|
Pesma
Crvena se boja horizontom širi.
Noćna svežina spustila se tiho
Postalo je hladno, a nešto me greje.
To nije vazduh, nije sunce,
Ko je, šta je,
Ni sam ne znam gde je.
Podižem glavu nebu već zvezdanom
I vidim jednu zvezdu što na nebu štrči.
Sija punom snagom, oblaku se ne da.
Sedim, ćutim , pitam se...
Da li je i ti gledaš?
I čujem taj zvuk što vazduhom se širi.
Nije žubor reke, ni poslednji poj ptica.
To nisu puste želje, nisu tuđe misli,
To je šapat tvoj, to je tvoja pesma.
Nisam mogao da nađem bolji naslov od ovog...
|
