas ceo dan bio u nekom stanju hibernacije. Spavao sam do dvanaest, a sinoc nisam nigde izlazio, pa sam malo doruckovao, malo zevao, i opet otisao da spavam oko dva da bih se probudio u pet umoran od tolikog spavanja.
Mozda upravo ovo i ponajbolje govori o meni u kakvom se stanju nalazim. Em sto nisam nista radio vec samo spavao i odmarao, vec se i na to zalim. A sutra cu, kada krenem na posao, koji niti je tezak niti los, opet jedva cekati nedelju da se odmaram.
Meni se ne moze ugoditi. U stvari, mozda neka mlada crnka slobodnih shvatanja moze da... 
Ovo moje javljanje je jos jedan od pokusaja da se aktiviram i da budem ja jedan od onih koji daju, na ovaj ili onaj nacin, doprinos forumu, a zbog kojih mi je isti toliko drag. Tako nekako.
|
|
|
Poslao: 22 Okt 2013 22:11
|
|
Sada mi prva rečenica iz prethodnog posta deluje smešno, ali sa malom primesom tuge. Nastavak koji sledi je samo uvećan bezbroj puta.
Nisam bre dugo bio ovde. Tek na trenutke sam ulazio i brže bolje izlazio. Čak i sada sam po ulasku odmah došao da pišem bez osvrta na nove postove i poruke. Doduše, bacio sam pogled na neke stare, meni drage, članove da vidim da li su još tu. Obradovah se. 
Videh i okupljanja će biti. Lepo. Što se istog tiče, ja i mogu smisliti (čisto da sebe prevarim) neki razlog zbog kojeg neću biti u mogućnosti prisustvovati, no kapiram da je ovo odsustvo sasvim dovoljno.
Više čak i ne čitam. Tri knjige sam započeo i prestajao. A još uvek kupim poneku. Možda ipak ima nade za mene.
U noći, pustoj kao ova sada, nehotice uhvatim zaboravljenu misao o toliko sanjanom osmehu. Dopustim razvratnoj muzi da još dublje počeprka skrivenim mi sećanima ne bi li pronašla nešto zbog čega bi mi srce zalupalo istom jačinom i naivnošću kao i onda kada je ušla u moj život...
Počeo sajam knjiga.
Sećam se neke emisije o prošlogodišnjem u kojoj je bilo priče o tome koliko je knjiga ukradeno, kao i koje su najviše bile na meti takvim ljubiteljima knjiga. Ne znam ko je odneo pobedu. 
Ono što me je zaintrigiralo (ovo verovatno pokupih iz neke knjige) je to da li je bolje ukrasti neku knjigu ili ne čitati uopšte?
A da li bi možda stručnjaci za psihu tražili dublji razlog ovih mojih pitanja?
Odsustvo sa foruma jos više je produbilo jaz izmedju onoga što pišem i prikladnih smajlija na pravom mestu. Zlatnu sredinu neću pogoditi te mi je zato nekako milije da oskudevam sa već pomenutim.
A znate li to da kada sanjam neku devojku ona odmah postane predmet moje želje i požude. Doduše to ne traje dugo, ali je osećaj koji mi prija. Mada se ponekad uplašim ko mi sve može doći u san.
Ili kada posmatram devojku koja mi se sviđa ja nakrenem glavu malo u stranu.
Planiram da započnem (i završim) čitanje četvrte knjige.
|
|
|
Poslao: 16 Nov 2013 20:00
|
|
Srce sa svojim zlatnim ključima
Bije u brave tamne kapije,
Gde čami zla i nedokučima
Istina moja koja vapije.
A laž sa usta koja poljubim
(Otrov u zlatnoj čaši pričesti
Ubica sa mačem svojim stogubim)
Mrači sve pute moje ničesti.
Sjaji dan međ' crnim borima;
Mrkne noć izmeđ' belih krinova;
Božji lik trepti na svim morima;
Svaki čas svemir niče iznova.
A veru moju crkva ubila,
A moju sumnju strah zaledio;
Usta me laži samo ljubila
Izdajnik samo za mnom sledio.
Moj se duh božjeg vina napije,
Srce se svetoj reči otvori,
A bdim pred strašnom bravom kapije
Kao pred gradom gde su zlotvori.
Kob
Milanu Rakiću
Jovan Dučić
|
|
|
Poslao: 12 Jan 2014 19:36
|
|
Nekoliko puta mi je sinula ideja da nabavim nekog kućnog ljubimca. Evo i večeras o tome razmišljam. Pas! Veran, umiljat, druzeljubiv... Ali zahteva, tako mi se čini, podosta vremena oko kupanja, šetnji... Lenjost pobeđuje pri ovom izboru te od psa odustajem.
Mačka! Sviđa mi se što je čistunica i što zahteva mnogo manje vremena i briga od psa, ali, kao što kažu da nas kod drugih najviše nerviraju osobine koje i sami imamo, samovolja i tvrdoglavost kod nje su sasvim dovoljan razlog da odustanem i od te ideje.
Idemo dalje.
