|
Nocni teror se ponavlja u mojim mislima... Da li sam mrtva? Ne mogu da raspoznam smrt u ovom svetu. Sve je tako stvarno, no istovremeno drhti nekakvom poletnom zeljom za vecnim zivotom.
Hodam po izoblicenim stazama. Sve su lazne, nestvarne. Srecem puno ljudi sa pupoljcima ruza u rukama. Oni navodno daju vecan zivot. Iako su razlicitih boja sijaju na isti nacin. Svaki skriva svoju laz. Iz jednog dopire deciji plac, iz drugog pucnji pistolja, iz treceg kaplju suze majke koja je izgubila jedinog sina...
Zar trebam na tudjoj nesreci da gradim zivot? Ne... ja radije pustam suzu za svoju i zivim onoliko koliko mi dozvoli istina.
|
