offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
Vracao si se se kuci kada si poginuo...
Bila je to saobracajna nesreca. Nikakav spektakularan udes, ali svakako fatalan. Iza sebe si ostavio zenu i dvoje dece. Smrt je bila bezbolna. Lekari iz hitne su dali sve da te spasu, ali bezuspesno.
Telo ti je bilo tako raskomadano da je bolje sto nisu uspeli, veruj mi.
I onda si naisao na mene.
“Sta… Sta se desilo?” Zapitao si se. “Gde sam ja?”
“Mrtav si”, rekao sam, ukazujuci na ocigledne cinjenice. Nema smisla okolisati.
“Secam se… kamiona koji je proklizavao…”
“Da”, rekao sam.
“Ja… poginuo sam?”
“Jesi. Nemoj da ti je krivo zbog toga. Svi umiru”, rekao sam.
Gledao si oko sebe. Nistavilo. Samo ti i Ja. “Kakvo je ovo mesto?” upitao si. “Je li ovo zagrobni zivot?”
“Manje, vise.” Rekao sam.
“Jesi li ti bog?” Upitao si.
“Jesam”,odgovorio sam “Ja sam Bog.”
“Moja deca… moja zena,” rekao si.
“Sta s njima?”
“Hoce li biti dobro?”
“E to mi se svidja”, rekao sam. “Samo sto si umro i najveca briga ti je porodica. To je dobra stvar.”
Gledao si u mene nekako fasciniran. Nisam ti izgledao kao Bog, vec kao neki covek. Ili mozda zena.
Neka tebi nepoznata javna licnost mozda. Vise kao profesor u skoli nego kao svevisnji.
“Ne brini”, rekao sam. “Bice dobro. Tvoja deca cete se savrseno secati. Nece imati vremena da osecaju prezir prema tebi. Tvoja zena ce plakati spolja, ali ce joj potajno laknuti. Iskreno, tvoj brak se raspadao. Ako ti je neka uteha, ona ce se osecati krivom zato sto joj je laknulo.”
“Oh”, rekao si. “I sta se sad desava? Idem li u raj ili u pakao ili gde vec?”
“Ni jedno ni drugo”, rekao sam. “Bices reinkarniran”
“A”, rekao si. “Znaci Indusi su bili u pravu.”
“Sve religije su u pravu na neki nacin.” Rekoh ja. “Prosetaj sa mnom.”
Pratio si me dok smo koracali kroz prazninu. “Gde idemo?”
“Nigde posebno” rekoh ti, “Samo je lepo da setamo dok pricamo.”
“I koja je poenta onda?” Upitao si. “Kada se ponovo rodim bicu samo prazan papir, zar ne? Beba. Tako da sva moja iskustva i sve sto sam uradio u zivotu nece nista znaciti.”
“Ne bas!” Rekoh. “Unutar sebe imas svo znanje i iskustva iz svih proslih zivota. Samo ih se trenutno ne secas.”
Prestao sam da hodam i uhvatio te za ramena. “Tvoja dusa je velicanstvena, lepa i ogromna vise nego sto mozes i da zamislis. Ljudski um sadrzi samo mali deo onoga sto smo. Kao kada stavis prst u vodu da proveris da li je vruca ili hladna. Ti stavljas mali deo sebe u sud, i kada ga izvadis, bogatiji si za sva njegova iskustva.”
“Covek si poslednjih 48 godina, tako da nisi spoznao i osetio ostatak svoje neizmerne svesti. Kada bismo ovde sedeli dovoljno dugo, poceo bi da se secas svega. Ali nema svrhe raditi to izmedju svakog zivota.”
“Koliko sam onda puta reinkarnisan?”
“Pa mnogo. Dosta puta. I to u dosta razlicitih zivota. Ovog puta ces biti Kineska seljancica u 540. godini.”
“Cekaj, sta?” Zamucnuo si. “Saljes me nazad u vreme?”
“Pa, tehnicki tako izgleda. Vreme, kakvo ga poznajes, postoji samo u vasem univerzumu. Stvari su drugacije tamo odakle ja dolazim.”
“Odakle ti dolazis?” Pitao si.
“Naravno”,Objasnio sam “Dolazim od nekud. Nekud drugde. A tamo su svi poput mene. Znam da zelis da saznas kako je tamo, ali sigurno ne bi razumeo.”
“Oh”, rekao si malo potisten.” Ali cekaj, ako sam reinkarnisan u druga mesta kroz vreme, da li sam mogao da se sretnem sa sobom u nekom trenutku?“
“Naravno. Stalno se desava. I dok su oboje svesni samo sopstvenog zivota, ni ne shvataju sta se desava.”
“U cemu je onda poenta svega toga?”
“Ozbijno?” Pitao sam te “Pitas me o znacenju zivota? Nije li to malo stereotipicno?”
“Pa pitanje je razumno.” Insistirao si.
Pogledao sam te u oci. “Znacenje zivota, razlog zbog kog sam stvorio ovaj univerzum, je da bi ti sazreo.”
“Mislis covecanstvo? Hoces da sazremo?”
“Ne, samo ti. Sve sam ovo napravio zbog tebe. Svakim novim zivotom ti rastes i sazrevas, i postajes veci i veci um.”
“Samo ja? Sta je sa ostalima?”
“Nema ostalih.” Rekoh “U ovom svetu postojimo samo ti i ja.”
Gledao si me belo. “Ali svi ljudi na zemlji…”
“Svi ti. Razlicita olicenja tebe.”
“Cekaj. Ja sam svi!?”
“Sada pocinjes da shvatas”, rekao sam, cestitajucim treskom po ledjima.
“Ja sam svako ljudsko bice koje je zivelo?”
“Ili koje ce ziveti, da.”
“Ja sam Abraham Linkoln?”
“Ti si i Dzon Vilks But, takodje” Dodao sam.
“Ja sam Hitler?” Rekao si, uzasnut.
“Ti si i milioni koje je pobio.”
“Ja sam Isus?”
“I milioni koji su ga pratili.”
Ucutao si se.
“Svaki put kada si mucio nekog”, rekao sam, “Mucio si sebe. Svaki cin dobrote koji si ucinio, ucinio si sebi. Svaki srecni i tuzni trenutak ikada iskusen od strane nekog coveka je bio, ili ce biti iskusen od tebe.”
Razmisljao si dosta dugo.
“Zasto?” Upitao si me. “Zasto raditi sve ovo?”
“Jer ces jednog dana ti postati kao ja. Zato sto si to ti. Ti si jedan iz moje vrste. Ti si moje dete.”
“Uff”, rekao si u neverici. “Mislis ja sam bog?”
“Ne, ne jos uvek. Ti si fetus. Jos uvek rastes. Jednom kad budes ziveo svaki ljudski zivot kroz vreme, porasces dovoljno da bi se rodio.”
“Znaci ceo univerzum, rekao si, “je samo…”
“Jaje”, odgovorio sam. “Sada je vreme da krenes u svoj sledeci zivot.”
I poslao sam te na tvoj put...
----------------------
(preuzeto sa https://www.facebook.com/notes/the-shaman/razgovor-s-njim-/509456422493669 )
|
