|
Jutros u ogledalu, dok mamurna dižem glavu, vidim ženu kojoj bi pasovalo ime Fahreta-Faka-Škura (Škura, od italijanske riječi scuro=tamno) umorno lice tamne boje i kosica boje ....šargarepe!!!!
Moja mala frizerka, koja ima sigurno 12 godina me je uzela pod svoje, istovremeno raskidajući sa dečkom preko telefona.
Ko je platio za ljubavne jade - Fahreta-Faka-Škura.
Pomislih, sad bi mi dobro došle one narandžaste obrve  koje mi u Zagrebu, na Prekrižju Gornjem po svom nahođenju ofarba fancy kozmetičarka, koja je izgledala kao urednica Voga.
Moj šok nakon pogleda u ogledalo je bio ogromam, moje usne su zadržavale urlik UUUUSSSSTTTTAAAAŠŠŠŠEEEE, ali sam izašla zahvaljujući se i ne znam zbog čega izvinjavajući...
Padao je snijeg te noći u Zagrebu, otet sin jednog poznatog generala, a moje drugarice i ja izađosmo optimistički u Japanski restoran. Velikim BMW džipom, moja drugarica je kuckala sva kola redom, sliježući ramenima djetinjasto, mašući i smješkajući se vozačima, dok je džipčina brisala sve pred sobom...toliko smo bile vesele nas četiri, da mi moje obrve nisu smetale, kao ni šešir koji je nosila moja kuma, koji kao da je pripadao Tinu Ujeviću..
Tako da mi je jutros trebalo malo više vremena da poprimim ljudsko obličje i krenem u novi dan, ali sa osmjehom jer mi se vratila jedna prelijepa uspomena...
Zato kažu, ko zna zbog čega je to dobro 
Perek, prijatelju, u pravu si nemam mašte, pišem samo o preživljenom i doživljenom, da mi je malo tvoje lakoće 
|
