offline
- Panonsky
- Verni jaran gazda Pece
- ... i pozdravite Vašu mamu...
- Mi smo sve podigli u ovom gradu.
- Pridružio: 20 Mar 2006
- Poruke: 3919
|
Obećo sam da ću pisati o zidanju u stanu. Dužan sam. Pa da krenemo.
U prvoj godini faksa nisam našao nikakvog drugara da mi bude cimer. Ne zato što me niko ne voli, već su svi našli stanove... Pa sam pribegao oglasima. I nađem jednog derana. Fin dečko. Znao da kuva super. Opisah ga već u blogu „Ja kuvar“. E sad, druga dileja. Pošto imamo ogroman stan i ima tri ležaja, može se uzeti još jedna kirija, bacili se mi na traženje trećeg. I našli. Od tadašnjeg cimera drugareva sestra ima drugaricu, čiji drug ima sestru što se druži sa pomenutim pacijentom. Reko deder. Nek dođe čovek, da popričamo, da on vidi stan, da mi vidimo njega, pa da da prosudimo hoće li živeti. Sa nama. Javio se deran, dogovorili vreme. Kasnio je 4 sata. Aj ok, dešava se. Došo sa drugom i doneo par dvolitri pive. Moj čovek. Osmeh preko cele face, da nemam uši smejao bih se oko cele glave. Stukli dvolitre, otišo on iz stana i zaključili – naš čovek. Doselio se za par dana i sve je bilo dobro.
Za dalju fabulu je bitno da znate otprilike kako stan izgleda. Prosto. Imate kockicu, pa onda stan ide u slovo L ili ćirično G (ko kako voli) a u onom delu što fali do kvadrata je moja soba. Čovek odmah dobio ideju. Da on lepo lupi pregradu na delu onog L, pa da izoluje sebe i cimera u posebnu sobu. Rekoh, to je moguće izvesti, investitor mi reko da je i predviđeno, ako nekom padne tako nešto na pamet. I nekom palo... Pa da mi fino isečemo parket, onda dovučemo cigle, cement, pesak i sav potreban materijal i zidamo. Ništa lakše. Radio je on sa zidarima, zna on kako. Pa rako, oklen nam materijal? Najmanji problem, preko puta se zida zgrada. Svaki dan, svako od nas spakuje jedno 5 cigli u ranac, ponese po kesu peska, cementa i eto ti. Za koju nedelju ćemo se navući svega. Skladištimo na terasi, velika je, čvrsta, izdržaće, ceni on. Kako da sečemo parket? U čemu da mešamo malter? Radoznao ja. Rešeno, ima njegov drug ubodnu testeru, a na terasi ćemo da muljamo sve i radimo posao. Sve je to bilo super, ja kontam, naravno, ništa od ovoga. Tuđ stan, u neku ruku moj, al zabavno je. Sutradan se pojavio sa 5 cigli i kaže da je naš red... Vrag odneo šalu. Čovek je tu nedelju dana, u tuđem stanu i već zida. Gotovo. Došao i njegov drug, da pomogne.
Ko zna kako bi se to završilo, da nam baš tada nije pukla cev od sudopere i da tetka (vlasnik stana) nije zvala. Ispričali se mi telefonom, kažem šta bi sa cevkom, jedva popravili i ona zeza „kakvi ste vi to muškarci, još trojica, a nemate alat? Pa doneću vam ja, šta treba“? Reko, ovako, ubodna testera, čekić, bušilica, „hiltovka“ za štemovanje maltera, može i fangla... MOLIM? Začu sa drugog kraja žice. Pa reko, cimer hoće da opali zid u dnevnom boravku, znaš da je investitor reko da je to predviđeno, ako nekom padne na pamet, da se izoluje malo, da mu stalno ne prolazim kroz sobu... Kaže „aj daj mi ga na telefon“. Dao. Posle toga više nije dovlačio cigle u stan...
