|
Narode, tipican dan kao i svaki drug... samo sto sam se ja zestoko prevarila... mislila bice dosadan i nista se nece desiti.. ali neeeeee! moralo je nesto da me mnogo nasmeje danas! 
Pazite sad... ustajem ja danas u 11 sati (prva abnormalna stvar dana!) i odem do opstine da uzmem izvod iz maticne knjige rodjenih.... dan fantastican, taman za setnju, nije mnogo vruce, nije hladno...super! po uzimanju izvoda uputim se ka skoli da se upisem ( procedura...) ispricam se sa nekim profesorima, izpricam sa drugovima iz odelenja.... i nista.... pocela da pada kisa, a meni razredna kaze da moram da idem u opstinu, da isfotokopiram izvod iz maticne knjige rodjenih i to da overim( sve da necu da dajem 220 dinara za overu jednog papira kad original kosta 60!) radi regulisanja vize i grupnog pasosa za matursku ekskurziju u Italiju( jedva cekam!).... ali ajde, oticicu sto se mora mora se! I uputim se ja ka centru, uzmem precicu, neka slepa ulica.... inace dok sam stigla dotle, skroz sam pokisla, kosa mokra, majca, patike, carape i prednji deo farki...extra look!  na sred te ulice jedan veliki beli dzip.... mercedes... kola ko kola... mislim u zivotu sam se nagledala dobrih automobila, pocevsi od Rols Roysa pa sve do Porsea i ne znam ni ja cega pa do onih najgorih krntija.... i kako ja prilazim kolima tako se spusta prozor na suvozacevoj strani automobila... i kaze jedan stariji gospodin meni: Izvini lepotice, sve si pokisla, mogu li da znam tvoje ime?!; ja potpuno zbunjena i zatecena stanem,razmislim malo i pomislim da mozda moj otac zna ovog coveka, ili obrnuto i kazem: Jana... a on ce sa kao nekim "sarmantnim" osmehom meni da se predstavi svojim imenom.... i kaze Jel zuris? ,ja rekoh "tako nekako da, jel mogu nekako da vam pomognem??", a on ni pet ni sest meni kaze: "Pa ne mozes ti meni nekako da pomognes, ali mislim da ja tebi mogu, ajde sedni malo da popricamo, ja volim da pricam sa tako lepim devojkama" i vidim mu u ocima nesto! Kazem mu ja necu da sedim hvala... pa sad tu dodje raspitivanje koja sam skola, godiste itd.... ja mu rekoh kod godista, vadeci telefon: izvinite stvarno gospodine ali zurim, zovu me!; covek ce ladno meni da kaze, "daj mi tvoj broj telefona, lepoto, da se cujemo da te vodim na veceru!". Ja sam stala kao goromom udarena, nisam mogla da verujem sta mi se desafa i samo sam se grohotom nasmejala i pitala mrtva ozbiljna: "izvinite gospodine, ali vi ste stariji od mog oca!" on stane i kaze meni " nema veze, ti si mladja od moje cerke, pa nista"... samo sam mu rekla dovidjenja i otisla..... ali sam se smejala kao blesava dok sam odlazila....jos se smejem!  i tako nomad me je prokleo svojom izjavom da sam sponzorusa... i pritom uputio jednog starijeg gospodina koji je stariji od moga oca(koji je inace mnogo mator!) da pokusa da me smuva jer ima belog dzipa i da me mnogo slatko nasmeje! sad se bas nesto razmisljam da je trebalo da mu kazem par reci, ali od smeha nisam mogla!
Sta mislite dame i gospodo sta je trebalo da uradim????
|
Ali kakav cobanski start, mogao je to malo suptilnije! 
Ma dobro si postupila. Da se dereš na čoveka jer te muva nije lepo, jel'te? Da pristaneš - nisi pristala! Ovako si ga lepo otkačila i ćao. Nema ljutnje.
Jos ako utripuju da su u pitanju miss mokre majice. 
zaaaaaammiiiilsiite ga ccc bolest 
