Obožavam ove teme
U srednju skolu nisam isao u Srbiji, ali što se tiče parlamenata i sličnoga, trebalo bi manje više jedno te isto da važi svuda.
Glavni problemi/solucije:
1. Današnja ideja parlamenata i načine na koji su organizovani, je potpuna glupost, sa dosta problema i načina da svaki put ne zaštiti najrealniji i najlogičniji ishod. Jako puno daju "moć" nekome ko ne bi trebao ni da bude blizu takve organizacije. Praktički učestvuje ko stigne.
U mom slučaju, za školu od oko 300 đaka, bilo je, makar na papiru, oko 50 predstavnika, iz raznih grupacija i vrsta predstavljanja. Parlament nije funkcionisao, a ni postojao do one godine kada sam uopšte i mogao da učestvujem, tako da sam iz prve ruke bio uključen u ne samo organizaciju, već i formiranje.
Prve godine(postojanja parlamenta) sam držao funkciju jednog od dva sekretara(manje-više interpretirano kao starijeg). Druge funkcije, sa raznim dužnostima i odgovornostima, su spojene sa ovim parlamentom, pa baš nije bio standardni. Ta prva godina je bila užas, jer nas je samo par imalo interesa za izašto ozbiljno. Jedna od tih osoba je suspendovana iz škole, pa tako i iz parlamenta
Druga godina je bila još gora. Zbog velikoga broja studenata te godine, a i malo politke, povećan je broj "predstavnika"! Unapređen sam u jednu od četiri(!!) osobe koje su vršile dužnosti predsjednika(pogledaj gore šta sam rekao o maloj nestandardizaciji). Iako to nije bilo formalno, ova tri ostala "predsjednika" su stalno meni dolazili sa problemima, a pošto sekretara nismo imalo, opet sam ja zaglavio sa većinom rada. U čitavoj godini smo se sastali samo dva puta! Sastajali bi smo se i više, ali je krajem one prve godine postojanja, izglasano, da se ne sastaje svakog petka ujutro, već svakoga drugoga. Ja kao sekretar sam na vreme najavljivao sastanke, ali su ~95% njih jadno mislili da je sastanak u onaj drugi petak. Sve je u stvari bilo oko toga što je dan počinjao oko 30min kasnije, da bi osoblje imalo svoje sastanke, pa je bilo praktično i za studentski parlament. Naravno niko nije volio ideju buđenja rano u petak, pa je stalno ispadao ovaj razlog da su "mislili" da je sastanak u onaj drugi. Pogodi ko i koliko je glasao kada se ova odlka donosila.....i ko je predvidio baš ovaj problem
2. Za ustave, statute, ostala pravila rada i sve to, se kaže da bi trebali da budu odrađeni na neke načine. Ustav navodno treba da bude dosta opširan, statut više specifičan, dok su ostali dodatci bazirani na manje probleme/teme. Ovo je naravno generalna slika za bilo koju grupu, i od koliko ovoga uopšte jedan školski parlament ima(malo, taman tačno, ili previšse), zavisiće koliko je dobra organizacija i njen rad. Na žalost dosta ovoga je godinama osmišljivano i dopisivano od strane "eksperata". Manje organizacije kao školski parlamenti nemaju baš neku potrebu za ovolikom dubinom pravila i dokumenata.
Na žalost, ako se hoće da se parlament smatra oficijalnim, kada se pogleda lanac zakona, pravila i regulacija, od školskih, koji su u najdirektnijem kontaktu sa parlamentom, do lokalnih, pokrajinskih, i kakvih sve već, doći će se do državnih prava i ustava, kao najvišeg dokumenta naroda. Pošto oni prate navedene formate i standarde, sve i svašta sličnoga oblika, koliko god malo ili veliko, će zbog navedenih sjajnih "eksperata", "morati" da prati te iste formate i standarde. Dok se gospoda "eksperti" ne izbace sa lica planete, na žalost smo svi zaglavljeni sa svim ovim što su oni g...a
Postoji razlika između biti obiman i biti specifičan na opširnosti, ili pisati vrlo legalno i pisati tehničko, a sa još većom jasnošću. Ono što pišu "eksperti" moze biti tumačeno kako god ko stigne - Zato i hoće da sve bude u nekim ludim terminima i definicijama, da bi trebali njih da to prevode i tumače, opet kako im odgovara, pa da što duže budu u poslu. Školski parlament ne bi trebao da ima išta blizu ovoga. Školski parlamenti nisu međunarodni kontinentalni savez socijalista. Sve što i čak malo usporava, ne bi trebalo ni da bude tu.
Skoro sam pisao neku sličnu dokumentaciju za neprofitnu grupu, i itekako je moguće odraditi ustave i sve slično, bez korišćenja "ekspertskih" metoda, a da svakako budu mnogo više efikasni i korisni. Pogledaću da li ih još imam, ako hoćeš da uporediš. Rađeni su na Engleskom, pa neznam koliko će ovo koristiti.
Ako već imate dokumentaciju i organizaciju neko vreme, onda je malo teže napraviti promjene. Ako se tek (re)organizujete, onda će vam biti lakše. Svakako, ne treba se bahćati kako će da se poredi sa već postojećim dokumentima, već kako će vama pomoći da išta odradite.
3. Što se tiče podrške od osoblja, koliko ja shvatam i smatram, oni ni ne bi trebai da imaju ikakvoga efekta. Naravno tu su da paze da je svako čitav za vreme školovanja, ali parlament bi trebao da bude 100% studentska stvar. Naravno treba da pomognu sa raznim organizovanjima, ako se to zatraži i ako su u mogućnosti.
4. Slično opisu pordški od osoblja, jeste opis sveukupne svrhe. Ako parlament postoji čisto da bi postojao, ili služi da bi se moglo reći da se nešto tako ima, baš i nevrši neku svrhu, i od početka je sve u propasti. Isto tako, i ako postoji da se ljudi nauče o takvim stvarima(organizaciji, sastancima, itd), ako većina nema interesa, ili to vidi kao neku šalu, sličan će biti konačni rezultat. Još manje je vrši, ako postoji, i ima "aktivnosti", ali ako te aktivnosti nemaju povezanosti sa studentskim problemima i događajima. Koliko god bio legalan, da bi vršio ikakvu svrhu, treba da bude odgovoran, za bilo kakve stvari o kojima bi se studenti inače pitali. Na taj način postaje itekako jedini glavni(i odgovorni) representacioni organ đaka, i u tome sam po sebi traži jedan nivo ozbiljnosti. Bez nje, dosta stvari se riskuje.
Sve u svemu, treba imati volje i ubaciti dosta truda, koliko god razne stvari pokušale da sve spreče. Makar ako treba i srušiti nešto što je već tamo, da bi se napravilo nešto bolje.....moja omiljena metoda
Eto toliko od mene. Ne znam koliko ti je već ovoga očigledno i koliko će pomoći, ali iz tvoje poruke zvučalo je kao da si htela bilo kakva mišljenja.....a i ja ne dobijam prilike da grdim ovakve sisteme baš često, pa mi je dobro došla prilika
|