Nije Mi Ništa!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lavirint
-----------

Svako od nas ima neku tajnu
Ljubavnu, skrivenu, Sjajnu.
Sa tajnom živi, dobro je skriva
Kad padne noć tu tajnu sniva
U snu je tajna kao na javi
Na tren se oči sretnu, na tren se pojavi
Trenutak mine, ostaje lepota
dovoljno da dušu greje ostatak života
Života ovog kud vodi put?
Njegovog lavirinta poznajem svaki kut.
U kutku jednom tajna se skriva
boji nam život, začudo, jedino ona nije siva!
Džepovi moji puni su tajne,
sanjam oči tamne i sjajne!

Neprimetna

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tajna
-----------

Pišuć' o Tajni, misleć' na tebe
Shvatih koliko ne poznajem sebe
Sav svoj život drugima posvećen,
moj prođe sasvim neprimećen.

Ne znadoh šta volim, želim i hoću,
sasvim tiho uđoh u samoću.
Samoća mi strana, nepoznata,
ni sama ne znam kada uđe na moja vrata.

Obavi me kao mahovina,
Ona i ja nerazdvojna družina.
Kidam je sa sebe, ne želim je više,
otimam se, duboko dišem.

Vazduh oštar, prejak za pluća moja,
udišem duboko,otimam se, hoću da postanem svoja!!
Ne znam kuda putevi vode novi,
smem li i da l' mogu ?

Samoću trgam, svlačim sa sebe niti tanke preostale
Maštu u kuću puštam, pružam joj ruke drhtave
Grlim je čvrsto, privijam uz sebe,
ljubim joj krila koja su donela tebe.

Puštam je lagano da je ne uplašim,
smeši se, ruke mi pruža, sasvim se predajem
Da li sam u kavezu ptica, il' leptir žut?
O, ja sam samo sanjar koji traži neki novi put!

Neprimetna
Ovde, jednog Novembra

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Predosećanje
--------------------
Lenjo prolaze sati ovog tmurnog dana,
stihove nižem Njime inspirisana
Nad njegovim stihovima nadvila se Duga
spektar najlepših boja udahnula je druga
Divim se stihovima tim, ljubav tu osećam
Datumi davni ništa joj ne mogu,
Ta ljubav još traje, predosećam.
Da l' je izmišljena il' stvarna,
mnogo ne marim,

iz zatišja ljubav čitam, bez namere da je kvarim!
Kada se sretnemo, pogledaćemo se samo
duše će se na tren dotaći,
Tajnu ovu samo nas dvoje znamo,
Samo nas dvoje i niko više,
kad tajne ne bude - prestaću da pišem.

Ovde i nekada,
Neprimetna

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bespuće
-------------
Krik moje duše stiže do neba,
ču ga i On, na trenutak zastade,
plašljivom rukom me dotače,
Pomislih: Pa, to je sve što mi treba!

Telo se uplaši, zbuni se duša,
Nebo se zatamni, gromovi grunuše,
Obilne kiše na zemlju pljusnuše,
Poigra se priroda, poče da me kuša.

Uspravih telo, ubrzah korak
kroz prazninu gordo koračam
Oluje se ne plašim, ni gromova koji tuku,
u magnovenju pružam ruke tražeći njegovu ruku

A ruka satkana od muzike i zvuka,
Svakim mojim korakom biva sve dalje,
umorna zastajem, dišem duboko,
budim se iz sna, a htela bih još da traje.

Čudni su moji snovi, u njima sve može,
često košmarni, ponekad i lepi,
Umor mi telo lomi, duša je zbunjena
plašim se snova i od sna strepim.


Ovde,
Neprimetna

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bespuće
-------------

Krik moje duše stiže do neba,
ću ga i On, na trenutak zastade,
plašljivom rukom me dotače,
Pomislih: Pa, to je sve što mi treba!

Telo se uplaši, zbuni se duša,
Nebo se zatamni, gromovi grunuše,
Obilne kiše na zemlju pljusnuše,
Poigra se priroda, poče da me kuša.

Uspravih telo, ubrzah korak
kroz prazninu gordo koračam
Oluje se ne plašim, ni gromova koji tuku,
u magnovenju pružam ruke tražeći njegovu ruku



A ruka satkana od muzike i zvuka,
Svakim mojim korakom biva sve dalje,
umorna zastajem, dišem duboko,
budim se iz sna, a htela bih još da traje.

Čudni su moji snovi, u njima sve se može,
često košmarni, ponekad i lepi,
Umor mi telo lomi, duša je zbunjena
plaši se snova i od sna strepi.

Ovde,
Neprimetna

• 1Ovo se svidja korisniku: Kaplar2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljubav je nesvakidašnji put u beskrajni svet zvukova i boja. Most od pitanja i odgovora nad rekom želja, njenim brzacima tišina, na obalama ćutnji i u dubinama mira.
Tragove po kiši ostavaljaju samo oni koji imaju cipele od ljubavi. I niko drugi. Ljubav je samo za one koji umeju da hodaju podvižničkim putem života u torbaku sa parčetom čežnje i čekanja. Jer, ljubav dolazi uglavnom sa one strane na kojoj nikad nismo bili. Da, najbitnije je naučiti čekati jer život nigde neće pre nas, jer život nas hoće zaustaviti i zagrliti rukama od sreće.
A taj jedrenjak od čežnje, u čistom belom, zakačio nas je za vetar od sna i poveo na pučinu punog meseca i budnom pticom dalekom.
Pravi snovi se sanjaju otvorenih očiju!
Ljubenko Zvizdić