Mislim da interesovanje ide iz krajnosti u krajnost. Po crkvama se mogu videti mladi potpuno posvećeni crkvi, postovima. Ima i one dece koja dobrovoljno peva u crkvenim horovima, do onih kojih ništa od toga ne zanima i ne pridaje značaj.
Uzimajući u obzir da se o veronauci uči i u školi (mislim da je i dalje izborni predmet), rekla bih da interesovanje i dalje nije neko bez obzira što im je religija približnija u smislu da su imali pojašnjenje, da su učili o veri u Boga. Čak šta ne mislim da su zbog toga postali ni bolji ljudi, jer nasilničko ponašanje u školama nikad nije bilo veće...
Vera jača iz duše a ne iz razuma....
pre dve godine sam bila polaznik letnje škole crkvenog pojanja koja se već 25 godina organizuje u sremskim karlovcima. ja sam tada prvi put išla. "škola" je trajala nedelju dana, ispunjena sadržajima (predavanja, muzičke večeri, horske probe...). veći deo polaznika bili su mladi. srednjoškolci ili studenti (najčešće studenti muzičke akademije). svi oni su došli prvenstveno iz ljubavi prema muzici, ali i duhovnosti. bili su stariji od mene u znanju i poznavanju službe, pravila, običaja...
ne kažem da je njih petnaestak isto što i omladina ukupno, ali mislim da hoću da kažem kako nema pravila što se tiče pojedinih kategorija. nema ni poštovanje religije veze sa godinama. pre poznanstva sa njima, rekla bih da su mladi generalno nezainteresovani. i, eto, prevarila bih se.
Nezainteresovanost mladih, verujem, dolazi iz bombastičnih naslova, priča i prezasićenosti informacijama. Ne samo u veri, već generalno. Navikavamo se da suština teksta stoji u naslovu, a ne u tekstu.
mpman ::Nezainteresovanost mladih, verujem, dolazi iz bombastičnih naslova, priča i prezasićenosti informacijama. Ne samo u veri, već generalno. Navikavamo se da suština teksta stoji u naslovu, a ne u tekstu.
Traženje nečeg višeg i duhovnog napretka kroz naslove? Onda se tu u startu pravi greška.
Što se tiče odnosa mladih prema religijoznosti mislim da je trenutno sve brzo i trenutno. Od muzike u kojoj je jedna pjesma "hit" a nakon 6mjeseci se ne zna ni kako se zove, do sistema vrijednosti koji, barem po mom misljenju, nije onakav kakav bi trebao biti, a kada od malih nogu odrastaš i formiraš ličnost u takvom sistemu mnogo je teže.
Smatram da je religioznost duboko privatna stvar svakoga pojedinca, i da svako kretanje ka tome, na silu, je pogrešan put. Svakome od nas, u nekom trenutku, treba pomoć nekog iznad nas i u njegovu pomoć se nadamo.
Bitno je napomenuti da Bog i religija nisu ista stvar.
Religiju su kroz istoriju koristili mnogi kao izgovor/razlog/povod za ratove, zloupotrebljavali je, bez obzira koliko njen koncept trebao u teoriji da bude dobar i koristan.
Po meni religija i nacionalnost najveci neprijatelji coveka tj. humanizma(uz strah i politiku) i tu su da nas razdvoje, podele... To je dokazano vise puta vec.... E sad... ako neko nadje nadu i utehu i snagu i resenje u Bogu, i da zivi zivot skromno i u miru, to je sasvim ok, ja nikome ne sudim tj. ne osudjujem, ja ga licno za sada nisam pronasao, ali sam otvorenog uma dok se ne desi nesto veliko da promeni moju percepciju.
Ne, nisam ateista, ali nisam ni veliki vernik. Nego sam agnostik. Covek nauke i logike, i najvise ima smisla biti agnostik po mom nekom skromnom misljenju. Znas da postoji sansa da bog postoji, ali takodje znas da postoji sansa da ne postoji, i da nema opipljivog dokaza i sve dok ne bude, uzaludno je gubiti vreme raspravljajuci se.
Takodje sam svestan da nauka ne moze sve da dokaze i objasni, i zato kazem, ko pronadje boga, njegova stvar, nije na meni da kazem da li je ispravno ili ne, bitno da toj osobi pomaze/prija.
Imam par prijatelja vernika snaznih, i dobri su ljudi. Mada sam poznavao par vernika koji su bili losi ljudi. Isto tako sam poznavao ateiste koji su bolji ljudi od nekih vernika... Sta je poenta price? 100 ljudi 100 cudi, ima nas svakakvih, bez obzira na religiju, nacionalinu pripadnost, rasu, i takodje nista ne mora da znaci i ne treba previse generalizovati.
Dodatno nije pomoglo sto sam kao klinac bas bio vernik i molio se i isao u crkvu, i samo mi je bilo gore. po pitanju zdravlja, odnosa, ljudi bliznjih, to je ujedno i nacrnji period mog zivota... Od kako sam prestao sa molitvama i crkvom, zivot mi se promenio na bolje, i zdravlje i sve, eto koliko god to zvucalo cudno i kontradiktorno i paradoksalno za neke ali tako je.
I TAKODJE dodatno nije pomoglo sto mi je bliska i draga osoba(iz porodice) koja je CELOG SVOG ZIVOTA bila OGROMAN vernik, isla svaki dan u crkvu, svaki dan se molila, i sto je najbitnije - bila vredna i dobra osoba... i kako je zavrsila? u NAJGORIM mogucim bolovima, a posle i secanja izgubila od demencije i alchajmerove... par meseci agonije, i onda otisla..
U tom periodu sam cak poceo da razmisljam tipa, "pa cekaj, bog cak i da postoji, ili je samo dobar ili je svemoguci, NE moze da bude oba!" Jer da moze, on ne bi dozvolio da neko tako dobar pati, i da se desavaju takve lose stvari dobrim ljudima, i deci... A ona prica cuvena, da ta osoba bez obzira koliko dobra bila mora da ispasta zbog svojih pretka to je tek glupost... totalno nema smisla kazniti nekoga, zbog drugih... to je isto ono kad u vrticu ili skoli vaspitacica/uciteljica kazni ceo razred samo zbog 1 klinca koji je napravio haos neki. Ili mi mozda ne mozemo jos razumeti sve to... zato kazem, nemam odgovore za sve, to su samo neka moja iskustva i opservacije.
Takodje je bitno napomenuti da popovi i svi ti svestenici nisu desna ruka boga, njih nije bog tu stavio i pazite kome verujete. Jer medju istima ima jaaaaaako puno lanaca pedofilije. To je dokazano vec vise puta. Ne znaci da su svi pedofili i losi ljudi, ali ih je puno... zato je i postao kao cliche.
Ima verovanja da je bog zapravo sunce, kao u doba drevnog Egipta. Ima i o tome video.
To što ti je od religije bilo gore, pravi vernik bi ti rekao da je to ''pročišćenje'' odnosno da moraš da prođeš loš period da bi nastao dobar....a dotle možeš da ''mreš''....
Nekako se ''provukla'' ta teorija da ako si veliki vernik da si zapravo dobar čovek...Svako veruje u ono što želi da veruje. Dobar lopov je vernik takođe. On se u startu postavi tako da veruje da će mu plan krađe uspeti i ne sumnja u to da će nešto zeznut. On veruje u dobar ishod. I on je vernik. Svako od nas ima svog Boga.
Što se dece tiče, da li bi bili bolji ljudi da su se više približili religiji? Dobar čovek se postaje od malena. Uz roditelje uz razumevanje normi ponašanja, etike, morala...
