Ostani kraj mene

• 13Ovo se svidja korisnicima: mpman, zoranzota, mcrule, Brano, Peca, ThePhilosopher, Mila_90, Sorelag, blog 25, Tamtitam, _Sale, Dusan, Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada zatvorim oči i izgovorim ,,citostatik,,...tada vidim onog ruznog čikicu koji u kucnom ogrtacu kosi travu...i nije normalan.
I tako ceo zivot.
Ja znam sta citostatici čine.Ja znam sta oni rade ljudskom telu.Ja to znam...jer sam videla,jer sam ih milion puta proklela,jer sam tisucu puta oplakala telo koje je u sebi imalo njih.Ja sam i mrzela ,kada neko moj kaze NE citostatiku.Zato sto sam tu osobu zelela duze kraj sebe...a znala sam da cu kraj sebe imati samo izmrcvareno telo...ali me nije bilo briga,jer je kraj mene.U trenucima ocaja,ja sam bila u stanju sasuti 6l one tecnosti koju zovu kemoterapija u to telo,uzeti punu saku citostatike i sasuti joj u grlo...,,ostani,ostani,ostani kraj mene,molim te!,,Njeno ,,NE,, bio je početak kraja...njeno NE bio je pocetak moje praznine...bez kraja.Ali sam i dalje mrzela rec ,,citostatik,,.
Trudila sam se da na sve to gledam ovako:Umrijeti - to ne znači ugasiti svjetiljku,
nego staviti na stranu lampu jer sviće zora.

Danas,po prvi put ,kada zatvorim oči i izgovorim ,,citostatik,,...vidim nekog mog,kako hoda kako treba,kako se smeje i drzi hamburger u ruci i ceka mene,da kao nekada,sednemo na neki zidic i kao deca,pricamo punih usta,nerazgovetno,mumlajuci...ali savrseno jasno izreceno ,,volim te,,.

Ona je dobro,ona je moja...i ona je kraj mene




Opet mi doslo...