|
Poslao: 08 Okt 2008 18:46
|
offline
- Silija
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 18 Feb 2008
- Poruke: 987
- Gde živiš: na putu za jedno ostrvo
|
Ja sam u osnovnu skolu isla sedamdesetih i mi smo tada voleli uciteljice. Ali ova moja je bila nesto posebno. Vazila je za najpravedniju i najvoljeniju. Od druge dve iz generacije jedna je bila boleciva na decu, jer nije imala svoju, a druga stroga. Slicno je bilo i u ostalim razredima. Samo je Rajna Pavlovic bila uciteljica kod koje su roditelji hteli da upisu decu zbog nje same. Mozete misliti kako moze da izgleda Rajna. Ne moze da nije lepa. A ova je bila prelepa. Imala je polovinu od one Jovankine pundje, ali plavu, ozbiljno lice, srednjih godina (valjda su to tad bile cetrdesete prema pedesetim), neznost u govoru, ali je iznad i pre svega bila pravedna.
Kad sam posla u prvi razred, zakasnila sam prvih sedam dana. I dodjem ja, a ona kaze: E, sad dodji, stani ispred mene i odrecituj nesto da te deca upoznaju. (ispred nje se stajalo da ako se dete zbuni ona moze da mu da podrsku ili ga podseti). Gledala sam je kao u boga dok sam recitovala i ne secam se reci koje je tacno izgovorila, ali znam da sam je zavolela i zapamtila za ceo zivot. U prvom razredu, kad smo isli u skolu u prirodi, cesljala nas je sve koje smo imale dugu kosu i vezivala kike ili repove, vec sta je ko nosio. Bili su poznati njeni casovi matematike u trecem i cetvrtom. Vezbanje zadataka se odvijalo kroz takmicenje. Prvih pet koji urade zadatak upisuju se na tabli. Ponekad, prvi sa spiska ide da joj kupi dorucak ili obavi nesto. I moze da povede nekog sa sobom. Ali obavezno dobija salvu pohvale. Mene je hvalila sa: gde te majka rodi tako pametno. Nije favorizovala decu, ali je, recimo, bilo dece ciji su roditelji trazili poseban tretman. Iz odredjenih razloga. I ona je to postovala.
U cetvrtom je imala srcani udar i nekoliko meseci nije radila. Vratila se pred kraj skolske godine. Mi smo bili jedino odeljenje koje je pripremilo festu za rastanak. Skupili smo pare, i kupili slatkise i sokove. Jedan drug je imao farmu pilica, pa je doneo par pecenih kokica. A klupe poredjane u slovo P (pavlovic). Ona ulazi, mi svi uparadirani, stolovi postavljeni, ucionica ukrasena. Stala je na vratima i zanemela. Stajala je neko vreme, onda je zatvorila vrata i vratila se sa svima koji su bili u zbornici. Potom su je odveli u tu istu zbornicu gde joj je trebalo pola sata da se povrati.
Kad sam je posle mnogo godina srela, rekla mi je da sam joj ja jedini djak koji joj je do kraja srednje skole cestitao 8. mart.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Okt 2008 19:37
|
|
Kako lepa tema! Prišljamčiću se ovde kod tebe, kako bih spomenula i ja svoju, Jelicu Kalajić. Neizmerno nas je volela, i mi nju. Ne pamtim da je ikada povisila glas, ili se iznervirala. Moja mama je prosvetni radnik, i uvek kaže kako je na njene roditeljske sastanke išla da nešto nauči. Stalno smo išli na neke izlete, i na rekreativne nastave, brinula je o nama kao da smo svi njena deca. Sećam se kako nas je učila da pišemo, čuvam svesku iz prvog razreda. Delila nam je neke cvetiće umesto ocena (to valjda sve učiteljice rade), i ja sam taj cvetić volela više nego išta. Usadila nam je ljubav prema znanju, ali zaista. Mi smo bili njena pretposlednja generacija pred odlazak u penziju. Ne znam gde je moja učiteljica danas, ali u sećanju njenih đačića, kako nas je zvala, je sigurno uvek prisutna. Nekome sa strane ovo možda ne znači ništa, dobra učiteljica, pa šta? Ali možda jednog dana ovo pročita neko ko je bio njen đak, isto kao i tvoju priču neko kome je učiteljica bila Rajna, pa će mu biti toplo oko srca od same pomisli na nju. A imao je i moj brat učiteljicu, u istoj školi, samo o njoj nisam nikada nešto lepo čula.
