|
Poslao: 17 Jun 2013 20:42
|
offline
- Miloš CG
- Super građanin
- Pridružio: 23 Maj 2011
- Poruke: 1069
|
Prvo,izvinite zbog bolesnog naziva bloga,to je sigurno zato što sam više usesređen na sadržaj koji ću napisati.
Već vidim da ću dugo da pišem,onako u mom stilu,pa se nadam da će bar neko pročitati. 
 Ovako,ove godine završavam prvi razred elektrotehničke škole u Podgorici.Sad,nije da hvalim sebe,ali smatram da razmišljam mnogo zrelije od svojih vršnjaka.Jedan mi priča kako neće ni da se ženi ni da radi posle srednje,sjedjeće kući i boliće ga uvo za sve,drugi već naveliko gura sa travom,treći izbaćen iz škole (O Bože,hvala ti što sam štreber i što se ne skidam sa knjige i kompjutera  ).Često pred spavanje razmišljam šta ću ja da kad odrastem,hoću li uspjeti u životu,kako ću da živim.Ali,zadnjih nedelju dana sam baš razmišljao koji fakultet da upišem,koji inače stiže za tek 3 godine.
I,tako je Miloš rekao sebi da će da ode u inostranstvo,Engleska,Kanada,Kalifornija,bilo gdje,samo da bih bio jak,i,kad se vratim u ovu državu koja se raspada,da budem nešto.Ne znam,to je razmišljanje iz sadašnjeg vremena,mnogo toga će da se promjeni,možda ćemo svi jednog dana morati da odemo,jer ćemo tek tada da shvatimo da živimo u jedan dio svijeta koji je zadnji u mnogim stvarima.Možda jesmo narod sa velikim srcem,ali to nas u "materijalnom ratu" neće spasiti i izvući.Da li bi se možda još neko od Vas rastao od svoje domovine na par godina,otišao u svijet,i stekao standard,pa se opet vratio,i bio na vrhu?
Ako se pitate šta bih studirao,to bi sigurno bio neki IT koledz,telekomunikacione ili računarske tehnologije.Komputer je moj život.Odavno sam svjestan da je on budućnost svih nas,možda će vremenom da se fizički promjeni,ali ga nikad nećemo zaboraviti.Ovo što pričam sigurno ne razumiju oni koji su dan-noć na Fesjbuku.Pazim na svoje živce,pa neću da se trošim sad zbog takvih,inače imam toliko toga da ima kažem.Zato,ja se trudim da jednog dana postanem kvalitetan programer i sigurno ću se zalagati za kompjutere.
Najžalije mi je što ne postoje uslovi da maloljetni rade.Da mogu da radim,kuću bih napravio do sad! 
Pa,ako bih tamo ostao tih 4 godine,onda bih produžio još 2-3,našao neki posao sa dobrom platom,da bih opet uložio kad se vratim.Sve u svemu,poenta ovog mog brbljanja je da vidim šta Vi planirate da uradite za Vašu bolju budućnost.Hoćete li završiti fakultet (ili nećete) u Vašoj zemlji i koliko očekujete od svega toga,ili će neki prosto naslijediti firmu Vašeg oca? Otvorite se
Iii,još nešto,imam 15 godina,tako da se moja priča sigurno ne poklapa sa Vašom,pa razumite moja razmišljanja! 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Jun 2013 21:37
|
|
Hoću, završiću faks u svojoj zemlji. Planiram i malo više od samog "faksa", master sigurno, možda čak i doktorske studije. Voleo bih da budem deo naučnih istraživanja. I profesorski posao je ok, ali je nauka u fulu.  Videćemo.
Koliko očekujem o toga? Pravo da ti kažem, ne očekujem. Pre svega, trudim se da steknem znanje. Znanje niko nikada ne može da mi oduzme. Ostalo su manje više induvidualne stvari, sitnice, snalažljivost, želja, volja, trud...
No, pored toga, ne sviđa mi se tvoj pogled. Kada ti postaneš "jak", veruj, mnogo su male šanse da se vratiš ovde "gde se sve raspada". Ja na to gledam drugačije. Malo verujem u to da će biti bolje, a malo verujem da možda ja nekako mogu da doprinesem tome. Ima jedna pesma koja kaže: "Lako je otiči kad ruši se sve. Hrabro je ostati i boriti se." E sad, silni ljudi se bore i sve, al opet ne valja. Ja bih se borio više, čvršće, jače.
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Jun 2013 22:28
|
|
vasa.93 ::
Kada ti postaneš "jak", veruj, mnogo su male šanse da se vratiš ovde "gde se sve raspada".
Biću jak u mojoj zemlji kad završim fakultet u inostranstvu,ali neću tamo biti jak zato što ih tamo ima na milione sa tom školom,a ovamo "samo ja"
vasa.93 ::
"Lako je otiči kad ruši se sve. Hrabro je ostati i boriti se.
Eh prijatelju,sad ispade ko' da sam rekao da ću da pobjegnem.Odem tamo,ojačam i vratim se.Uostalom,za sad nije i ovdje toliko crno da bi neko morao da bježi,ja sam samo rekao da je sve otežano.
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Jun 2013 22:40
|
|
Mislim da nisi u pravu što toliko potenciraš inostrano školstvo. Nismo mi baš toliko zaostali. Da je materijalna situacija kod njih bolja, jeste, to je tačno, ali daleko bilo da su oni toliko superiorni koliko ti misliš da jesu.
Što se sreće tiče, hvala. No, bolje je poželi sebi. Ja za sada sve postižem sa svojih deset prstiju. (:
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jun 2013 00:33
|
|
Citat:Zavisi šta je svrha života. Otići negde u neku tuđu državu gde nikog ne poznaješ niti je koga briga za tebe, otići negde gde se ne jede hleb uz svaki obrok i tamo provesti život a ovde ostaviti sve kojima je do tebe stalo?! Ne vidim sreću tu
Odes trbuhom za kruhom, a nidje kruha..
Nema univerzalne srece, tvoja srece je ovde, necija tamo, bitno da je ima
|
|
|
Poslao: 18 Jun 2013 00:54
|
|
Napisano: 18 Jun 2013 0:51
g0c47777 ::~ Puni ste predrasuda. Argument neki, nešto, moliću. 
Red_star_girl ::Nema univerzalne srece, tvoja srece je ovde, necija tamo, bitno da je ima Ma, ovo sa ovih "mojih deset prstiju" je ubacivanje čisto.
Da mi nije bilo te sreće jutros, ja bih prespavao i matematiku, i sve bi otišlo ... tamo gde ne treba , i mlatio bih se ja još sa učenjem. Ovako sam, na sreću (), prebio (lake) zadatke koji su se pali. 
Podsetila me keva skoro izreke "Rodi me, majko, srećnog, pa me baci u đubre" i biće da ima i toga.
Dopuna: 18 Jun 2013 0:54
A što se našeg čkolstva tiče (jeste, jeste, sa č ), možda je ponekad malo konzervativno, možda ponekad izlazi iz okvira usmerenog obrazovanja, ali je po mom mišljenju jako dobro. A za to postoji jako veliki broj dokaza.
|
|
