Kad bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.
Bio bih gluplji nego što bejah, zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
više sutona posmatrao, na više planina popeo,
više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,
i jeo manje boba, a više sladoleda
imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio od onih što je razumno i plodno
proživio svaki minut svog života: imao sam,
jasno, i časaka radosti.
Ali, kad bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo; nemoj propuštati sada.
Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli bez
toplomera, termofora,
kišobrana i padobrana;
Kad bih opet mogao da živim,
lakši bih putovao.
Kad bih ponovo mogao da živim,
s proljeća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao i sa više dece igrao,
kad bih život ponovo pred sobom imao.
Ali, ali...
imam 85 godina, i znam
da umirem.
-------------
Mi nećemo još d' umremo, ali bi bilo pametno da poslušamo ovog čiku, dok je još život pred nama
ThePhilosopher ::Citat:Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
Mozda bi u prvoj prilici preminuo i prokockao sansu
verujem da je ili u pitanju los prevod ili los izbor reci - ne misli naravno na smrtno ozbiljne opasnosti, vec vise na nesto sto bi moglo da se nazove 'rizikovanjem', ili 'avanturom'
ThePhilosopher ::Osim toga, nijedan mudrac nije pozalio sto je star. Starost takodje ima svojih vrlina.
pesma se zavrsava tako kako se zavrsava - ne zbog patetike - vec zbog zelje pisca da PROBUDI nas ostale, koji jos imamo zivot pred sobom
ova pesma je vise kao neko upozorenje nama, da zivimo zivot, a ne da ga protracimo u strahu.
uostalom, obrati paznju koji stih sam boldovao
i sa te tacke gledista - pesma je podaleko od tuge - ona je zapravo puna zivota, i puna pravih zivotnih vrednosti
Citat: pesma je podaleko od tuge - ona je zapravo puna zivota, i puna pravih zivotnih vrednosti
Evo,ja slusam 8 put...i jos osam cu.Dok slusam,žmurim...i ne mogu a da ne vidim coveka koji tuguje za onim sto nije uradio.Zalost zbog sopstvenog sputavanja radi ukalupljenog coveka,kakav nas uce da moras biti,da bi svi bili ponosni na tebe.Sve sto je ispricao,zeleo je ceo zivot da radi ali zalost je veca,kada kraj puta,zelis da je pocetak istog.
Citam pesmu i opet, ne mogu da je svarim. Kapiram da svaki covek u pesmi vidi nesto "svoje" (deo svog bica) i da svako ima neki svoj ukus (i razlicite interpretacije). Stoga, uzivajte u komentarima, ja sam izneo svoje vidjenje.
Citat:Evo,ja slusam 8 put...i jos osam cu.Dok slusam,žmurim...i ne mogu a da ne vidim coveka koji tuguje za onim sto nije uradio.Zalost zbog sopstvenog sputavanja radi ukalupljenog coveka,kakav nas uce da moras biti,da bi svi bili ponosni na tebe.Sve sto je ispricao,zeleo je ceo zivot da radi ali zalost je veca,kada kraj puta,zelis da je pocetak istog.
Yep. To je ono sto me je najvise zgrozilo u stihovima.
Ne volim nikakvu zalost. Sta, izgubljeno? Pa nek je izgubljeno --> glava gore. Pa makar i starac - novi pohodi i nove pobede !
http://www.youtube.com/watch?v=RJx50w3NV1k
... i pitanje moje keve danas "zasto slusas tuznu muziku?"
pogledao sam je sa cudjenjem... jer ja u toj kompoziciji cujem neopisivo lepu ljubav i umetnost
i uvek shvatim iznova - "sve je u oku/uhu posmatraca/slusaoca/citaoca"
p.s. i mozda nesporno, pisac tuguje, ali ja to vidim kao maestralnu poeziju, kao ljubav prema zivotu, i kao njegovu zelju da upozori druge koji imaju zivot pred sobom
