|
...nastavak od oranja...
Dođem ti ja tako dedi, treba mi traktor. Treba neka drva da prevezem, nebitno, al treba mi traktor i prikolica! Neću sad da cimam nekog druga, komšiju ili koga već – kad imam “svoje”! Jel tako? I, kaže deda, možeee... ALI! Prvo da ga proverimo. Ko je čitao moj blog Oranje, zna da deda baš i ne vidi dobro, što je ipak bitno za ovu fabulu.
- Proveri ulje. Ovde izvuci i vidi di je. Evo ti krpa, prvo obriši, pa opet metni, pa izvuci, pa ondak pogledaj.
- OK je deda, taman na pola.
- Nije, vidiš, ovde je sredina, ovo je malo ispod. (Deda inače “ne vidi”)
- Ma dobro deda, imam možda 5 km... Nije da idem ko zna di...
- Ne! Dospi.
- Dosuo.
- E sad, da vidimo rezervar! Imal nafte?
- Ima deda, evo vidi se...
- NE! Evo ti drveni štapić, gurni da vidimo dokle je...
- Gurnuo...
- Dobro je! (veli deda)
- Super, žurim deda, čekaju me ljudi sa motornom testerom i da utovare, bežim...
- A voda u hladnjaku? Jesi to proverio?
- Nisam.
- Evo ti drveni štapić pa turi...
- Ima vode! Vidi dokle je...
- Dobro.
- E deda, stvarno žurim, daj da zakačimo prikolicu i odoh!
Zakačili prikolicu...
- Jesi zakačio kabal?
- Ta, nisam, jebeš ga i kabal...
- Proveri žmigavce i štop svetla!!! Oćeš opet u zatvor?
- Neću u zatvor, bio sam i nisam baš nešto oduševljen. Sendvič je bio ok, ali ipak – smrzo sam se...
- Levi!
- Radi!
- Desni!
- Radi i taj.
- Jel znaš gde je prva i sporohod?
- Znam deda sve, žuuuriiiim, čekaju ljudi...
- A gde su ti papiri?
Oj, 'bem ti i papire, psujem u sebi...
- Tu su i za traktor i za prikolicu, hvala lepo.
- I posle da ga opereš od prašine i dopuniš rezervar!!!
A u očin, ko da tuđe kradem. Eto, tako sam se iznervirao i morao da podelim sa vascelim svetom.
|
I to što ti je bilo hladno u zatvoru je najmanje što je moglo da ti se desi. Zamisli da se neki ćelavi mrga sažalio na tvoju muku i da ti se primakao s'leđa da te ugreje! 
Imao i šta da pričaš unucima. 