Ali to nije ni približno kraj. Ovo će biti dugačak Blog. Čovek je obožavao da uči na krevetu uz cigaru, pivo zidarac i uz noćnu lampu. Noćna lampa nije bila uračunata u kiriju, pa je odlučio sam sebi da napravi jednu. Već sam pomenuo da se preko puta gradila zgrada, pas im mater !$#%@%$!, budili me svako jutro!!! I u tim ruševinama je moj super genije cimer našao luster. Ulazi u stan, vuče kablove, a luster se trtlja po parketu. Gledam – neverujem. Šta će ti to? Pa našao tu preko puta, neko bacio, može to da se iskoristi. A za šta? Oćeš da nam ugradiš luster? Ma jok, za noćnu lampu. A luster imao onu „glavu“ koja ide do plafona iz koje vire četiri savijene šipke sa sijalicama. Kaže on meni lepo „odvrnem ove šipke, kablove skratim na meru, od drveta napravim postolje za lampu, kupim prekidaš i ta-daa“. Super, igraj se, bar mene nećeš trovati. Reko, a di ćeš je metiti? Nemaš nikakvu policu, stočić, ništa pored kreveta na šta da staviš... Kain problem. Njegova će noćna lampa biti drugačija od ostale tri. Ostale tri će prodati na pijaci za 50 dinara. Znaš li ti koliko je to piva? A pivo bilo 20 din, tada... Dobra vremena. Lako ćemo je ugraditi. Vidiš luster? E od njega ću da izbijem po plavonu malter, ovuda pravo, pa tu spustim, tačno dođe negde oko moje glave, izbijam do otprilike ovde, kupim kablove, spojim, spustim, zamalterišem tu lampu sa prekidačem i gotovo. Kupiću i Jupol kad budem imao novaca da to okrečim i gotovo. Neće se ni videti, a imaš super lampu iznad kreveta, ugrađenu, milina... Stvarno nisam znao šta da kažem. Totalno me je opčarao idejom. Tek kad je počeo da odvrće šrafove, seče kablove i meri zidove, koliko mu maltera treba sam reko da to ipak ne radi. Reko „kupiću ti ja ako treba lampu od 50 dinara na pijaci“...
Imali smo mi puno poduhvata sa njime, ali ova dva se baš tiču zidanja. Inače smo i bicklo servisirali u stanu. Da i to ispričam, kad smo već kod njega... Ako vas mrzi, nemojte čitati.
Čovek dovuko bajs od kuće i išao na moto skup, na Petrovaradin bajsom. Bajker pravi. Vratio se sa pokidanim sajlama, sje*anim zupčanikom i lancem. Jedva ga dovuko odande. Otišo na najlon, kupio sve što treba i idemo da popravljamo. Ulazim u stan i gledam. Tepih na stranu, da se ne umrlja. Odvrćemo nožem šrafove. Treba nabiti zupčanik, a nema čekića. A da, ima onih 5 cigli na terasi, poslužiće. Rukavi zavrnuti do pola ruke, cigara u ustima, zidarac (pivo) na stolu. Ulje spremno za podmazivanje, vidim po njegovim rukama i isprobano. Majstor na mestu, bez toga ne ide. Najpre ruke podmazati i grlo pivom. Onda ništa nije teško. Uzeo čovek bajs, rastavi ga na sred sobe, delove poslagao, sve po JUS-u. Uzeo da nabija zupčanik. Na sred stana, na sred novog novcatog parketa. Mlati ciglom po zupčaniku, sve čekam da mu ispadne, pa da imam BAŠ razlog da mu glavu nabijem tom ciglom. Nije ispala, nabio. Namastio lanac, stavio. Sajle tu. Sve gotovo za 4 dana i dve gajbe piva. Bajs ko nov. Samo zupčanik preskače, jer su mu uvalili neki na najlonu, fali trećina zuba, izlizani. Jbga, za te pare... Al bajs ide uglavnom, to je bitno. Operacija uspela.
I tako smo mi zidali stan i servisirali sve što se moglo. Čovek pun ideja...
U sledećem broju - kako smo se borili sa vodom u stanu.
|