offline
- Panonsky
- Verni jaran gazda Pece
- ... i pozdravite Vašu mamu...
- Mi smo sve podigli u ovom gradu.
- Pridružio: 20 Mar 2006
- Poruke: 3925
|
Spremanje stana. Stvar koju njaviše mrzimo. Ali neminovna. Obično majka naleti jednom mesečno i obavi taj šugav posao. Malo krpice, malo sunđera, malo one mrežice sa sudove, malo Cifa i stan blista! E sad, moj bivši cimer je tako zvao majku. Došli majka, tata i brat u stan, majka pristavila ručak, tata, brat i cimer legli na krevet i odgledali pregled Lige Šampiona. Usput je majka obrisala, oprala, skuvala, usisala, ribnula kupatilo i gotovo. Svi srećni i zadovoljni.
Ali sad imam drugog cimera. Njegova majka ne dolazi u stan. Nikad tu nije bila žena, a i šta će tu... Njeni sinovi, braća, moji cimeri, uče marljivo (manje-više) i sve funkcioniše. Dok ne dođe na red spremanje stana i bacanje smeća. Bacanje smeća je na neki način ritual. Kad se nakupe tri pune velike vreće za smeće, onda se baca smeće. Čemu svaku kesicu nosati do kontejnera? Smeće još nekako izdržavamo, ali brisanje prašine i usisavanje je ubi Bože. Kupatilo – ubi đavo! Kažem lepo cimeru da usisa stan dok ja ribam kupatilo. Može, a što ne bi moglo. Dok se znojim u zatvorenom prostoru udišući isparenja Bref-a, on usisava. Izađem u stan na „svež“ vazduh i da popijem čašu vode i imam šta da vidim. Čovek usisava, ali ništa ne pomera. Znači lepo oko svake noge stola, pa lepo polagano oko svake noge stolice. Dinar pao na pod, to je u redu, lepo oko njega... Kutija sa stvarima stoji uz zid, lepo oko nje, ne slučajno pomeriti... Oko nje! Čemu mrdati dinar, kutiju, stolice i praviti sebi dodatni posao? Lepo tri sata usisavanja, ali sve stoji tačno gde je i bilo. Nema greške. Kažem lepo da pomeri tu kutiju, usisa i vrati. I dobijem odgovor „čemu usisavati ispod, kad ću je opet tamo vratiti nakon usisavanja“? Ostadoh zatečen. Jbga, kako objasniti? Ništa, idemo dalje.
Brisanje prašine. Jedna od najgorih stvari koju čovek može da zamisli. Ali izuzetno korisna, TV nakon toga opet ima boje! Bar kod nas. Jednom sam zvao majstora (bez zezanja) da pogleda TV, sve nam blede boje, praktično crno-belo, reko nešto se sje*alo. Majstor došo, krenuo da rastavlja TV i kako je dotako ekran TV-a ono crni prsti od prašine. Obrisali prašinu i TV ko nov. A i jeste nov, svega 2 godine ima. Hura, radi! Majstoru pivo – prošli smo jeftino. Mora da se nasmejao i svima priča događaj. A dobro, pričam i ja. I sad, red je da podelimo stan na pola po dijagonali, da svako obriše svoj deo. Ja svoj, cimer svoj i bratov. Ok, nije frka. Krenuo čovek da briše, a na stolu njegov laptop, podmetač za čašu, sveska... Briše sto 100 sati. Gledam ga i neverujem. Tolika pedantnost, toliko se uživeo. Pa i venecijanere, jednu po jednu lajsnu, sve... Svaka čast! Cenim trud. Ali sutra čovek ode kući pre nego što sam ustao. I šta vidim? U milimetar je lepo sve obrisao oko laptopa, podmetača, sveske na njegovom stolu. A tamo gde su bili pomenuti predmeti prašnjavo. Tačno možeš da kažeš di je šta stajalo! Kao i kod usisavanja, zlatno pravilo – ništa ne pomerati sa svog mesta, kad ćeš ga tamo opet vratiti.
Čemu truda pomerati?
Moj cimer ima i zlatno pravilo za sudove. Ja uzmem čist tanjir i pribor, jedem, operem, stavim na mesto i to je to. Cimer uzme čist, jede i ostavi ga da kulira... Ja uzmem čist, jedem, operem, stavim na mesto. On uzme, jede i ostavi da kulra. I i tako izređa sve sudove. Kažem lepo, operi, nemam iz čega da jedem... Dobijem lepo odgovor „ma ja sam jeo iz toga pre par dana, nije strašno, uzmi pa jedi. Nisam ga otrovao“. Tanjir stoji par dana prljav, on uzme, pa jede iz njega. „Da li si ti normalan“? – pitam ja. Odgovor „dok ne pocrni – dobar je“! Ako se ne može oprati, jer sve skori nakon nedelju dana, padne mu na pod „slučajno“ i polupa se. Takva vremena došla, jeftini tanjiri, ne isplati se prati ih... A ti budi pametan, pa ga ubedi u nešto.
Ne znam zašto sam vam ovo ispričao, ali bilo mi na duši. Smorih možda, ali ko vas tero da čitate? 
|
Smatraj se učlanjenim u KSK (Kraljevski satirični krug), sa posebnim zaduženjima za tačku dnevnog reda: tekuća pitanja. 
Jadni bre mačići, golema je tuga mačeća...