Papagaj! Kao mali sam imao jednog papagaja. Kupila sestra na nekom vašaru. Bio je to neki mali papagaj, Kića. Voleli smo kada mu otvorimo kavez i on leti po sobi. Nažalost nije dugo poživeo, ko će ga znati zbog čega, te ipak nisam rad doživeti još jednom takvo iskustvo.
Ribice! Tja. Jak mi kućni ljubimac. Više kao ukras za sobu. A meni je od ukrasa zanimljivije odelo koje ne pakujem po nedelju dana i stoji mi razbacano posvuda.
Odustao sam od želje za kućnim ljubimcem.
Voleo bih da znam ko je izmislio ono: "Ko nema sreće u ljubavi ima u kocki." Sve više sumnjam da je to reklamna parola koju su smislili vlasnici kladionica, računajući koliko samo ima nesrećnih u tom divnom osećanju kao što je ljubav. Mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje... Ne ne ne ne. Odlutah malo. Htedoh reći, mora biti da je tako, jer ko kod da se nekad prevario i odao tom užasnom poroku (mislim na kocku) zasigurno je ukapirao da odsustvo jednog nema nikakve veze sa dobitkom drugog. Mada, ako nisu imali toliko pameti da se uopšte i neupuštaju u tim igrama na sreću, odakle ima onda iste pa da shvate ovo što ni sam ne ukapirah. Tako nekako.
Kad pomenuh igre na sreću. Koliko samo ima prevarenih osoba koje su nasele na tako providne priče o brzom bogaćenju. Nedavno sam čuo o onoj prevari kada se javi neki lik i kao dobio je neko ogromno bogatstvo te velikodušno želi da deo toga ostavi potpuno nepoznatoj osobi. Ne traži ništa zauzvrat, samo da mu dostave podatke, broj lične karte, računa u banci. Još više me je prenerazila činjenica da ima onih sa toliko, biću blag i reći naivnosti, da nasednu na sve to i budu prevareni.
Ok. to jeste prevara. Treba se kažnjavati. Ali, jedan deo mene nimalo ne žali prevarenu stranu, jer bože moj, svaka "naivnost" se plaća. No opet, onaj drugi deo mene ( valjda onaj "naivni") smatra da je vera u ljude, njihovu reč, pa i u brzom bogaćenju sasvim dozvoljena i opravdana, i da nemamo pravo osuđivati. Naravno, nije isto što i verovati nekoj bliskoj osobi da ti je prijatelj i da te neće razočarati kao i u dobročinstvu potpunih stranaca preko telefona, ali, gde je ta granica, i ko je može postaviti, koja se ne prelazi. Valjda svako od nas sebi je zacrta. Samo 'nako razmišljam.
Pomeh i ljubav, čini mi se. Pre neki dan, prolazeći gradom, zapazih jednu prekrasnu devojku. Toliko blizu je prošla pored mene da sam bio opčinjen i njenim mirisom. Krasnog li trenutka. Nekako sam u sebi pomislio da je ona ta koju sam zamišljao čitajući Dučića, Bodlera, Antića, Prevera... i da sam konačno pronašao smisao života. Elem, ona je prošla i neprimetivši me, ja pogazih čuveno pravilo romantičnih filmova i ne krenuh za njom. To je to. Sada se već prisećam još nekoliko takvih devojaka i sličnih situacija u kojima isto postupih. 'Bem ti ljubav na prvi pogled.
Inače, imam ideju za neku knjigu, Tačnije nekoliko. Sve mi se baš sviđaju. Nekako su mi originalne. No, kao i u većini stvari u vezi mene, sve će to ostati na želji.
P.S. Mrzelo me je da mećem smajlije.
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2014 21:25
|
|
Muško - ženska prijateljstva...?
Dilema koju već odavno imam a koja je sada malo podgrejana te rekoh da ta razmišljana podelim sa vama.
Zahvaljujem se Neprimetnoj koja me je podstakla (nije mnogo trebalo ) da sve ovo zapišem u Blogu.
(ovo izgleda kao da sam napisao knjigu) 
Dakle, jedan deo mene veruje u takva prijateljstva. Zašto ne bi postojala devojka sa kojom ću se slagati i družiti a da to ne bude nešto više od prijateljstva?
Ali, ja zaista verujem da je za pravu ljubav potrebno prijateljstvo, koje je čak možda i za nijansu presudnije od fizičke privlačnosti.
Pa onda razmišljam. Ako se slažem sa nekom devojkom, delimo ista ili slična interesovanja, lepo nam je kad smo zajedno, iskreni smo jedno prema drugom... (to su, valjda, neke od osnove prijateljstva) samo jedan korak nas deli od nečeg više, a to je fizička privlačnost.
A iskreno, kada bi mi neka devojka, sa kojom se družim i slažem, rekla da je ne privlačim, egoista u meni bi se uvredio, a ako bi mi pak rekla, ili pokazivala, da je privlačim, nebitno da li je u ovom slučaju to obostrano, opet je ne bih mogao gledati istim očima. Tako nekako.
Da proširim malo ovu dilemu na više osoba.
Recimo da imam devojku sa kojom se slažem, koju volim, poštujem..., a družim se sa drugom devojkom koja takođe ima momka koga voli svim srcem. Ili da moja devojka ima drugara sa kojim se druži i voli da provodi vreme.
