|
Poslao: 01 Avg 2013 13:53
|
offline
- anaancica
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 01 Avg 2012
- Poruke: 0
|
Волим да читам и редовно записујем цитате по разним свескама, али баш зато што их има свуда, нису ми доступни у сваком тренутку када осетим потребу да се подсетим неке мисли, а нисам успела да све то лепо класификујем и да их оставим на једном месту. Мислим да је отварање блога са таквом темом супер ствар да се све лепе, поучне мисли нађу уредно на једном месту, а такође, ако неко жели, може да дода неке своје и да коментарише.
Мој омиљени писац је Пауло Коељо и његове књиге које прочитам по неколико пута ме заиста терају да позитивно размишљам и да постанем боља особа, тако да ћу овде писати највише његових мисли, али биће их и још.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Avg 2013 14:49
|
|
Пета гора- Пауло Коељо
Понекад је неопходно борити се са Богом. Свако људско биће, у једном тренутку, види како му нека несрећа пролази кроз живо; то може бити рушење неког града, смрт детета, оптужба без доказа, болест која нас оставља заувек убогољене. Тог тренутка Бог изазива човека да Му се супротстави и да одговори на Његово питање: "Зашто си се тако грчевито ухватио за један живот који је толико кратак и испуњен патњом? Који је смисао твоје борбе?
Тада се човек, који не уме да одговори на то питање, мири са судбином. Неки други, пак, који трага за смислом живота, закључује да је Бог био неправедан и почиње да изазива своју судбину. У том тренутку, с неба се спушта други огањ - не онај који убија, већ онај што разара старе бедеме и пружа сваком људском бићу његове праве могућности. Кукавице никад не допусте да њихово срце запали та ватра, једино желе да се ново стање што пре врати на пређашње, да би могли да наставе да живе и размишљају на онај начин на који су навикли. Они храбри, међутим, спаљују све што је старо и чак и по цену страшне унутрашње патње- напуштају све, укључујући на Бога и настављају напред.
Храбри су увек тврдоглави. Са неба, Господ се задовољно смешкао - јер то је било управо оно што је Он желео- да свако држи у својим рукама одговорност за властити живот. Уосталом, дао је својим синовима највећи од свих дарова: способност да бирају и одлучују о својим поступцима. Једино су мушкарци и жене са светим пламеном у срцу имали храбрости да се суоче са Њим. И једино су они познавали пут повратка ка Његовој љубави, јер би напослетку схватили да несрећа није била казна, већ изазов.
|
|
|
Poslao: 02 Avg 2013 13:57
|
|
Неминовност
Не постоји трагедија, већ неминовност. Све има свој разлог постојања: на теби је само да разлучиш оно што је пролазно од онога што је коначно.
-Шта је пролазно?
- Неминовност.
-А шта је коначно?
-Поуке неминовности.
Разговор између Анђела и Илије
-Зашто морам да бирам између спаса овог града или искупљења мог народа?
- Зато што је човек тај који треба да изабере, одговори Анђео.
У томе лежи његова снага. У моћи његових одлука.
Ко не учини избо, умире у очима Господа,иако и даље наставља да дише и корача улицама.
|
|
|
Poslao: 02 Avg 2013 14:02
|
|
Ако имаш прошлост којом ниси задовољан, сада је тренутак да је заборавиш- настави-. Замисли неку нову причу о свом животу и поверуј у њу. Усредсреди се само на тренутке у којима си успевао оно што си желео и та снага ће ти помоћи да постигнеш све што хоћеш.
Страдања се дешавају. Можемо открити њихов узрок, окривљавати друге, замишљати како би наши животи сасвим другачије изгледали без њих. Али, то нема никаквог смисла.: она су се већ догодила и тачка. Почев од тог тренутка морамо заборавити страх који су она у намаизазвала и приступити обнови.
|
|
|
Poslao: 08 Avg 2013 22:37
|
|
Када неко пронађе свој пут, не сме да се плаши. Мора бити довољно храбар да прави погрешне кораке. Разочарања, порази и губитак воље су оруђа која Бог користи да би показао пут.
("Брида")
|
|
|
Poslao: 15 Avg 2013 20:14
|
|
Лична Легенда је оно што си увек желео да чиниш. Сви људи у раној младости знају шта је њихова Лична Легенда. У том животном раздобљу све је јасно, све је могуће и тада се људи не боје да сањају и пожеле све што би волели да раде у животу. Међутим, што више времена одмиче, нека тајанствена сила настоји да докаже да је немогуће остварити Личну Легенду. То су наизглед зле силе, али ти у ствари говоре како да оставриш своју Личну Легенду. Оне ти припремају дух и вољу, јер на овој планети постоји једна велика истина: без обзира ко си и шта радиш, када стварно нешто желиш то значи да је та жеља настала у Души Васељене. То је твоја мисија на Земљи.
Душа Света храни се личном срећом људи. Или несрећом, завишћу, љубомором. Једина човекова обавеза јесте да оствари своју Личну Легенду. Све је само једно.
("Алхемичар")
|
|
|
Poslao: 21 Jan 2014 09:54
|
|
У магији као и у животу постоји само садашњи тренутак, САДА. Време се не мери као раздаљина између две тачке. "Време не пролази. Људима је веома тешко да се концетришу на садашњост, увек мисле о ономе што су урадили, како су могли и боље, које су последице њихових дела, зашто нису реаговали како је требало. Или се, опет брину о будућности, шта ће радити сутра, шта треба да припреме, каква опасност их можда чека иза угла, како да избегну оно што не желе и како да постигну оно о чему су увек сањали. Зато ти, сада и овде, почињеш да се питаш: постоји ли заиста нешто што не ваља? Да, постоји. Али истовремено схваташ и то да своју будућност можеш да промениш тако што ћеш прошлост довести у садашњост. Прошлост и будућност постоје само у нашем сећању . Али, садашњи тренутак се налази изван времена: он је ВЕЧНОСТ. Индијци у недостатку бољег решења користе реч "карма". Али концепт није добро објашњен: оно што си чинио у претходном животу неће утицати на твоју садашњост. Оно што чиниш у садашњости искупиће учињено у прошлости и самим тим променити будућност.
.... Да сам стварно постигао свој максимум, осећај кривице и исфрустрираности би нестали. Али нису. Страх и дрхтавица. Када незадовољство опстаје, значи да нам га Бог намеће с једним јединим разлогом: треба све променити и наставити даље.
Пролазио сам кроз ово и раније. Кад год бих одбио да следим своју судбину имао бих тежак период у животу. И управо се сада тога плашим. несреће.
Несрећа подразумева корениту промену у нашим животима и увек је везана за исти принцип: губитак. Када смо суочени са губитком не вреди надомешћивати оно што је прошло, боље је искористити велики простор који се отворио и попунити га нечим новим. Теоријски говорећи сваки губитак који нам се догоди за наше је добро; у пракси, тада доводимо у питање Бога и питамо се чиме смо то заслужили. Алеф
|
|
