|
Poslao: 30 Sep 2007 09:53
|
offline
- Pridružio: 30 Sep 2007
- Poruke: 47
- Gde živiš: Dabrovgrad
|
...
Vec predugo igramo
ovu bezveznu igru skrivanja.
Toliko smo dobri postali,
strah me je da se
necemo sresti nikada...
Samo pokadkad
odblesak tebe vidim
u ocima tudjina.
Zaista cudne tragove
u ljudima ostavljas za sobom.
Da mi je samo usne
da ti dokucim...
Dopuna: 30 Sep 2007 7:47
Prastara pesma jedna...
...
Ostale su mi usne
Negde na tebi Radosti.
Jos osetim slatkosti ljubljene.
Upijen pod kozu
drhturavi dodir
tvog tela bludi.
Veseli se vasceli svet
osmehom tvojih neznosti.
Duhom sam uz tebe
sapucem ti pesmu u uho.
Znam dobro,
osetis je,
oci ti se osmehuju ljubavi...
Dopuna: 30 Sep 2007 8:02
...
Ko si?
Budan snim
prste ti
u kosi umrsene.
Spokoj moj da remetis
ceznje budis...
Sta si?
Oci te od plamena
skrivas pitome,
dok drhtim poput lista
od tvoje blizine.
Znas, lako je
strasno lako Voleti,
samo,
ponekad tesko je
sakupiti sve truncice,
pretopiti ih u reci,
prevaliti ih preko usta i
reci.
Dopuna: 30 Sep 2007 8:22
...
Sirim prste preko rubova Vecnosti.
Osetim te u svemu.
Moji nacini su posebni,
cudnih ritmova...
Drugacija su moja stradanja i radovanja
i uvek se trudim da ne budem skrt
dok se poklanjam.
Zazmuri me kao hor
malih zrikavaca u usnama
tim tvojim Slatkosti,
i rascinicu svet da bih te stvorio.
Ime samo tvorim tvoje,
i preslatke ukuse.
Dajem ti poneku kap plave vise
dok trazim te po krajiccima pogleda.
...Mednosti...
Dopuna: 30 Sep 2007 8:34
Jedina Neznosti
Lagano umirem
sa svakim novim stihom
i zaista strah me je
hocu li imati ista da ugradim
kao deo mene u Nas
kada tvoj prepoznam
u bezbroju tudjih koraka.
Bojim se
da cu pred tebe stati
ogrubeo
prazan
i pust,
do nerazaznavanja izmenjen,
i da u meni nicega nece ostati
da sapne ciji je to glas
sto te naziva imenom
skritim od drugih.
Hoces li me umeti poznati?
Dopuna: 30 Sep 2007 8:51
Jos jedna prastara pesma...
Prica beskraja
Mozes li izdrzati Strast?
Otvori oci i progledaj oko sebe.
Pogledaj u mene.
Ne dodirni me jos...
Oseti vazduh sta govori.
Kazuje sve.
Ne krij se dok ti se govorim.
Prica je beskraja...
Udahni me u sebe,
oseti me bicem,
i dodir prstiju po kozi,
i pospani ples usana,
i sirova, nesputana strast
zovu nas.
Dopusti mi ovaj ples
cudnih bridenja.
Pratis li ih, ili sanjaris?
Dodir prosut je po stomaku.
Upij me, i opij svaki komadic
mene do nerazaznavanja.
Hocu da pokazem
da zbog tebe sam tu.
Izdrzi Strast
i dovedi nam Posebnost pred noge.
Zelim da se smejem do kliktaja
novom danu
i vidim ti odsjaj budjenja Sunca u kosi.
Izdrzi dok Ljubim.
Prica je beskraja...
Dopuna: 30 Sep 2007 9:53
E, sad, u ovemu je problem ljudi moji... Nisam za svojega doba uspeo pronaci i pored svih mojih trazenja, a zivim vec skoro trideset godina, ni jednu (da jesam, Njoj bih pisao) u nasoj majcici domovini koja bi umela razumeti te moje "nacine bridenja"... Ne pokusavam da vapim za Njom preko neta, malo mi je naime pomalo suvise cudan ovaj nacin upoznavanja da bih za njime posegnuo, nego imam jednu drugojaciju dilemu. U diiilejiii sam velikoooj!!!
Od nedavno se vise ne nalazim u govornom podrucju srpskog jezika, sto me ne sputava u egzistencijalnom pogledu, ali!!! Uvek to prokleto "ali" mora nekako da se pojavi iznebuha, iza coska pocne da gnjavi nestedimice, pa... Jel, sa nekog meni zadovoljavajuceg nivoja broja reci da bih mogao sebe dovoljno dobro da objasnim, spao sam na - ni priblizno (razumece oni koji umeju da dokuce o cemu kuckam, ciframa nikada nisam pridavao preveliki znacaj). Upoznao sam jednu devojku iz Kenije - bistrica jedna prelepa, onako kako bi "rek'o" - leptirici na prvi pogled, obostrano naravno (imam i ja svojih fizickih aduta mada nisam Apolon), ali nedostaju mi reci... Grom i kakao!!! Sve sto bih hteo reci ne umem tako kazati iako mi je fond reci ovdasnjih i veci od proseka, i ispadnem polupismeni nepismenjakovic. Svaka rec sama po sebi unosi boju i ton (kolorni a i zvucni) govoru, a moje recenice ispadnu i pored svih mojih naprezanja nekako presive. UPOMOC!!!