Hm?
Zamislite situaciju da kažem devojci kako ću ići sa prijateljicom na piće, ili na neku utakmicu, ili, pak, da odem na pecanje za vikend, tamo ćemo noćiti.
Ili da moja devojka provodi vreme sa nekim svojim prijateljem.
Naravno, za iskrenu vezu je potrebna iskrenost i vera u partnera, ali čak i kada bih verovao da se ništa između njih ne događa ne bih bio ravnodušan upravo zbog svog verovanja sa početka teme da je iskreno prijateljstvo između muškarca i žene osnova za ljubav. Tako nekako.
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2014 21:42
|
|
Osnova za ljubav i jeste iskreno prijateljstvo, poverenje, pa tek sve drugo.
Zaljubljenost je nešto drugo, možda jači plamen bukne ali brzo sagori, i ostane samo pepeo.
Moje shvatanje ljubavi: zaljubljenost se može ponoviti više puta. Prava ljubav se dešava samo jednom u životu.
Tako nekako
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2014 19:44
|
|
To da nisu moguća žensko-muška prijateljstva izmišljaju lažni puritanci. Zato što se pretpostavlja da ti se neko ne svidja kao muškarac, odnosno žena. Kako ću da budem prijatelj sa nekim ko mi se ne svidja?! Znači mora da mi se svidja, moram da mogu da pričam s njim na razne teme, što uključuje i ljubavne, moram da ga dodirnem, moram da ga zagrlim ili poljubim u obraz prema situaciji. To su sve situacije za koje će većina reći da je to odmah nagoveštaj privlačnosti. To jednostavno nije tačno. Osoba koja vam je prijatelj mora da vam se svidja i to je to. Nemate potrebu za seksom sa njom, ali sve druge potrebe su uključene, pa i dodir ili vrcavi razgovori i laki flert. Evo jednog primera koji mi pada na pamet. Bila sam treća godina fakulteta i bili smo na Zlatiboru, u studentskoj režiji. Sa moje grupe su išli dvojica drugova. Mi smo te godine bili četvorka (drugarica nije mogla da podje sa nama) i zajedno smo spremali ispite i vrlo često provodili vreme zajedno. Jedan drug i drugarica su neko vreme bili zajedno. Ali su van toga, kad su raskinuli, opet ostali prijatelji, sretali se u belom svetu kad su oboje imali brakove. Elem, meni su na Zlatiboru znali da donose doručak u krevet. Moja jača polovina je trebalo da dodje tek kasnije i njih dvojica su mi ugadjali. Potom sam sa jednim od njih išla svakodnevno u duge šetnje. Tokom koji mi je on recitovao raznu poeziju. I neke mačiće što smo skupljali usput smo udomljavali na pijaci. Ovaj drugi je znao da me probudi u tri ujutro da igramo poker u vino. Tad sam igrala poker jedini put u životu i pobedila ih. Nije hteo ni kap da popije. Igrali smo neke intelektualne igre na nivou fakulteta. Kad bismo pobedili, naravno da smo se grlili i ljubili. Da ne redjam dalje. Iz nekog razloga, postalo je pomodarstvo da se od prirodnih situacija prave neprirodne.
Ljudi su se udaljili, pa svaku bliskost tumače nakaradno. Čovek ima potrebu za raznim vrstama bliskosti. I to nema veze sa godinama. Više sa predrasudama onih koji se boje bliskosti.
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2014 19:50
|
|
zoranzota ::
Naravno, za iskrenu vezu je potrebna iskrenost i vera u partnera, ali čak i kada bih verovao da se ništa između njih ne događa ne bih bio ravnodušan upravo zbog svog verovanja sa početka teme da je iskreno prijateljstvo između muškarca i žene osnova za ljubav. Tako nekako...
Da li je bas prijateljstvo,osnova za ljubav to je nejasno,ali da je za pravu vezu potrebna iskrenost,to svakako.Da bi neko nekoga voleo treba da ga poznaje.Da bi ga poznavao mora da ga upozna ,a upoznavanje je proces koji zahteva vreme ,znaci, dugo traje.
S'druge strane,ljudi se zaljube kada drugoga ne poznaju.A.najvise se zaljubljuju kada ne znaju dovoljno o sebi(period adolescencije,kada se menja identitet,kada se pitamo ko smo,da li smo dovoljno lepi,da li smo ovo ili ono..i kada ne vidimo jasno ni sebe ,ni drugoga..
Interesantno je pitanje,da li svako moze da se zaljubi.Postoje ljudi koji se nikada nisu zaljubili,ili drugi koji veruju da to ne mogu.
Interesantna su razmisljanja o zaljubljivanju na distanci.Prisetimo se razvoja arapske muzike koja je pocela u desetom veku bas onda kada su zene bile odvajane od Arabljana koji su slusali njihovu bracu a,ovi pricali o njihovoj lepoti.Oni su se mastajuci i fantazirajuci zaljubljivali u svoju predstavu o zeni,koju nisu ni videli,jer joj je pokriveno lice i jer je ona daleko.
|
|
