Tour de Ruma...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...


@ Ella

Lubenica se razbije, a potom i prospe ono sto je unutar nje


@ ne znam bre

Taj pad me je podsetio na jedan kada sam isao levo - desno (kao profesionalni biciklisti kada mrdaju bicekletinu tamo - 'vamo pred cilj) i jednog momenta sam preterao, korman se skroz zakrenuo u desnu stranu, a ja preko kormana na sred moje ulice .

Tada mi je zadnje svetlo otpalo, te sam ja odmah ustao da vidim sta je sa biciklom .
Tada sam stradao vise nego juce .
Dlanovi, desna strana kuka, laktovi, bili su malko krvavi .
Na kraju, sve je to bilo smesno

@ Ella opet

Kada sam ima 13 godina, tada sam padao na razne nacine sa raznih predmeta i nepamtim kada sam vise puta padao u jednoj godini .

U mom dvorisu sam imao ljuljasku, a jedno drvo je bilo trulo.
Ja sedoh na ljulju i poceo da se ljuljam (sva sreca pa polako) kad odjednom cujem krrccc-swush-tup .

Trulo drvo puklo, daska koja je pravila precku na kojoj je bila zavezana ljuljaska, tj. cosak spoja precke i trulog drveta mi je krznulo glavu i palo na tek iznad kolena.

Samo sto sam rekao bilo je 'auć', onako sav ozbiljan sedeci na travi sa ispruzenim nogama .

To je trebalo videti .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:...Taj pad me je podsetio na jedan kada sam isao levo - desno (kao profesionalni biciklisti kada mrdaju bicekletinu tamo - 'vamo pred cilj) i jednog momenta sam preterao, korman se skroz zakrenuo u desnu stranu, a ja preko kormana na sred moje ulice ...
... Eeee, tako sam leteo niz "Kurblin" kad je otkazala kočnica (sigurno ti je poznato, tamo iza Vognja), a pošao sa društvom biciklima u Vrdnik na kupanje... letnjim putem preko Rivice...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moj pad sa bicikla:

Bila ja u posjeti kod strica - na Grmecu. I vidim ja neko biciklo stoji uza zid supe. Sto ga niko ne vozi? ... a ja se bas pozelila malo divljanja

Uzmem ja biciklo i krenem tako putem, malo uz brdo malo niz brdo ... i dodjem do velike nizbrdice koja vodi ka glavnoj cesti. Samo da kazem da je "put" kojim sam ja vozila bio makadam. Sa desne strane je zicana ograda (bodljikava) sa lijeve je neka "udubina" (ne bih je nazvala provalijom, ali je poprilicno strmovito i duboko ... stjenovito, sumovito i grmovito). I tako ja dobijam ubrzanje koje vidim da ne mogu kontrolisati i pocnem da kocim .... kocnica je i prije bila pokvarena (sto cu ja kasnije saznati) ali u tom trenutko je bas pukla. I sad ja biram opcije, lijevo, desno ili na glavni put pa ako kamion naidje ili ne (u blizini je bio lager ... suma je u pitanju i kamioni su stalno odvlacili balvane). Ja sam odlucila da se bacim na desnu stranu pa kako mi bude. I bilo mi je

Oziljaka i ogrebotina ... uspomena koju nikad necu zaboraviti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada sam učila da vozim točak, tako sam pala, da mi je cela jedna strana lica bila odrana. Pad je bio sa jedno 1,5-2 m visine. I dan - danas ne znam (BRE) kako sam prošla bez i jednog loma. Al, dobar pad beše!

Posle toga više nisam padala sa bicikla. Desi mi se da ovako padnem, jer ne gledam kuda idem, nego gledam u oblake!

Elem, pre nekoliko godina bila sam sa porodicom kod tetke u Bačkoj. Kao i svuda u selu, dvorište puno biciklova. A ja, pošto nisam vozila bicikl jedno 15-20 godina, ne da mi djavo mira. Hoću malo da se provozam. Sednemo na bicikl (svako svoj) moj muž, ja i jedan tečin rodjak. I krene on kao da nam pokazuje prirodne lepote sela na Dunavu (kao da ga pre toga nismo videli). Pa krenusmo sve nasipom pored Dunava. Tečin rodjak kaže: "Ajmo, tu do one krivine, tu je Titova vila, da vidite kako je lepa". Kakva krivina - nema je ni u tragovima. Al, idemo mi. Ja kukam kako ne mogu više, da me noge bole itd. Dodjosmo mi i do Titove vile, vratismo se i kući, predjosmo oko 15-tak km. Lele, majko moja, jedva sam sišla sa bicikle. Bukvalno kao da sam jahala bure. Tri dana su me noge bolele. I od tada (na žalost) opet nisam sela na bicikl. A evo na terasi stoje dva. Doduše jedan je mali za mene, a drugi je veliki za mene. Ma, kupiću ja sebi jedan (al, neću više jahati bure )!