|
Dvadeset godina kuvarstva i deset godina amaterskog slikarstva 
Preko 70 slika na lesonitu, oko 150 slika na platnu, 32 grafike, 86 portreta, 24 pastela, preko 50 akvarela... Bez samostalnih izložbi, ne pripadam umetničkim grupama, nisam član bilo kog udruženja, bez ičije pomoći... Hvala svima koji su me podržavali, hvala mojim kupcima, a veliko hvala i onima koji su me pljuvali jer bez vas ne bih bio ono što jesam.
Rad u kuvarstvu ne mogu ni da izračunam, kao ni recepte kao ni ljude za koje sam spremao.
Posle svega, nikako ne mogu da razumem i definišem ljude poput "lokalnih" intelektualaca i kritičara koji kritikuju radi kritike. Pitamo se gde je kultura i šta znači konzumirati je, a šta posedovati je? Od intelektualaca kritičara do mediokriteta koji se razotkriju na jako smešan način jer pokažu veliko neznanje iz svoje stručne oblasti. Susrećem ih svaki dan, odmah se setim Milsa, a naroćito Molijerovih "Učenih žena"... takve ne bi mogao ni Čomski a ni Kant da definišu! Današnja moderna svita tih intelektualaca odrediće nam kako i na koji način mladi ili stariji ljudi mogu da ispolje svoj talenat, interesovanje, želju, znanje... da li će to biti obrazovanje, novac, arivizam... to trenutno uopšte nije bitno.
Preporučujem mladim ljudima a i ostalima da se slučajno kao ja ne hvataju muzičkih instrumenata, slikarske četkice, olovke, knjige, bilo koje nauke ili učenja, jer to što ste sada to je to, to je kraj i to je sve. Ako nemate diplomu (najbolje nekoliko kupljenih), ako niste upoznali nekoliko slavnih ljudi, ako ste bez novca, bez smisla za "uvlačenje" , ne vredi vam sve ostalo što imate pa makar bili bolji od njih.
Što se mene tiče, radim ono što želim, volim, ono zbog čega možda danas postojim, radim i učim ono što me čini srećnim u inat vašem malom svetu poimanja talenta i kulture.
|