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2008 08:13
|
|
Ja sam se baš namijenjala učiteljica, što zbog selidbe, a što zbog određenih okolnosti zbog kojih moja učiteljica nije mogla da predaje, pa su joj u zamjenu došle neke druge. Sjećam se da je ova prva zamjena bila visoka sa dugom ravnom kosom. Mi djevojčice smo često pričale kakvu bi smo joj frizuru napravile. Više smo je doživljavali kao barbi, nego kao učiteljicu.
Moja prva učiteljica se pred kraj školske godine vratila, al samo da nas obiđe. Išla je od učenika do učenika i svakom bi dala savjet sa osmjehom na licu. Mene je pomazila po kosi.
Selidbom sam dobila novu učiteljicu. Nije bila barbi, al je bila prijatna. Baš smo se srele prije 2 godine. Malo se ispričale, smijale, čak i tračale  . Potpuno je ista, kao da joj vrijeme ništa ne može. Drago mi je zbog toga. A meni došlo da trčim po ulici i da svima govorim: ovo je moja učiteljica!
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2008 13:37
|
|
jelkice, imas pravo. palo mi je na pamet da bi mnogi mogli da kazu da je to out, i boze, kad je to bilo, ali pisuci u nekoj temi o knjigama iz detnjstva, setih je se i nisam mogla da se uzdrzim.
trio rio, uciteljice su VELIKI LJUDI, samo se slabo ko seti. a ti ih, vidis, pamtis sve po necemu.
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Okt 2008 17:41
|
|
Jao,Silija...kako divan blogcic,prava poslastica i osvezenje u moru svega i svacega turobnog!!! 
Uciteljica jedna od najlepsih obaveza koje su nam se morale desiti u zivotu..
Na zalost,meni je jako tesko da govorim o ovome,jer je moja uciteljica Olga Veljkjovic zavrsila svoj zivot ,i to kao mlada zena (poginula u saob. nesreci).  ..tako da me ova prica koliko obradovala,toliko i rastuzila ,....ali u svakom slucaju,divne i poucne misli ce se ovde cuti... 
Kada mi nedostajes
Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlacim ga
Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada pozelim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostajes...
Mika Antic...
|
|
|
Poslao: 11 Okt 2008 23:55
|
|
Ja bih o učiteljici koju poznajem, živi i radi u mom komšiluku, pa često imam priliku da je posmatram kada je sa svojim učenicima. Nije mene učila, ali sam slušala studente koji su govorili da bi voleli da ih je baš takva učiteljica učila. To me i pokrenulo da o njoj pišem.
Obična žena sa vrlinama, manama i smislom za humor. Večito skuplja očuvanu obuću i odeću za decu kojoj to nedostaje, igra "Između dve vatre" sa svojim đacima, viče na sve podjednako ako su se bili, poljubi ih u čelo bez određenog razloga i deli svoj doručak na više delova (viđeno više puta). Pitam ja vas, koliko su zaista važne sve petice i četvorke, lep rukopis... Zar nisu hiljadu puta važnije ove ljudske, male stvari koje čoveka zapravo čine velikim. Živele ovakve učiteljice sa nadom da će baš jedna ovako "obična" da vaspitava moje dete.
|
|
|
Poslao: 12 Okt 2008 02:50
|
|
Sad se ja setih svoje. Pa kad se sve sabere..........onako. Vodila nas je svuda i to je bilo super.Imala je i pametne savete, ali je bila materijalista i cesto nepravedna. U muzickoj, srednjoj i sad na faksu su neke osobe ostavile izuzetan utisak. Ali ovde je rec o uciteljicicama a ne nastavnicama, prof. i dr.
|
|
|
Poslao: 12 Okt 2008 12:56
|
|
danka, hvala za slicku, ja sam tako nevicna tome.
draga uzas, skroz mi se svidja ta tvoja komsinica uciteljica koja je taman za ovo novo vreme. posebno mi se svidja ono da vice na sve podjednako i da ih ljubi kad joj dodje.
Citat:U muzickoj, srednjoj i sad na faksu su neke osobe ostavile izuzetan utisak. Ali ovde je rec o uciteljicicama a ne nastavnicama, prof. i dr.
uopste nije losa ideja. sto rece sspin, ovde je o toplini rec. dakle, dolaze u obzir nastavnici iz osnovne skole i ostalih skola iz tog uzrasta.
|
|
|
|
