offline
- Panonsky
- Verni jaran gazda Pece
- ... i pozdravite Vašu mamu...
- Mi smo sve podigli u ovom gradu.
- Pridružio: 20 Mar 2006
- Poruke: 3919
|
Vodokotlić je jedna super stvar! Pustiš vodu i rezultat defekacije ode. Danas skoro pa ne možemo da zamislimo život bez njega. Sve što odnosi đubrivo iz mog stana – moj je prijatelj. Ali kako ume da zagorča život kad se pokvari. Tek onda čovek shvati kakvo zlato ima pred nosom, koje ne ceni. E ja sam to naučio težim putem...
Bila žurka u stanu. 12-15 ljudi, otprilike. Cimer slavi rođos. Situacija se polako zakuvava, alkohol počinje da radi svoj posao, a kabasto pivo, vino i kompanija traži i uriniranje. Svaki čas. I svi posećuju naše kupatilo u smenama, čekaju red praktično. I kako ko obavi nuždu flašne vodu. A posle čuješ ono šištanje kad se puni vodokotlić, pa i ne obraćaš na njega pažnju. Svi pevaju, udaramo u gitaru. Ko bi u tim predivnim trenucima obraćao pažnju na punjenje vodokotlića!? Jbga, ja. I pošto se puši ko u pušnici, povremeno se mora isprazniti pepeljara. Taman se pogodilo da moram da šiškim i usput da bacim garbidž iz pepeljare. Najbolje u WC. U kanti za smeće ima najlona, papira od puškica... Sve vrvi od zapaljivih tvari. Bolje u WC šolju. A čujem usput kako se onaj kotlić nešto dugo puni. Upalim svetlo, uđem. Šljap! Nešto mokro. Pukla cev koja ide od ventila do kotlića. Tačno kod ventila, mora da je neko jako zatego i tu popustio materijal. Pametniji popušta. Voda bije iz te cevke, udara u zid, odbija se u plafon i onda se fino sliva kao kišica po kupatilu. Ma kakva kišica, kišurina bre, nevreme! Voda polako oće preko praga napolje. Ja sa pepeljarom u ruci izlazim, malo isprskan vodom i pojavim se pred gostima:
- Pukla cev. Poplava!
Aaaa-hahahahaha, kaže masa. Valjaju se i misle da se zezam. Ne znam zašto, ali ljudi baš vole kad se zezam.
- Ne, ozbiljno.
Muk. Baca se gitara, dolazi muški deo posade da vidi. Stojimo gledamo.
- Aj Bog te mazo da to zatvaramo! Kaže drug.
- Ajde...
Vata on ventil, nemoš okrenuti. Zapeklo! Pokušavamo redom, niko nije toliki junak da to zatvori.
- Beži po klešta! Ja ću zatvoriti palcem!
- Nemam klješta...
- Kako nemaš klješta???
- Pa nemam. Nikad mi nisu trebala...
- Pa to bar valjda svaka kuća mora da ima!
E jbga, my bad. Nemam i gotovo.
- Pa idi kod komšije, pa pozajmi.
- Gde ću u 2 ujutru da budim penzionera? Si normalan? Najuriće me lovačom. I onako smo u svađi još od kad mi je navuko policiju na vrat zbog žurke!
- Ma je*o svađu, idi po klješta, poplaveo mi palac!!!
- Nema šanse. Zvaću ove iz održavanja zgrada. Evo ti krpa, evo ti lavor, pa nek se sliva po krpi u lavor.
- Aj daj i beži i zovi ih.
- Al moram dole do prizemlja, tamo je na vratima lifta nalepljen broj...
- BEŽI onda!
Sišao ja, prepišem sve brojeve. Ajmo nazad gore da zovemo.
Tuuut... Tuuut...
- Ovde Stan preduzeće, izvolite.
- Dobro veče. Curi mi voda u stanu. Jel možete da dođete da to časkom popravite?
- Di curi?
- Pukla cev od vodokotlića, puno mi kupatilo vode, jel možete? Požurite samo...
- Nismo mi nadležni za to.
- Pa koga da zovem?
