PsihoTerapija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Kada sam bila mladja verovala sam u to da cu promeniti svet. Imala sam jaku zelju da promenim svet na bolje. Mislila sam da cu to raditi tako sto cu nesto vazno govoriti ljudima, pomagati, spasavati tudje zivote itd. Iz tog razloga sam upisala prvo politicki, a kasnije umetnicki fakultet.
Uvek sam solila pamet drugima, uvek sam bila nesrecna i nezadovoljna zbog svega sto se desava u svetu, uvek sam videla mracnu stranu zivota i realnosti, uvek me je sve bolelo vezano za tudje patnje. Plakala sam zbog toga sto ljudi ubijaju i jedu zivotinje, sto ljudi prose, sto neka deca idu bosa po snegu, sto neko mnogo radi a nista ne zaradjuje, sto ljudi umiru u ratu, sto neki drugi ljudi umiru od gladi itd.
Uvek sam izigravala socijalnog radnika i psihijatra.
Jednog dana sam shvatila da meni ocajnicki treba psihijatar. Da zelim da menjam svet zato sto zelim da promenim sebe.
I, onda sam obecala sebi da nikada necu dozvoliti da lecim komplekse profesijom. Da nikada necu dozvoliti da moja profesija bude moja terapija. Niti da moj partner bude moja terapija. Obecala sam sebi da ce moja jedina terapija biti psihoterapija. Sve ostalo ce biti ono sto treba da bude. Ljubav ce biti ljubav. Posao ce biti posao.
Obecala sam sebi da nikada necu dozvoliti da mi sopstvena laz i zavist pojedu osecaj istinitosti. Da me sprece da sazrevam. Da me sprece da se divim stvarima koje postoje izvan bola u meni. Da nikada necu dozvoliti da ne verujem u dobro, samo zato sto ja to dobro nisam upoznala. Da nikada necu dozvoliti sebi da mi kriterijum bude granica mog iskustva i moj ego.
Na terapije sam isla skoro deceniju. Uporedo sam studirala i radila.
U pocetku je to bilo samo blebetanje o svemu sto te muci, kao uz kafu sa drugaricom. Medjutim vremenom shvatis koja je razlika izmedju drugarice i terapeuta. Ogromna.
Tereapeut ti usiva psihu i um. Bukvalno. Bez lekova. Samo govor i razmena misli i osecanja. I tako godinama. Samo onaj ko je to doziveo moze da mi veruje da postoji i psihicko krvarenje. Da postoji doktor koji to krvarenje zaustavi i potpuno izleci uzrok i posledicu.
Bez leka, igle, konca, gaze, makaza…
Sve iznutra.Onda dozivis duboku unutrasnju transformaciju. Duboku onoliko daleko koliko postojis, a mozda cak i dublju.
Onda se ponovo rodis.
Terapija ti oslobadja tacke i zareze iz podsvesti. Otvara te misaono i emotivno. Nekada te toliko otvori da ljudi oko tebe misle da uzimas neku drogu. Nekada ti odvali parce iz uma. Parce iz kojeg stvoris neverovatne stvari. Ne tako neverovatne za covecanstvo, koliko za tebe samog i za tvoje okruzenje.
Onda shvatis da je jako tesko menjati. Da je lakse menjati druge, nego samog sebe. Da je najteza i najveca promena ona koja pocinje unutar samoga sebe. Da je apsolutno sve na ovom svetu stvar odluke. Da apsolutno za sve preuzimas odgovornost. Za svaku misao. Za svaku rec. za svako delo.Onda pitas sebe imas li pravo da solis pamet drugima o tome kako treba da se menjaju. Shvatis da je najvazniji nacin. Nekada mislis da menjas svet, a mozda nisi svestan da silujes. Mislis da radis nesto humano, a u stvari si monstrum. Hoces da pomognes, a niko ti ne trazi pomoc. Hoces da utices, a u stvari hoces da manipulises i kontrolises, jer nisi sposoban sebe da pogledas u oci i sebe da menjas.
Onda, nakon dugogodisnje psihoterapije, pocnes da shvatas da su ti se razvili odredjeni delovi licnosti za koje si mislio da nikada nece. Onda dobijes delove strukture licnosti samog terpaeuta. Onda pocnes da se menjas. Iznutra, a onda i spolja. Onda okolina pocne da primecuje tvoje promene. Potom okolina pocne da se menja. Prvo ona najuza, a potom prijatelji, kolege, profesori. I onda gde god se pojavis ljudi hoce da razgovaraju sa tobom, da te pitaju, da ti se otovore, pozale, da ti kazu sta su zakljucili. Onda te zovu nakon nekog vremena i kazu da si ih naterao na promenu. Onda njima neko njihov kaze kako su se oni promenili i kako sada i oni zele da se menjaju. A niko ne zna da iza svega stoji psihoterapija.
Onda shvatis da ti svet vec duze vreme nije mesto puno bola. Zapravo jeste, ali nije samo i jedino to. Onda pocnes da provaljujes ljude koji rade na sebi i one koji veze nemaju sa tim. Kao kada vidis nekoga ko je prljav i ko se nije tusirao mesec dana. Tako mozes da raspoznas nekoga ko u zivotu nije iskusio mentalnu higijenu. Prepoznajes ko je lazan, a ko ne. Ko laze samog sebe, ko nema cak ni svest da postoji i da jednoga dana nece postojati ni on, ni iko od njegovih, niti bilo ko od svih ovih koji trenutno postoje na planeti. Onda pocnes da razlikujes nacine na koje je neko postao to sto jeste i nacine na koje se necija svest formirala.
Pocnes da prepoznajes ko ide, a ko ne ide na terapije. Ko istinski radi na sebi, a ko ne zna ni sta znaci imati odgovornost nad sopstvenim postojanjem. Ljudi lako lazu sebe i druge. Tesko se suocavaju sa svescu o sopstvenoj prolaznosti.
Neki pozivi iziskuju terapije. Jedan od takvih je gluma. Mali broj glumaca sa ovih prostora ide i na terapije. To mnogo govori o njima. Mada, mnogi od njih blage veze nemaju o tome sta je zapravo gluma.

I…
Onda shvatis da si promenio svet.
Najveca promena pocinje od svoga “ja”. Ako se promenis toliko da cak i tvoja okolina postaje zrelija i kvalitetnija, onda si stvarno promenio svet.
“Budi promena koju zelis da vidis u svetu” rece jedan poznati covek. I to je ziva istina. Svako nadje nacin da menja svet (ukoliko to zeli) ili da ga ucini kvalitetnijim.
Neko leci druge. Neko leci sebe.
I, nakon svega to izgleda kao kada prezivis leukemiju. Ili pad iz aviona.
Probudis se ujutru, namazes med na krisku hleba, gledas kroz prozor svog toplog doma kako pada sneg, uzivas u zvuku kljucanja vode za kafu i zivis sada i ovde.
Sa svojom autenticnom istinom.


posted by dinna anndi

izvor
Sometimes that is what we all need... na ovaj ili onaj nachin...ova devojka je opisala svoj nachin i put... ne mora da znachi da je psihoterapija jedini pravi... ali ono shto je napisala o radu na sebi, o menjaju sveta i sebe, o tranformacijama in and out, o magichnim trenucima koji slede posle ... tako blisko i moje...

"Chuvaj se. Svaki put kada, sazrevajuci, budesh htela da promenish neshto shto je pogreshno u ono shto je ispravno, ne zaboravi da prvu revoluciju treba izvesti u sebi samoj, prvu i najvazhniju."
(s.tamaro)