|
Poslao: 17 Dec 2018 19:28
|
|
Odakle meni u dzepu vetar
Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamencica
Koje si bacala iza sebe
Govoreci da ces tako lakse naci
U povratku put do kuce
A vrapci ih nece pojesti
Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledas
Kako opada lisce
Kada si volela da gazis po njemu
Odakle meni u kutiji od sibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna
Odakle meni snovi puni tvojih reci
I gomile recenica
Koje ti pricas samo meni
Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolazis ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kazem
Ja te volim
Samo zbog toga sto znam da znas
A meni je tesko da te reci izgovorim
Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I kaze mi samo jedno cao
Koje znaci i volim te
I drago mi je sto si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je sto si bas ti moj
Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali ciji je svaki pokret
Cija je svaka rec pesma
Odakle meni ti?
M. Marinovic
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2018 18:14
|
|
Ja nisam tvoga kova
tebi se samo cini
nisam iz tvojih snova
breza na mesecini
Ti zelis da se vratim
u tvoju ljubav setnu
da tvoju dusu shvatim
i da me cuvas sretnu
Ne treba mani neznost
ni tvojih reci svila
zar mogu da se vratim
gde nikad nisam ni bila
Duško Trifunović
|
|
|
Poslao: 31 Dec 2018 14:26
|
|
Ovde ti ostavljam dve prazne strane, jer ne umem da napišem pesmu o srcu.
Molim te, napiši je sam. Ti to znaš bolje od mene.
I zalepi svoju sliku.
Miroslav Antić
|
|
|
Poslao: 02 Jan 2019 19:19
|
|
-Kad sam je prvi put video-
Radnici koji nikada nisu videli more
Kad je sretnu misle da je dan lepši no inače
Ta žena taj gigant ta država u državi
Kad sam je prvi put video rekao sam:
"Eto kako treba da izgleda prestonica jedne zemlje
Koja ostaje bez svetla kad ona sklopi oči."
Jedina nevina žena koja rađa decu
Ta djevuška visoka kao podzemna železnica
I lepa kao da uopšte ne postoji.
Njenu sobu su razneli mirisi.
Ona se šminkala i češljala
I to je sve što je uradila za poeziju.
Zakleo sam se da ću prećutati njenu prošlost
Jer ja sam rođen sa mnogo više prljavština
No što ih je ona imala u životu.
Već nema u srpskom jeziku reči na koje se mogu
osloniti
Sa kojima bih poredio njene oči i onda mirno
spavao
Ima jedna zemlja velika kao njena trepavica
Ta neosvojiva Rusija koju je ipak lakše osvojiti.
Od njenog poljupca koji mi je poslala telefonom
Zapalilo mi se uvo na pošti jednoga drugoga
grada
To famozno to zeleno to gorko uvo
Koje je dugo stajalo kao antena na jednoj
radio-stanici.
Otkidao sam ga i duboko u zemlju zakopavao
Ali nije prestalo da me poziva na telefon
Svojom telepatskom azbukom svojim visećim
mostovima.
Na mome srcu kao na gramofonskoj ploči
Snimila je sve što je rekla u životu
Njene korake, njen smeh i njen kašalj
Njena duga šaputanja sa ljudima koje ne poznajem.
Gradove u kojima živimo vezuju naša pisma.
Ja ne znam za drugo nebo sem njenog kišobrana.
Kad me ona voli ne znam od čega živim
Ne jedem, zaboravljam da dišem i vrlo često.
umirem.
Visoko u nebu setim se da ne umem leteti
Prođem glavom kroz zid i vidim da sam
pogrešio
Tad zviznem nogom mesec iznad grada
I trčeći obilazim mesto gde ćemo imati
sastanak za nekoliko dana.
Njen najgori đak gutač ljubavnog plamena
sa injem u ušima
Tumačim svojoj krvi njeno pretesko gradivo.