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Sep 2007 16:42
|
|
Citat::
Citat:Ko si?
Budan snim
prste ti
u kosi umrsene.
Spokoj moj da remetis
ceznje budis...
Sta si?
Oci te od plamena
skrivas pitome,
dok drhtim poput lista
od tvoje blizine.
Znas, lako je
strasno lako Voleti,
samo,
ponekad tesko je
sakupiti sve truncice,
pretopiti ih u reci,
prevaliti ih preko usta i
reci.
Posalji joj ovo na e-mail ili jos bolje napisi na papir i pesma ce sve reci....
Predivno,zaista predivno..
|
|
|
Poslao: 01 Okt 2007 01:33
|
|
Delili:
Mogu samo da ti se zahvalim na posvecenoj mi paznji Delila... Znaci zaista mnogo. Mislim da smo se veoma dobro osetili i bez ikakvih reci ona i ja, ali, zamisli koliki bol osetim kada ne mogu, a najveci deo zivota se trudim da to uspem bar ovako nevesto, ni delicak tog sto osetim da prevedem u reci engleskog jezika dovoljno dobro a da ne zvuci kao jeftin trik. Uzas... U mom rodnom Novem Sadu nisam nasao nijednu koja bi imala dovoljno uma da pokusa da razume sta je to sto mi nocima ne da spavati dok se ne uoblici u nesto sto bih imao obraza da mojim nazovem, za Nju, a sad naidjem ovde u svetu belom na devojku koja zeli da upoznaje moje ludilo, a nedostaju mi reci koje bi zaista umele da joj me objasne...
Moj naklon. Srescemo se ako Bog da negde i nekad, imali bi se o cemu izrazgovarati, a, hocu s vremena na vreme kuckati ovakve zgubidanske gluposti, obecavam. Naime, nisam industrijsko piskaralo, ali cim ih prikladno uoblicim... Drago mi je da nekome znace a da to nisam samo ja.
Ludjakinji:
HEHEHE... Zahvaljivam na iskrenosti.
Tifa Lockhart:
Ona od srpskog jezika ume da kaze samo "Zdravo." i "Kako si?", a ja ne znam dovoljan fond reci engleskog jezika da bih mogao da prevedem pesme, tako da je tvoja opcija samo - zbunjujuca. Devojka je iz Kenije, secas se?
|
|
|
Poslao: 01 Okt 2007 01:45
|
|
Jos jedna preistorijska pesma...
...
Uronjen u sazvezdja kose tvoje
mrsene mirisnim prstima Vetrovim
grizem uvojak jedan.
Pokusavam sakriti Dodir
nemirnih prstiju
na bedru trazim
mladez koji volim da ljubim.
Jedino,
samo ti umes
tako da se mazis...
...Sve pesme su za Nju...
|
|
|
Poslao: 01 Okt 2007 01:53
|
|
Pa nemoj ni da pricas, pusti nek pogledi i dodiri govore za sebe. Sta je (neki) zvanicni jezik? Samo kombinacija glasova i znakova za lakse "sporazumjevanje". Nista vise. Ljubav i onako ima poseban jezik. Nationless ... 
Neke stvari se znaju i bez da se izgovore.
|
|
|
Poslao: 01 Okt 2007 08:53
|
|
Sasvim dobro komuniciramo... Hvala na brizi. Jedino sto me tisti je sto sam svakakvima pesme pisao i poklanjao, zasluznim i nezasluznim, a njoj ne umem, bar ne jos, sto je zaista uznemirujuce. Srecom, najdivnije je ono neizgovorivo...
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Okt 2007 15:13
|
|
Prelepo... zaista prelepo! 
Neki romantizam/nadrealizam, baš ono što najviše i volim, ono što nabolje 'pali' kod devojaka (mada je to malo i nezahvalno reći)...
Ne znam, dobro je, svakako, da osećate jedno drugo... ali znam da je pesniku oduzeti njegove reči - veliki problem... Veruj, znam. (al' kad sebi nisam našao rešenje, ne mogu, na žalost, ni tebi; jedina zadovoljavajuća mogućnost je da savladaš engleski, te da možeš da ga koristiš elokventno; ja otprilike jesam, a piskaram 'tu i tamo')
P.S. Možda ti i ja mogu malo pomoći oko prevoda ovih pesama, ako dozvoliš..? 
|
|
