Posle 5 godina ne voznje bicikla ja sam prosle godine prvi put seo na bicikli da se provozam kao nekada.
Pred Novu Godinu mi se pokvario bicikli te sam nekoliko meseci bio bez istog da bih ga pre neki dan osposobio za voznju.
Drug i ja smo danas (sada vec juce ) krenuli na voznju, jer je vreme bilo ok. Ispocetka hladnjikavo, ali zagreje se covek .
Prvo smo isli u C Market da drug kupi sta je trebalo, odvozali se do njegove kuce, ostavili to i krenuli u nas Tour de Ruma .
Uputili smo se prema Borkovcu. Vestackom jezeru na kraju Rume jer tamo ima sume brezuljaka pa je i fino voziti bicikli.
Prosli smo kroz sumicu i dosli do dela gde se penje na branu gde sam ja hteo da testiram sebe i popnem se u prvoj, sto sam i uspeo.
Bili smo malo na brani, gledali sta se desava na jezru (aman bas nista ), otisli do plaze gde smo se popeli na neki splav.
Pri povratku, odlucili smo da odemo na njegove i moje srednje skole te smo trebali da skrenemo levo. Dolazimo do glavnog dogadjaja
Ja sam vozio bez ruku i hteo da skrenem u tu krivnu (90 stepeni) isto bez ruku kao sto sam i radio pre otprilike 5 godina.
Brzina nije bila nesto spora, ali nije bila ni nesto brza, nesto brze nego sto babe i dede voze .
U tom momentu, bicikli je poceo da ide prema bankini vise nego sto sam ja hteo.
Tvrdoglav, ne htedoh da uhvatim korman rukama, hocu ja kao i svaki rally vozac da udaram kontru, te sam se ja naginjao u suprotnu stranu ne bi li bicikli skrenu iole (kao onaj motor ili kako se vec zove gde neki cika lezi nazad i premesta se u krivinama).
Video sam da nema spasa i krenuo rukama da ispravim putanja bicikla, ali sam potom udario u bankinu (ko je stavio tu ) te sam ja izleteo sa bicikla i prosuo se na put kao lubenica .
Pri padu, klizao sam se, a i imao sam osecaj, kao motociklisti kada pocnu da se klizu po pisti kada ih motor zbaci sa sedista, samo sto sam se ja jako malo klizao, gledajuci sa strane, cak i neprimetno. Samo sam osetio da mi je jakna strugala po putu (na svu srecu nije se pocepala ).
Ja sam udario kuk sa strane (leve), levo rame (ramenim delom ledja ), levi lakat i levo koleno.
Jedino je koleno malo vise oguljeno. Ostali delovi tela su ok, samo se oseca bol na dodir, ali nista strasno .
Bicklu isto nije nista.
Ja sam legao na put i poceo se smejati, jer mi je stvarno bilo smesno kako sam pao.
Neki decko koji je prolazio se isto smejao , a i moj drug.
Posle mi prica drug kako sam padao (bio je iza mene):
Nekako se naginjem, udaram u bankinu i kada sam video da nista ne mogu da uradim, da je pad neizbezan, kao da sam se pustio i pao sam dole .
Koliko se secam, docekao sam se na ramenu, a zavrsio na ledjima smejajuci se .
Posto ce sutra biti lepo vreme, eto mene opet na Tour de Ruma .
Ovaj put necu skretati u krivinu bez ruku dok ne steknem rutinu koju sam izgubio .
|