Pun otpadaka kao golfska struja
Silazim niz stepenice u zemlju
I jedini ne znam za svoju tragediju
Taj svirepi podtekst naše ljubavi.
O suzo na jastuku
Uspomeno na pilota koji nikada nije sleteo
Izgubljen u vazduhu.
Matija Bećković
..Ja ne znam za drugo nebo sem njenog kišobrana...
|
|
|
Poslao: 04 Jan 2019 17:37
|
|
-... Sa kojih zvezda smo sleteli da bi smo se ovde pronašli?-
/Niče Lu Salome,
Irvin Jalom- Kad je Niče plakao/
|
|
|
Poslao: 11 Jan 2019 11:38
|
|
Nemam reči da ti kažem
šta si učinila sa mnom.
Tražim noć da se sklonim,
od sunca da pobegnem.
Noć je za mene sjajnija
od svakog sunčanog dana
jer samo u njoj sanjam
o ženi plave kose.
Sanjam ona slatka blaženstva
koja si mi pogledom obećala
i čujem nežnu pesmu
iz nekog dalekog raja.
Vidim oblake kako se sustižu
i dugo gledam u noć.
Nemam reči da ti kažem
šta si učinila sa mnom.
H.Hese
|
|
|
Poslao: 13 Jan 2019 02:04
|
|
Пулс властите самоће, не желим лажно подстицати путовањима, јер знам да бих се осјећао подједнако празно на сваком кутку Земље.
Не желим кинеске магнете на фрижидеру, радије бих с тобом ишао до пекаре, него с било киме обилазио градове, велелепна здања, споменике културе и музеје. Подијелити пециво са тобом, била би својеврсна улазница за музеј среће - о томе бих размислио, тај су ми често спомињали, али још нисам имао прилику да разгледам експонате.
Нисам сигуран да ли можеш отворити врата мог свијета, облијепљена тракама реалности, коју би многи назвали песимизмом. Често пожелим да те пустим унутра, па да распредемо дијалоге о Шопенгауеру и Кафки, гдје ћеш ми износити своје тумачења Процеса, а ја малко бити љубоморан што се тога нисам први досјетио.
На столу стоји покварен грамофон, који посвећено поправљаш, чекајући да се вратим носећи скоро заборављене плоче са тавана, сав прашњав и умазан. Ти ме чак и таквог грлиш.
Скидам те и посматрам. Постепено долазим до закључка како су музе свих сликара у најмању руку биле миљама далеко од призора којем управо присуствујем. Да дијелим њихове сликарске вијештине и афинитете, већ имам претпоставку чије би слике сљедећих вијекова красиле европске музеје, те кога би умјесто Мона Лизе помно проучавали до ситних детаља. Овако ће овај призор остати заробљен у оквиру мог погледа и собе, а и није нешто што бих у било којем смислу сматрао дијељивим.
Можеш без бојазни претурати по свим полицама, читати књиге, премјештати ствари, посудити Ловца у житу и смијехом испунити све просторије. Добро дошла иза мојих врата, сада је све допуштено, под условом да не изгубиш кључеве.
|
|
|
Poslao: 13 Jan 2019 12:50
|
|
Poslednja želja tog leptira
beše da strasno, kao čigra,
još jedan ples sa svetlošću sveće
u magnovenju bar odigra.
Al kad se približi sveći sasvim,
i kad zaigraše, meka ko svila,
sva ustreptala, njegova krila,
plamen se razvi, i sva ta sila
izvi se u trenu, a zatim zgasnu…
O, željo, iskro večnog nemira,
svojom si snagom ugasila
iskru života tog leptira!
Violeta Milićević
|
|
|
Poslao: 13 Jan 2019 19:41
|
|
– Ako mozes, pokusaj razumeti da postoji potpuno druga vrsta ljubavi. A to se desi kad si nasao svoj centar. A naci svoj centar je lako, jedino je tesko ne raditi nista da ga nadjes.“ – Osho
|
|
