Tebi sam najvise ljubavi dala.Uzeo si je ne gledajuci rok trajanja...a govorila sam ti da traje vecno.Spustao bi novcice nadanja na moje dlanove,nikad ne pitajuci za kusur i nikada me pri tom nisi gledao.
U tvojim ocima nije bilo odjeka mojih zelja,nisi shvatao moje snove,pitajuci se zasto se toliko trudim da ti poklonim sve ono sto ti ne treba,sto ne zelis...Nisi shvatao,ali si ipak uzimao.U tim tamnim dubinama,koje umesto mene videle su drugu,nije bilo ove tuzne stvarnosti.Nije bilo patnje zbog besmisla,samo mir,vecni mir,i beskrajna tisina u njima.
I nisam verovala kada si govorio da si i ti jednom,ne tako davno,na isti nacin nudio ljubav,a da ona koju si video umesto mene nije ni obratila paznju,i da su one iste,sada nepomicne usne,saputale da ta ljubav traje vecno.
Prestao si dolaziti...a ja sam te i dalje,sa ispruzenim dlanovima,da na njih spustis novcice nadanja svojih snova,uzalud cekala...
Samo je Nebo spustilo par suza na ove dlanove jedne tuzne prokletnice.
|