- Zovi majstora, šta ja znam...
- Zar vi niste majstori?
- Jesmo, ali ne radimo to.
- Ma platiću i sve...
- Zavrni ventil.
- Ne ide, zapeko.
- Ništa, doćićemo, ali ćemo zavrnuti celu vertikalu.
- Šta to sad znači?
- Zavrnućemo ventil na toj vertikali i pola zgrade neće imati vodu do jutra.
- Oćete ujutru da popravite moje crevo?
- Ne, to moraš sam ili zovi majstora ujutru. Pa pozovi nas kad završiš, da odvrnemo glavni ventil.
- Aha... Dobro, aj videću još. Zdravo.
!#$%&@! Kažem ekipi, ne može ovako, zavrnuće pola zgrade. Ubiće me komšije što nemaju vode ujutru, kad idu na posao... Kaže drugi lik „daj ja da probam“! Ajde... Odvalio točkić od ventila. Ostala samo ona mala kockica... Šta sad... „Daj viljušku“ kaže on. Evo... Iskrivio viljušku, ne ide nikako. „Čekaj! Imam alat u kolima. Sad ću po njega.“ Kaže on. Ajde... Svi presrećni, samo jedna klješta i gotovo. Pijemo dalje. Devojke kuliraju, naravno. Posle par minuta i par prosipanja punih lavora vode, evo ga.
- Brat izvadio alat iz kola pre nego što sam došao.
- Pa šta sad da radimo???
- Ali imam ovo! (vadi klemu iz džepa)
- Pa kako sa klemom da zatvorimo ventil? To je sitna kockica, nemoš to klemom.
- Ma može... Ipak ne može!
- Daj točkić da nabijemo.
Nabili. Nekako sa klemom uhvatili točkić, stisli i zatvorili... Ahhh... Laknulo nam.
- Kupi vodu, šta gledaš? (Kaže mi drug)
- Ma ajmo na jedno pivo u sobu, voda neće pobeći...
Pokupih vodu. Funkciju vodokotlića zamenilo crevo od tuša sa kog smo odvrnuli „slušalicu“ (ručku). Žurka ide dalje...
Ujutru zvoni neko na vratima. Penzioner od ispod...
- Šta ste to radili? Na plafonu mi vlažna mrlja!
- Procurela nam voda, puklo crevo, pa dok smo uspeli da zavrnemo...
- Pa šta je tu komplikovano, zavrneš ventil!
- Zapeko ventil.
- Pa što me nisi zvao? Imam ja klješta...
- Bilo 2 sata ujutru, nisam hteo da vam smetam, verovatno ste spavali...
- Ma gde da spavam od vaše buke!?!?!?
Jbga, gotovo sad... Otišao sam odmah da kupim klješta i nekoliko creva. Za ubuduće. Očas posla radi prešs vodokotlić.
Cenite svoj vodokotlić. Kupite par creva i klješta. Spašava dupe!
|
... Nekad su dovoljna samo klešta... 
,pa ti ko da si ispao iz onog Nelly-jevog spota "Hot In Here",kad DJ upozorava "the roof,the roof is on fire...", a publika ga ne shvati ozbiljno nego čak ispeva pesmicu od toga... 
. Lepo se odvalio od zida, pao, polomio armal slavinu, izgreb'o kadu (to smo posle videli), a voda!!! šiklja po kupatilu nemilosrdno. Rodila me majka prisebnu, prvo odvrnem osigurač, onda lepo uzmem klješta pa zavrnem ventil. Umem, da razbijemo predrasude da žene ne umeju s alatom...Ali posle tog prvog šoka, taman kada sam sve to sredila, onako nervno rastrojena pred ispit krenem da histerišem, toliko sam se prepala.
Oni bilmezi koji su montirali bojler, iz ne znam kog razloga, valjda nisu imali hilti da buše zid dovoljno duboko, rešili problem tako što su pretesterisali šrafove tj. vijke!! Da nije moglo tragično da se završi, bilo bi smešno, kao da su mi Mujo i Haso nameštali bojler. Tako da, oprezno sa majstorima, učite da koristite alat, stvarno spašava glavu.
