|
Sta to zapravo znaci nedostajati? Da li je to onaj osecaj kada pri budjenju zelim da ugledam njeno lice pored sebe? Ili mozda kada legnem na spavam i stavim ruku preko druge polovine kreveta koja, iako zuji prazna, od nje je sastavljena? Da li je to onaj ternutak kada je zelim pored sebe? Ili kada je od dima pravim. Naucio sam prstima svaki deo njenog tela, svaki mladez, svaku vlas. Umem je ja od dima napraviti, ali opet se lako izgubi negde u daljini. Opet tako neprimetno pobegne iz mojih ruku, opet mi ostaje samo moje srce u rukama da je bar jos jednom vidim. Da li je nedostajanje to sto ne mogu ni jednu drugu da pogledam a da pri tom ne pomislim na nju? Kada sve obicne stvari koje neprimetno sede pored nas, koje su toliko obicne da ih i ne osecamo, i kada ih nema ne primecujemo, ne primecujemo ni kada ih ima vise. E kada i te stvari poprime svoj oblik, upiju boju, dobiju velicinu, te obicne stvari postaju duga,nebo zvezdano, samo kada je zamislim kraj sebe? Da li su njene usne nedostajanje? Njen glas, kosa, ruke, grudi, miris? Da li je i jedna od tih stvari nedostajanje? Kada se srce skupi, oci zaklope i vetar je donese. Kada tako lako sedne pored mene, u licu joj se osmeh rodi, oci, dva pupoljka plavih ruza, procvetaju, miris nebesa i samoga raja me zagrli, a moje srce sve jace i jace lupa i u isto vreme stoji skamenjeno. Telo mi podrhtava, odvaja se od mene, mozak mi je stran, tlo ne osecam... A oci i ruke... Moraju mirovati, odace mi tajnu maste. Da li je to nedostajanje? Dok note ljubavne upijam, umem dugo sedeti i gledati u njenom pravcu, da li je to mozda to? Mozda je vreme? Svake sekunde ja je bar jednom pozelim kraj sebe. Mozda je to to? Ili je nedostajanje samo nesto sto svaki susret uzdize u nebo? Sta znaci nedostajati?
|
