|
Poslao: 25 Okt 2009 11:49
|
Danka,Danka,vragolanka,ma znala sam da ćeš me u cik zore opet poklopiti,a ja namerno htedoh da te na dvoboj pozovem I znala sam da ću dobiti takav odgovor,super,si,ovo je divno.Znaš ja obožavam svaki trenutak kada sam usamljena,iako nije to stalno,al eto to mi godi,,,,opet sam promašila,,,,al ti me pročitaš.
Svi će te jednoga dana poželeti tu moju usamljenost Da,da,uživam ma uživam,još samo da smislim kako da to oslikam i eto me ponovo,srce si
|
|
Poslao: 25 Okt 2009 20:45
|
aaaaaaaaaaaaaaaa...Teta Danoo... maaaaaaa...ti govoris o preko pottebnom miru koji je jednom u zivotu neophodan...zapravo o miru koji je povremen i koji donosi neophodnu tisinu duse sa kojom se povremeno razgovara u ''zasluzenoj'' samoci...ali,naravno samo ''s vremena na vreme''...
Ali,nisi ti nista pogresila...ti usamljenost tumacis na svoj ''specifican nacin''i to je u redu...
Inace ,ovde se govorilo o usamljenosti koja nema bas puno veze sa godinama i zasluzenim odmorom od ''zivotnih zahteva''... nego o jednom stanju,koje nas moze zadesiti tako reci u svim ziv dobima i gde se mi cesto osecamo ''pogubljeno'' ...u odnosu na druge ljude....a sve zbog nemogucnosti komunik.samih sa sobom...i sto smo osetljiviji,senzibilniji,talentovaniji i suptilnije strukture,usamljenost nas teze pogadja...
Naravno postoji i ona neophodna konstruktivna ceznja sa osluskivanjem muzike nasih dusa u nekom mirnom kutku nasega uma...
Postoje razni oblici ''iskljucenja''iz tokova trenutnih dogadjaja...
Teta Dano...ja sam se cesto nalazila u takvim stanju.(u jednom od stanja usamljenosti.).tj...imala osecaj i postavljala sebi pitanja,tipa,''sta ja trazim, recimo na nekom odredjenom mestu (za koje sam mislila da je daleko kvalitetnije...)''...,gde se prica o modi,o tome gde su one unikatne carape ''za 6 prstiju'' ...ko se zeni i udaje u gradu..ko je koga ''prevario''i sta da rade zene koje'' vise''u solarijumu,a znaju da je oono stetno??
Pa onda price o modnim casopisima,markiranim stvarima(inace...svi koji ''mnogo zavise''od odredjenih''obelezenih''stvari,na pogresan nacin pokusavaju da ''poprave svoj identitet...Opterecenost poznatim modnim detaljima,uglavnom je kompenazija za mnogo sto sta u zivotu)E,onda ja pronanalazim sagovornika .u sebi iskljucujem se i divno mi je!.
Eto to je takodje usamljenost,ali moze se reci konstruktivna,mada je potpomognuta losim scenarijom na sedeljci...Mislim da su se mnogi od nas pronasli ovde...
Mada cesto ,uzivam u iskljucenosti,jer su mi mnoge price neinteresantne, ''dovoljno sam lukava'' da to mnogi ne primete...Ponekad osetim i bol i zelju da takav osecaj podelim sa nekim...ali i zato se pobrinem...a,uvek je neko tu ko me ''ulovi''i ''natera''da ispricam...
Zapravo,ljudi kada nas poznaju,mnogo puta znaju sta se sa nama dogadja...
Nego,ima nesto veoma opasno sto ''gura ljude u teske usamljenosti i samoce''...one vrste,one situacije, koje dovode do teskih dusevnih bolesti...
recimo..MOBING...Verujem da znate sta je to!?...(Teror i psihicko zlostavljanje na radnom mestu)...a narocito povezano sa ''najjacim oruzjem'' covekovim...MLADOSCU..nad drugim ziv.kateg...
Mladost je postala ubojitija od atomske bombe..''JER AKO NISI MLAD(DO 30)...TI SI ZA ODSTREL....danas savremeni trend..naravno potpuni promasaj ,pre svega u ljudskom smislu...
Sve to dovodi do tuznih usamljenosti i patoloskih samoca...
Teta Dano...eto... ma odoh malo da vezbam...
|
|
Poslao: 25 Okt 2009 22:56
|
Potpuno sam uz tebe sa tvojim divnim,lakim" perom",ili bolje "percetom "pisan post.Ali moraš i ti razumeti moje pisanje o mojoj želji za trenutnom usamljenošću,jer ja nemogu da se vratim u nazad,jer, jer tada nismo imali vremena za usamljenošću(možda su to bili pojedinci).A nije se ni spominjala usamljenost,čak mislim da nam nije ni na pamet padala.
Znam današnju svakidašnjicu,gde mladi nemaju pa ida hoće vremena da budu usamljeni.
E,sad o drugoj usamljenosti,neznam kako bih to ja mogla da opišem Ja to neshvatam,kako to,zašto,ako mlad čovek sa solidnim obrazovanjem,mogučnošću da se dene ma gde god poželi,zašto onda on biva usamljen.
Ili postoji isuviše slobodnog vremena,posao nema,nezna šta će sa sobom,eeeeeeeeeeeee tu je onda usamljenost.Sam je hoda gradom sam,razmišlja gde će i šta sa sobom.Sad je ovde moj kraj jer ako nastavim doći ću do jedne reči koja je zastrašujuća
|
|